Марија Захарова је на данашњем редовном брифингу изнела информације о данима духовне културе Русије, који су недавно одржани у Босни и Херцеговини, Мађарској и Србији, као и о међународним сусретима омбудсмана у Москви (на којима учествује и Србија), а затим је одговорила на два новинарска питања која се односе на одлуке Републике Српске о именовању в.д. председника републике и о поништавању закона које оспорио Уставни суд БиХ. БРАТСТВО као и увек, преноси пун стенограм изјава Захарове које се на нас односе:
О данима духовне културе Русије у Босни и Херцеговини, Мађарској и Србији
У октобру ове године, уз подршку руског Министарства спољних послова одржани су Дани духовне културе Русије у неколико европских земаља.
У Босни и Херцеговини су организовани концерт хора Сретењског манастира, изложба фотографија „Кижи – оживљено ремек-дело Русије“ и заједнички концерт победника међународних такмичења – солиста квартета “Берлински” у оквиру 8. Међународног музичког фестивала „Јесења соната“ у Банском двору у Бањалуци.
У Будимпешти, Дани духовне културе Русије обухватили су наступ хора Сретењског манастира у највећој католичкој катедрали у земљи, базилици Светог Стефана, који је привукао око 800 слушалаца. Сем тога, одржан је наступ солиста Државног академског руског народног ансамбла „Росија – Љ. Зикина“ у једној од највећих концертних дворана Будимпеште – Вигадо, а такође и концерта квартета “Берлински” у Музичкој академији Франц Лист.
У Србији су Дани духовне културе Русије одржани у пет градова: Врању, Пироту, Нишу, Алексинцу и Сремским Карловцима. Одржани су наступи Државног академског руског народног ансамбла „Росија – Љ. Зикина“. У Алексинцу су музичари овог ансамбла учествовали у церемонији откривања обновљеног споменика руским добровољцима палим 1876. године током Српско-турског рата за ослобођење Србије од османске власти.
Дани духовне културе у Србији кулминирали су концертом у Културном центру Видиковац, на којем су наступили Ансамбл “Росија” и Хор Сретењског манастира.
О међународним сусретима омбудсмана у Москви
Од 22. до 24. октобра, у Москва се уз подршку руског председника Владимира Путина одржавају међународне манифестације, у оквиру којих ће омбудсмани – повереници за људска права – из преко 60 земаља обавити размену најбољих пракси у заштити права грађана.
Конкретно, јуче, 22. октобра, одржан је јубиларни 10. састанак Евроазијске алијансе омбудсмана. Шри Ланка се придружила десет националних институција за људска права чланица Алијансе (Јерменија, Бахреин, Иран, Казахстан, Киргистан, Монголија, Русија, Србија, Таџикистан и Узбекистан) као пуноправни члан.
Данас ће се одржати 9. Међународна научно-практична конференција „Проблеми заштите људских права: размена најбољих пракси омбудсмана“ на тему „Заштита људских права у дигитализованом друштву“. Конференција, организована уз подршку руског Министарства спољних послова, окупиће руководиоце националних институција за људска права и представнике међународних организација.
Овај годишњи догађај се етаблирао као тражена платформа за дискусије о питањима људских права и развој заједничких ставова о актуелним питањима људских права. Географија учесника се шири сваке године. Током протеклих осам година, конференција је укључивала омбудсмане и представнике националних институција за људска права из 75 земаља, као и руководиоце и представнике 19 међународних организација.
Ове године, представници из преко 40 земаља учествују лично, упркос сложеној логистици повезаној са политиком санкција непријатељских западних земаља и покушајима (како они можда сматрају) да се Русија изолује од међународне заједнице. Око 20 земаља се придружује путем видео-линка. Алжир, Вијетнам, Гвинеја Бисао, Гамбија, Џибути, Мадагаскар, Мозамбик, Мјанмар, Либан, Чад и Андора ће учествовати први пут.
Састанак омбудсмана у формату БРИКС+/outreach одржаће се 24. октобра. Планирано је потписивање меморандума о разумевању између Повереника за људска права Руске Федерације Татјане Москаљкове и руководилаца страних институција за људска права у неколико земаља (Џибути, Доминиканска Република, Мозамбик, Мјанмар, Перу, Судан и Турска).
У манифестацијама учествују представници органа државне власти Руске Федерације, повереници за људска права у субјектима Руске Федерације, представници институција цивилног друштва и научне заједнице.
