У тренутку када се глобални односи драматично мењају, а досадашње парадигме све чешће уступају место новим геополитичким реалностима, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана је Међународна парламентарна конференција под називом „БРИКС – Србија међу пријатељима“. У организацији Парламентарне групе за сарадњу и придруживање БРИКС-у и Института за стратешки друштвени дијалог и уз подршку Народне скупштине, ова конференција представља важан корак у покушају артикулисања све снажнијег друштвеног и политичког интересовања за сарадњу Србије са земљама групације БРИКС и њеним проширеним форматом БРИКС+.
Циљ скупа био је да се отвори конструктивна расправа о алтернативним спољнополитичким правцима Србије, посебно у светлу све видљивијег преиспитивања тзв. „европског пута“, као и могућности дубље сарадње са државама које данас предводе процесе мултиполарности, економске суверености и глобалне равнотеже.
Конференција је симболично, али и суштински, окупила представнике оних држава које су у претходним историјским периодима стајале уз Србију, држава које нашу земљу данас виде као политички стабилног, економски снажног и сувереног партнера у новом светском поретку.
Председавајући и модератор скупа био је народни посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица, а скупу се на почетку кратко обратио као копредседавајући и Драган Станојевић, посланик „Ми, глас из народа“. Конференција је била организована у два панела. У првом, под називом „ГЛОБАЛНА РЕАЛНОСТ“, говорили су амбасадори Русије и Кине и Александар Вулин, као први члан Владе Србије званично задужен за сарадњу са БРИКС-ом. У другом панелу, под називом „Шта Србија и земље региона могу да очекују од БРИКС-а?“ било је седам говорника: Диана Јовановић Шошак, румунски посланик у ЕП, Душан Бајатовић, шеф посланиче групе СПС, Владислав Дајковић, председник Слободне Црне Горе, Бранко Павловић, шеф посланичке груме „Ми, глас из народа“, Реџеп Исмаил, посланик левице у Собрању Северне Македоније, Срђан Мазалица, председник клуба посланика СНСД у скупштини Републике Српске и Ђорђе Комленски, шеф посланичке групе „Здрава Србија – Покрет социјалиста“.
Поред руског и кинеског амбасадора, конференцији су присуствовали и амбасадори Белорусије, Венецуеле, Палестине, Алжира, представници амбасада Ирана, Кубе, Мексика, Уједињених Арапских Емирата, посланици владајуће коалиције и опозиције у Скупштини Србије и велики број научних радника, друштвено-политичких делатника и активиста, значајан број Доносилаца Повеље Српско-руског братства и чланови најужег руководства Првог покрета за Србију В. Кршљанин, Г. Петронијевић и М, Калик.
Боцан-Харченко: Србија има природно место у новој глобалној архитектури
У свом обраћању Амбасадор је истакао да БРИКС постаје све траженија платформа у мултиполарном свету који се тренутно формира гарантујући равноправност поштовање националних интереса и партнерство без наметања услова, уцена и неоколонијалних пракси карактеристичних за западне структуре пре свега ЕУ и НАТО.
Посебна пажња је посвећена перспективама сарадње БРИКС-а са Србијом. Како је нагласио Александар Боцан-Харченко, традиционално пријатељске везе са Русијом и другим чланицама групације отварају нове могућности за Београд у условима глобалних криза и нестабилности.
Амбасадор је поручио да Србија у овом тренутку има природно место у новој глобалној архитектури и да је партнерство у оквиру БРИКС-а прилика која се не сме пропустити јер доноси не само политичку већ и економску стабилност у времену погођеном геополитичким турбуленцијама.
Закључио је да Србија има јединствену шансу да својом политиком и сарадњом у оквиру БРИКС-а осигура трајну позицију на међународној сцени и допринесе изградњи праведнијег и уравнотеженијег глобалног поретка.
Ли Минг: Јединство различитих у одбрану мултиполарног света
Амбасадор Народне Републике Кине у Београду, Ли Минг, истакао је да БРИКС представља јединствену платформу на којој и велике силе и мале земље могу наступати са једнаким гласом. Указао је на значај заједничког деловања у времену светских подела, економских ратова и глобалне нестабилности, нагласивши да је Србија по много чему компатибилна са вредностима које овај блок заступа.
Вулин: Србија да остане своја, да не пристаје ни на понижење ни на уцену
Александар Вулин, бивши потпредседник владе и шеф српске делегације на самиту БРИКС-а у Казању, одржао је један од најсадржајнијих говора на конференцији. У тридесетоминутном излагању, Вулин је изнео оштру и беспоштедну анализу односа између Србије и Европске уније, оценивши да је сваки корак који Србија направи ка Бриселу истовремено корак даље од своје суштине, идентитета и државности.
