У Руском дому у Београду, у оквиру манифестације „Дани Ермитажа у Србији“, предавање је одржала кустос изложбе „Петар Велики и Србија“ и виши научни сарадник у Ермитажу у Санкт Петербургу, Наталија Бахарева. Она је под насловом „Цар ратник, цар столар, цар морепловац. Меморијална збирка Петра Великог у Ермитажу” представила тематску изложбу и детаље који осветљавају рад и симболику овог посебног подухвата.
Бахарева је у уводу указала на то да је циљ изложбе и предавања да се покаже како Петар Велики није био само реформатор и владар, већ и практичан градитељ и визионар, као и да се прикаже његов однос према српском народу и улога Срба током његове епохе. Она је истакла да је меморијална збирка „Галерија Петра Великог“, формирана у 18. веку, садржала инструменте и алате, модне детаље и уметничке артифакте које је сам цар својим рукама израдио, и да та колекција данас значајно доприноси разумевању његове личности.
У наставку предавања Бахарева је говорила о визуелним и симболичким елементима који прате изложбу: слике и портрети Петра Великог, указавши на значај једног његовог портрета који се налази у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори и који, по њеним речима, представља не само уметнички предмет него и симбол руско-српских веза.
Бахарева је додала да изложба кроз макете бродова, уметничке слике и сценографију нуди посетиоцима да дословно „осете” трансформацију Русије у епохи Петра Великог, али и да илуструје учешће Срба у том процесу: Срби су, каже, били позивани у Русију, служили у државној служби, били адмирали, дипломате, војсковође, што поткрепљује идеју о продубљеним везама између два народа.
Бахарева је посебно нагласила пример Пераста као историјски значајне тачке додира два народа. Подсетила је да је управо у Перасту 1698. године перашки капетан Марко Мартиновић угостио групу руских бојара које је цар Петар Велики послао у Венецију да изуче поморске науке, у настојању да створи сопствену флоту и тиме модернизује Русију.
Предавање Наталије Бахареве представља значајан допринос разумевању како један император – Петар Велики може бити разумљив у српско-руском контексту, и како уметнички предмети, мода и симболи служе као „прозор“ у том историјском кретању.
Посетиоци су пре и након предавања, у галеријском простору Руског дома могли да кроз макете, уметничке радове и сценографију осете идеју о месту Срба у служби руског царства, као и да сагледају како визија обнове државе и модернизације Петра Великог делује и као културни феномен.
Детаљна најава свих предавања повезаних са изложбом „Петар Велики и Србија“ може се видети на сајту манифестације Дани Ермитажа.
Д. О.
