Скупштина Светског омладинског фестивала је затворена баш на начин на који је и отворена, свечано и величанствено. На сцени су се смењивали познати музичари, фолклорни ансамбли, кореографи, плесачи ди-џејеви…
Сама церемонија је је била у склопу Интервизије. Специјално је изабран датум који ће се поклопити са овим музичким спектаклом. Сама церемонија је и почела истовремено када и Интервизија. Програм церемоније је осмишљен тако да су се смењивали наступи извођача и преноси Интервизије са великих екрана.
Јасно је да је Русија показала читавом свету да ју је немогуће изоловати. На, сада већ смешне, покушаје колективног Запада да је изолују, Русија је одговорила тако што је скупила свет у себи у виду учесника Интервизије и нас младих из 120 држава света. Поред те поруке, Русија је послала јасну поруку свету да највише улаже у младе и да је способна да ствара историју на светском нивоу. Заправо, формирање једне тако велике и моћне платформе за повезивање младих из целог света, као организовање догађаја који ће имати капацитет да замени Евровизију оптерећену ЛГБТ идеологијом наговештава нам “рађање Новог света”, како је то дефинисао дипломата Владимир Кршљанин.
Заиста је била част бити део историје, учествовати у стварању “Новог света”, за који се надамо да ће бити бољи и праведнији. Колики је значај Интервизије, говори довољно чињеница је наш Слободан Тркуља наступио са песмом која у рефрену пева о Светом Сави и светородној династији Немањића, а да је арапска певачица наступила у марами. То говори да на платформи коју Русија прави постављене су квалитетне основе за промоцију традиционалних вредности, да на њој има места за све суверене народе и да суверенизам не само да неће бити кажњаван као и до сада, већ ће бити подржан. Да у новом свету за сваког има места, без обзира на његова политичка опредељења или боју коже и да ће као такав, у потпуности бити уважен.
Управо се тај дух могао осетити током читавог фестивала. Сви смо могли да осетимо да се рађа нека нова и јача Русија, а са њом и “Нови свет”. Да ми млади постајемо кључни део тог процеса. Да у том процесу можемо да будемо своји, суверени, да са поносом истакнемо одакле смо и са уважавањем прихватамо једни друге, упркос различитостима. Да сви ми сада смело и отворено можемо да се залажемо за традиционалне вредности. Да можемо смело да целом свету кажемо да је “Косово Србија” и уједињујући наше делегације Србије, Републике Српске (БиХ) и Црне Горе наговестимо можда неке будуће процесе.
О наведеним чињеницама више од мојих речи ће рећи видео клипови који су у прилогу, где у једном хороводу (руском колу) уз песму о Русији “Матушка Русија” стоје представници 120 држава, уз осећаје да нас је Русија својом широком душом заиста примила као Матушка.
Русија је овом манифестацијом постигла више тактичких и стратешких победа. Неки резултати су видљиви, али они највећи ће тек доћи када дође време за убирање плодова. За један овако величанствен догађај, потребна је читава машинерија људи, али ја ћу поменути само неке најзначајније којима дугујемо захвалност. За посебно гостопримство, пријатељство и неизмерну помоћ посебну захвалност дугујемо Јулији, а свакако је потребно и поменути Ану и Александра који су у Дирекцији задужени и за Балкан. У питању су људи који изузетно добро говоре српски, изучавају наш језик, културу и историју. Ови врхунски професионалци су заиста прави људи, на првом месту, зато не треба да чуди зашто наша делегација има тако изузетно високе квоте и све погодности, до те мере да се увек осећамо да смо као код куће. Наравно, Ђина Весић, директорка издавачке куће “Битије” особа који је координатор, који не штеди себе да бисмо сви ми били ту где јесмо и да би наша земља оставила што бољи утисак. Да је тај труд уродио плодом довољно говори чињеница да су нам волонтери на растанку говорили у великом броју да је српска делегација била најпријатнија на целом фестивалу.
Те речи говоре томе да смо се сви трудили да указано поверење оправдамо и да осветламо боје наше заставе, крвљу натопљене, пред целим светом.
О продужетку нашег боравка у Русији на “Регионалном програму” можете прочитати у наредним наставцима.
Милан Бојић