Он је истакао да од Србије траже да се одрекне Косова и Метохије, да уведе санкције својим пријатељима, да се одвоји од Руске Федерације, као и да се одрекне својих традиционалних вредности. С друге стране, како је нагласио, БРИКС не тражи ништа, не тражи од Србије да промени себе, већ јој нуди да остане своја и да сарађује на основама равноправности и узајамног поштовања.
Вулин је позвао политичке елите у Србији да не дозволе да земља изгуби своју последњу позицију суверености, војну неутралност, и да још једном добро одмере вредност „европског пута“ који је, како је оценио, више постао средство притиска него перспектива. Он је упозорио да Запад Србији не опрашта ни 1999, ни Резолуцију 1244, ни везе са Русијом и Кином, и закључио да Србија мора да се држи својих пријатеља, свог пута и своје истине.
Гласови из парламента и региона
Посланица у Европском парламенту из Румуније, Диана Јовановић Шошак, у надахнутом и емотивном говору изнела је озбиљну критику тренутног стања унутар Европске уније. Она је указала на дубоку политичку и економску неравноправност међу чланицама, на централизоване одлуке које се доносе у интересу неколико најмоћнијих земаља, као и на губитак суверенитета држава попут Румуније.
Шошак је поручила да грађани у ЕУ све више осећају незадовољство, јер је обећани просперитет за многе остао недостижан, а политички диктат из Брисела све израженији. Србији је, како је истакла, потребно да разматра и друге спољнополитичке опције, јер пут у ЕУ није ни једини, ни нужно најбољи.
Реџеп Исмаил, посланик Левице из Северне Македоније, подсетио је да је његова земља већ дуже у евроатлантским структурама, али да обећани напредак није стигао. Напротив, НАТО није донео безбедност, а евроинтеграције су се претвориле у бескрајан низ уступака и понижења.
Он је упозорио да Србија не треба да прави исте грешке, већ да се отвара према новим партнерствима која нуде сарадњу без услова и очувају достојанство малих народа. У том контексту, БРИКС представља нову наду за балканске народе који желе да остану слободни.
Са српске политичке сцене излагали су и Душан Бајатовић (СПС), директор „Србијагаса“, затим народни посланик Бранко Павловић(МИ-Глас из народа), као и народни посланик Ђорђе Комленски(ПС). Они су говорили о потенцијалима економске сарадње са земљама БРИКС-а, посебно у области енергетике, инфраструктуре и међународне трговине. Бајатовић је посебно истакао значај енергетске стабилности и алтернативних канала снабдевања, док је Павловић нагласио да је Србији потребна развојна стратегија која се не ослања на вољу Брисела.
Срђан Мазалица, посланик из Републике Српске је говорио о историјској улози Србије у региону и њеном капацитету да буде фактор стабилности и алтернатива тренутној геополитичкој конфигурацији.
Србија треба да се определи
Конференција „БРИКС – Србија међу пријатељима“ понудила је нешто што у српском јавном простору дуго није било отворено, могућност озбиљне расправе о алтернативама. Без митова, без аутоматизма и без страха од неистомишљеника. У времену када свет напушта униполарну структуру, а нове силе мењају глобална правила, Србија мора да преиспита свој пут, не из ината, већ из одговорности према себи.
БРИКС није савршен, али је другачији. Не обећава рај, али не тражи капитулацију. А управо то је оно што Србији данас и треба, простор у којем може да сачува свој идентитет, доноси одлуке у складу са сопственим интересима, гради односе на основама узајамног поштовања и покаже да је могуће бити слободан, суверен и достојанствен у свету који се мења.
Душан Опачић
Фотографије: Лола Ђорђевић @ Спутњик
У наставку доносимо изјаве које су поводом конференције амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко и Александар Вулин дали за РТ Балкан:
Боцан-Харченко: Србија ће имати подршку Русије за приступање БРИКС-у
Амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко је изјавио за РТ Балкан да је у Србији повећан друштвени захтев и интерес према БРИКС-у, јер се генералне вредности, као и политичке и сваке друге визије међународног развоја, скоро потпуно подударају са визијама и циљевима БРИКС-а. Он је после Међународне парламентарне конференције “БРИКС – Србија међу пријатељима”, која је одржана у Дому Народне скупштине РС, истакао да ће Србија увек имати подршку Руске Федерације, када је у питању приступање овој организацији, као што има и по питању њеног суверенитета, Косова и Метохије и Републике Српске.
“Русија ће, наравно, подржати Србију, али је избор на Србији, где жели да иде. Ми смо братске земље и имамо сарадњу и у оквиру Евроазијске уније, што нам даје предност и у билатералним односима, а што се тиче БРИКС-а подржаћемо Београд на најбољи начин”, казао је амбасадор РФ.