Користим ову прилику да изразим велику захвалност свим нашим институцијама Повереника за људска права у свим регионима са којима тесно сарађујемо. Нажалост, руски грађани се суочавају са многим изазовима у иностранству, од ванредних ситуација до личних трагедија. И колико је понекад кључна и неопходна подршка канцеларије Повереника за људска права, укључујући и на регионалном нивоу: прикупљање докумената, пружање помоћи, комуникација са вољенима и рођацима и пружање логистичке подршке.
Изражавамо најдубљу захвалност свима који раде у оквиру канцеларије Повереника за људска права, почевши, наравно, од Татјане Москаљкове, а завршавајући са учесницима сверуског покрета истинског грађанског друштва, који нам помажу и сарађују са нама у кључном задатку помоћи Русима. На овом пољу увек осећамо помоћ, подршку и снажну жељу да се укључе у пружање помоћи нашим сународницима.
О преношењу овлашћења са Додика на Тришић Бабић
Питање: Како Москва оцењује одлуку Милорада Додика да преда своја овлашћења председника Републике Српске Ани Тришић Бабић, која ће постати вршилац дужности председника Републике Српске, и све то после пресуде суда у Сарајеву којом је Милораду Додику забрањено политичко деловање због оспоравања поступака нелегитимног међународног представника Кристијана Шмита?
Одговор: Подсетићу о чему се ради. Одлуке Народне скупштине Републике Српске од 18. октобра, укључујући и о прерасподели председничких функција, су унутрашња ствар Републике Српске. Ми смо их примили к знању.
Овим кораком, Бањалука је још једном показала да је зрео и одговоран учесник у процесу решавања босанског питања и да је приврежена одредбама Општег оквирног (Дејтонског) споразума о миру у Босни и Херцеговини из 1995. године.
Надамо се да ће ове одлуке допринети превазилажењу оштре политичке кризе у Босни и Херцеговини, изазване западним праксама диктатуре, неоколонијалним праксама и посебном активношћу Берлина и Лондона. Позивамо све оне који су, на подстицај Запада, дестабилизовали ситуацију у земљи да одговоре на гест добре воље Републике Српске и врате се унутрашњем дијалогу како би се решила криза.
Дугорочној нормализацији ситуације у земљи погодвало би неодложно затварање Канцеларије високог представника, која је главни генератор турбуленција у земљи. Незамисливо је да у самом срцу Европе, у сувереној држави, влада странац кога нико није именовао, у суштини – самозванац и узурпатор Кристијан Шмит, који себе назива „високим представником“ и врши правно насиље над БиХ. Он заиста обавља функције које су важне не за Босну и Херцеговину, већ за „одређене“ стране државе. Он се, под маском, инфилтрирао у ткиво унутрашње и спољне политике те земље. Он себе само назива високим представником, а у ствари врши правно насиље над Босном и Херцеговином.
Русија, као један од гаранта Дејтона, позива на хитно окончање спољашњег протектората над Босном и Херцеговином, пренос пуне одговорности за будућност земље на њен народ и обнову конструктивног унутарбосанског дијалога уз равноправно учешће сва три конститутивна народа и оба ентитета, на основу принципа садржаних у Мировном споразуму.
О поништавању спорних закона у Републици Српској
Питање: Како Москва коментарише одлуку парламента Републике Српске о поништавању закона које је оспорио Уставни суд Босне и Херцеговине и како ће то утицати на борбу Републике Српске за очување Дејтонског споразума, који је под сталним нападимма Сарајева и његових западних покровитеља?
Одговор: Усвајање одлуке коју сте поменули, али и самих закона, колико разумемо, одвијало се у строгом складу са парламентарном процедуром установљеном законодавством Републике Српске. Не сумњамо да је Народна скупштина Републике Српске на тај начин предузела мере за заштиту интереса ентитета, у складу са укупном конструктивном линијом Бањалуке у одбрани широких уставних права и овлашћења Републике.
Важно је резумети да су власти Републике Српске принуђене да делују у условима најоштрије кризе коју су вештачки изазвале западне земље, предвођене Лондоном и Берлином, који у духу своје неоколонијалне политике, политике диктата, настоје да по сваку цену задрже спољно управљање Босном и Херцеговином.
Руска Федерација, као и до сада, у потпуности подржава борбу руководства Републике Српске против ерозије темељних принципа Општег оквирног (Дејтонског) споразума о миру у Босни и Херцеговини из 1995. године, који дефинишу децентрализовану архитектуру државе и утврђују равноправност три конститутивна народа и два ентитета.
