На ободу Сомбора, у склопу Партизанског гробља, налази се простор који својим изгледом и значајем превазилази обичну меморијалну целину. Совјетски део овог гробља чува успомену на борце Црвене армије, који су у јесен 1944. године дали живот у борбама за ослобођење града и шире области Бачке.
Овде је сахрањено 153 војника, официра и подофицира Црвене армије, а међу њима и шест непознатих. Њихови гробови, уредно поређани у дуге редове, делују као војничка линија која је и после смрти остала на стражи.
У средишту простора уздиже се спомен-обележје, једноставно, али достојанствено. Оно стоји као симбол захвалности града Сомбора и свих његових становника. Уређене стазе воде ка гробовима, а тишина која влада овим местом ствара утисак свечаности и поштовања. За сваког посетиоца, било да долази намерно или случајно, већ на први поглед постаје јасно да је ово место прожето историјском одговорношћу.
Ослобођење Сомбора у октобру 1944. године било је део шире операције у којој су заједно учествовале јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије. Борбе у Бачкој биле су жестоке, а губици велики. Управо у овом делу гробља почивају они који су дошли из различитих крајева Совјетског Савеза, оставили своје домове и породице, и пронашавши своје вечно коначиште далеко од завичаја. Њихова имена сведоче о географској ширини прве земље пролетаријата, Совјетског Савеза, док их је судбина спојила у једној заједничкој тачки, у Сомбору.
Међу уредним плочама, посебно се издвајају они гробови на којима стоји само натпис „непознат“. Они су симбол свих жртава чији идентитет није успео да буде сачуван. Иако безимени, ови борци нису заборављени, напротив, њихова присутност даје дубљи смисао целом меморијалу. Подсећају нас да сећање није условљено именом, већ свешћу о жртви која је поднета.
Совјетски део Партизанског гробља и данас се уредно одржава и чува достојанство које му припада. Његов изглед сведочи о томе да локална заједница није заборавила поднету жртву својих ослободилаца. Травњаци и стазе су чисте, споменици стоје усправно, а посетиоци повремено остављају цвеће и пале свеће. Нема буке, нема велике гужве, али управо у тој једноставности крије се снага овог места.
Ово гробље није само споменик прошлости, већ и опомена садашњости. Оно нас подсећа да је слобода увек плаћена највишом ценом, да су у борби против фашизма учествовали људи који нису питали за границе и порекло, већ су заједно стали у одбрану човечанства. Совјетски борци сахрањени у Сомбору постали су део историје овог краја, а њихови гробови сведоче о братству које је створено у најтежим временима.
Док пролазимо између уредних плоча, јасно је да ово није само гробље, већ и меморијални простор који сведочи о историји и жртви. Совјетски део је темељно уређен осамдесетих година двадесетог века, а тај изглед у великој мери одржава се и данас. Тишина која овде влада није празна, већ прожета поштовањем и сећањем. Она нас подсећа да слобода никада није дошла сама од себе и да је свака генерација дужна да памти оне који су се изборили за њу. Управо у томе лежи трајна порука овог места, да је сећање најчвршћи темељ будућности и да је у борбама за слободу кована нераскидива веза српског и руског народа, веза која траје и данас.
Душан Опачић