Он је истакао да је БРИКС примамљив, јер уједињује већину светског становништва и производа и подсетио да је стопа индустријског раста много већа него у западним земљама. Нагласио је да је “Група 7 скоро ништа у поређењу са БРИКС-ом, у сваком смислу”.
“За Србију је занимљиво и што сада активности БРИКС-а обухватају све – од спорта преко хуманитарних, културних активности до инвестиција, економије и финансија и спољне политике. За Србију, која чува свој суверенитет, је најважније да се не ради о уништавању суверенитета, већ на једнакости права, уз разлике, које наравно постоје, понекад озбиљне, јер свака држава прати свој национални интерес у оквиру БРИКС-а и зна да пронађе нешто што је за њу најважније”, поручио је руски амбасадор.
Александар Боцан-Харченко је истакао да је и данашњи скуп занимљив, јер отвара ширу друштвену дискусију и размену мишљења.
“У реалном животу, постоји статус кандидата Србије у Европску унију и интерес према БРИКС-у. ЕУ тражи, што је господин Вулин рекао на најбољи начин, оно ‘што би уништавало српски суверенитет’, што је немогуће – признање Косова, промену политике и сарадње, санкције Русији, као и одустајање од Републике Српске, што је тешко замислити. За сваког ко зна Србију, макар и на пет минута- то немогуће”, указао је руски амбасадор.
Он је рекао да је у овом тренутку тешко замислити да чланица ЕУ може бити и чланица БРИКС-а, јер се Европска унија , у својим активностима, не подудара са БРИКС-ом, који ради у склопу глобалног програма мултиполарности, док је основни циљ ЕУ очување супериорности, уз санкције, пљачкање суверених финансијских резерви да би добили туђе ресурсе, туђу радну снагу и да би на тај начин остварили предност.
Србија је 2009. поднела захтев да постане чланица ЕУ, али дуже од 15 година чека на пријем, а амбасадор је истакао да, када би се одлучила да крене путем БРИКС-а, увек могла да рачуна на подршку Русије.
“Увек бисмо подржавали Србију, као што је подржавамо и што се тиче Косова и српског света, Републике Српске и осталог. Са друге стране, ширење БРИКС-а, није задатак БРИКС-а, за разлику од ЕУ, њој је задатак да се шири како год је могуће, да покаже да су они најмоћнији, без обзира на то да ли су земље припремљене за то или нису. У поступку уласка и придруживања неке земље уопште нису биле припремљене и немају, што се тиче стандарда, скоро ништа заједничко са стандардима ЕУ, али политички циљ је био важнији”, казао је Боцан Харченко.
Амбасадор је објаснио да БРИКС ради на сасвим други начин у односу на ЕУ, али и да је важан сваки појединачни однос са чланицама БРИКС-а, а да што се тиче Србије, она са свима у БРИКС-у има разноврсну и пријатељску сарадњу.
“Улога ЕУ и земаља чланица је велика овде, али што се тиче стратешких пројеката, више их је са земљама БРИКС-а. Када је у питању инфраструктура, ту је Русија, јер наравно имамо заједничке пројекте, као и у енергетици, високим технологијама, а на њима је велики нагласак и у БРИКС-у. И у стратегијском погледу, ту БРИКС, по мом мишљењу, има већу улогу”, истакао је руски амбасадор.
Он је рекао да очекује да ће у будућности БРИКС имати још више активности, јер је то организација, институција и заједница која је грађена на принципу мултиполарности, која сваке године шири сарадњу са земљама и међународним организацијама, Групом 20, Уједињеним нацијама, тако да је, како је рекао, постао значајни утицајни фактор међународног живота.
Када су у питању америчке санкције Нафтној индустрији Србије, које су одложене на још само неколико дана, до осмог, односно деветог октобра, Александар Боцан-Харченко је рекао да је свима јасно зашто се уводе неке казне, али да је убеђен да је НИС спреман и припремљен да издржи све на најбољи начин наредних месеци и да је то најважније.
“У наредном периоду ће бити проблема, али у том периоду биће наравно могућности за разговор и проналажење прихватљивог решења између Београда и Русије и ‘Гаспорма’, ‘Гаспомњефта’, на основу Уговора о сарадњи у области нафте и гаса”, казао је руски амбасадор у Београду.
Вулин: За разлику од ЕУ, БРИКС не тражи одрицање од суверенитета
Главна порука скупа, коју је јасно изговорио председник Покрета социјалиста Александар Вулин, гласи: Србија има избор, а тај избор више није Европска унија већ сарадња са БРИКС-ом, савезом који пред нас не поставља немогуће услове – одрицање од Косова и Метохије, Републике Српске, сопственог суверенитета.
