Цео текст иступања сталног представника Василија Небензје на седници Савета безбедности УН о ситуацији у Босни и Херцеговини
Подржали смо усвајање резолуције којом се продужава мандат снага Европске уније у Босни и Херцеговини за још један једногодишњи период. Подвлачимо да команда Алтеа заузима уравнотежен став и не меша се у унутрашњеполитичке послове БиХ. Верујемо да ће активности мисије и убудуће наставити да буду строго у оквиру утврђеног мандата и да ће снаге ЕУ играти стабилизујућу улогу у обезбеђивању мира и безбедности у Босни и Херцеговини.
Данашња седница је од посебног значаја. Одржава се уочи 30. годишњице парафирања и потписивања Општег оквирног споразума о миру у БиХ, познатог као Дејтонски споразум. Са дубоком забринутошћу морамо да констатујемо да је ову годину обележила криза у БиХ без преседана у постдејтонском периоду. Кључна улога Савета безбедности, који је Резолуцијом 1031 потврдио Дејтонски споразум, остаје веома релевантна. Ово је пети узастопни састанак Савета о босанском питању у 2025. години, што несумњиво показује хроничну, системску природу оштрих међуетничких проблема и противречности.
Тренутно стање ствари у БиХ је у великој мери резултат деструктивне активности појединих западних земаља, укључујући и оне које су преузеле обавезе у унапређењу постконфликтног решавања. Уместо да промовишу унутрашњи дијалог уз узајамно поштовање и подстичу потрагу за компромисним решењима за горућа питања између босанскохерцеговачких страна, сведоци смо себичне жеље да се по сваку цену задржи у својим рукама спољно управљање сувереном земљом. Да би остварио своје себичне циљеве, Запад без оклевања жртвује године међународних напора за стабилизацију у Босни и Херцеговини, демонтирајући државну архитектуру Босне и Херцеговине утврђену Дејтоном и еродирајући национални идентитет босанских народа, намећући им вредности стране њиховој култури.
Ова опасна политика, усмерена на еродирање филигранског дејтонског система равнотеже интереса три равноправна конститутивна народа и два ентитета Босне и Херцеговине са широким уставним овлашћењима, има изражену антисрпску пристрасност. Босански Хрвати су такође у неповољном положају, њихово право на легитимну заступљеност у владиним структурама је ограничено. Под маском наводног обезбеђивања изградње државе и озлоглашене функционалности бирократског апарата у босанским институцијама власти, дешава се флагрантно кршење Мировног споразума – стварање неправних, неуставних алгоритама за доношење одлука и спровођење од стране представника само једног од три конститутивна народа ради остваривања западних интереса у земљи. Упечатљив пример за то је инструментализација и политизација трагедије у Сребреници.
Покушаји да се одговорност за све босанске проблеме пребаци на Републику Српску под разним натегнутим изговорима не издржавају никакву критику. Зрела визија Срба о будућој БиХ без озлоглашеног спољног протектората и њихова спремност да заједно са Бошњацима и Хрватима преузму одговорност за судбину земље не поклапају се са плановима западних престоница на Балкану. Ствари су дошле до тачке да се, рукама правосудних и изборних институција БиХ, које су изгубиле независност, прекраја изборна воља грађана и врши се притисак на оне који се не слажу са спољним диктатом путем санкција, претњи, политичких репресија и прогона.
Ова неоколонијалина пракса достигла је врхунац наметањем на место високог представника у БиХ немачког држављанина Кристијана Шмита, супротно постојећим процедурама и без сагласности Савета. Желимо да нагласимо да је Савет безбедности једино тело овлашћено да именује високог представника у БиХ, и ми не признајемо да је то господин Шмит.
Сам господин Шмит је створио монструозни правни хаос. У покушају да оправда своје неосновано присуство у БиХ, овај странац је почео да намеће такозване „одлуке“ народима друге земље. Потпуно одвајање псеудо-високог представника од стварности лако се види по његовом такозваном „извештају“, који има за циљ да створи лажни утисак о стању ствари у БиХ и да пребаци одговорност за кризу на Републику Српску, која, са своје стране, заиста брани дејтонске принципе.
Јасна манифестација очигледног непоштовања Запада према БиХ као независној европској држави нису само активности Шмита, већ и функционисање Канцеларије високог представника (OHR). Штавише, на њој одавно паразитирају локалне групације, које избегавају дијалог и тражење решења управо зато што ће то неко други урадити уместо њих. То потврђују и писма Савету безбедности бивших и садашњих бошњачких политичара у одбрану Шмита.
Питање најскоријег окончања делатности ОХР-а је одавно сазрело. Њене активности су неспојиве са суверенитетом Босне и Херцеговине. У том смислу, захтевамо од западних земаља да одмах обуставе такве експерименте и престану са праксом мешања у унутрашње послове ове земље.
Истовремено, примећујемо опасни карактер милитантне антисрпске реторике која долази од одређених личности у Федерацији БиХ и њених представника у свебосанским институцијама. Претње оружаном ескалацијом су неприхватљиве.
Руководство српског ентитета притом демонстрира рационално виђење и више пута је износило иницијативе за успостављање конструктивног унутарбосанског дијалога. Основни приступи Бањалуке тренутној ситуацији изнети су у њеном последњем извештају, који смо дистрибуирали Савету безбедности УН на захтев наших српско-босанских колега. Претпостављамо да су се чланови Савета пажљиво са њим упознали, јер он омогућава објективну анализу основних узрока и последица поменуте кризе.
Уверени смо да Дејтон остаје безалтернативна основа решавања у БиХ. Само доказани дејтонски принципи функционисања те државе, засновани на равноправности три конститутивна народа и два ентитета, спасавање од ОХР и осигурање права народа БиХ на развој, могу грађанима Босне и Херцеговине гарантовати миран суживот и просперитет. Сваки покушај искривљавања дејтонских принципа имаће катастрофалне последице по БиХ и цео регион Западног Балкана. Савет безбедности је дужан да спречи такав сценарио.
Русија је, са своје стране, као једна од држава гараната Мировног споразума из 1995. године, спремна да се конструктивно ангажује како би се обезбедило истинско постконфликтно решење за БиХ.
Хвала на пажњи.