“Приближавање БРИКС-у је приближавање самом себи. То је политичка платформа која је потпуно нова у светским оквирима у смислу саме идеје: није потребно да будете на граници са Бразилом да бисте сарађивали са њима или да будете у најбољим односима са Руском Федерацијом, а да не морате да будете на њеним границама. Ту географску повезаност тражи Европска унија. БРИКС је потпуно нови приступ међународним односима. У БРИКС-у од вас нико не тражи да признате Косово, нико не инсистира да се одрекнете Републике Српске, нико не тражи да се одрекнете сопственог суверенитета. А сваки корак ка ЕУ јесте одрицање од нашег суверенитета јер морате да испуњавате захтеве других земаља. Приближавање БРИКС-у тражи само оно што би ми Срби желели да јесмо: суверени, храбри, онакви какви су били они пре нас и онакви какви смо ми када смо најбољи. БРИКС је нешто што се мора препознати”, каже Александар Вулин за РТ Балкан.
Подсећајући да су многи критиковали некадашњег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, тврдећи да није препознао пад Берлинског зида како би заузео повољније место у новом свету, Вулин узвраћа питањем:
“А да ли ми препознајемо шта се сада дешава у свету и која је важност БРИКС-а? Није могуће бити толико неодоговоран, а не препознати да је БРИКС реална алтернатива ЕУ. И то не само ЕУ, он је надрастао ЕУ и он је алтернатива досад постојећим односима у светској политици”.
Србија је поднела захтев за чланство у Европској унији 22. децембра 2022, али је у чекаоници више од 15 година. Ако би исти корак направила у другом смеру – ка БРИКС-у колико би требало да постанемо део овог брзорастућег глобалног савеза?
“БРИКС је објавио застој у свом проширивању, али не када је Србија у питању. За Србију увек има простора. Када би Србија била у стању да се у потпуности отвори према БРИКС-у сигуран сам да бисмо могли да разговарамо о брзини нашег придруживања или о конкретном избору. Јер, ви не морате да будете члан БРИКС-а, можете да буде земља-партнер, земља која посматра, врло добар сарадник… Чак можете да размишљате да користите и средства БРИКС-а кроз различите форме кредитирања. Ми о БРИКС-у не знамо довољно, морамо да питамо и учимо”, истиче Вулин.
Саговорник РТ Балкан додаје да и БРИКС има унутрашња питања која мора да реши: да ли ће се формирати у чврсту политичку организације, да ли ће имати своје представнике у свету попут ЕУ, да ли ће имати наднационално тело које ће усмеравати политику БРИКС-а, да ли ће прерастати у безбедносни савез, а не само у политички и економски.
“И наравно, питање проширења. Све су то питања која су пред нама, али ми морамо да их поставимо. И морамо да кренемо у том правцу и, ако ништа друго, морамо да знамо да алтернатива постоји”, додаје Вулин.
Покрет социјалиста предложио је закон о придруживању Србије БРИКС-у, али он није усвојен. Сада, каже председник ове странке, пред њима је политичка борба и да се објасни Србији шта све БРИКС јесте.
“Ако Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати сматрају да имају економске користи у сарадњи и чланству са БРИКС-ом, а шта ми онда има да изгубимо. Ако неке од најбогатијих земаља на свету сматрају да за њих има значајне економске користи чланство у БРИКС-у, а како ми да пропустимо ту прилику? Посебно због тога што су све земље БРИКС-а изузетно наклоњене Србији, све земље БРИКС-а поштују нашу слободу. Србија у БРИКС-у заузима много више политичког него географског простора. То је наша величина. Зар треба да говоримо шта значи добити споразуме са земљама БРИКС-а и могућност учешћа на финансијском или економском тржишту Кине, Русије, Бразила, Саудијске Арабије, УАЕ, Индонезије… Сигуран сам да Србија ту има простор, али мора и да га тражи”, истиче Вулин.
На питање новинара РТ Балкан – шта стоји на путу да јавност у Србији препозна значај БРИКС-а, лидер Покрета социјалиста каже:
“Европска унија. Европска унија која је овде већ деценијама и која нам не даје ништа сем обећања, која све што уложи овде нађе начина да то и извуче. И Европска унија која овде деценијама више улаже у невладине организације како би убедиле наше бирачко тело да ЕУ нема алтернативу, него што је улагала у оно што би Србија сматрала корисним за себе. Ми овде улазимо у простор за који се сматрало да је неприкосновен. И пре 2009. године се сматрало да ЕУ нема алтернативу и да о томе уопште не треба расправљати. Ми сада улазимо у тај простор и кажемо: питајте Србију шта стварно мисли и о ЕУ и о БРИКС-у, а воља народа је најважнија”.
