Марија Захарова је 9. септембра, у част Године јединства народа Русије, свој редовни брифинг одржала у Сиктивкару, главном граду Републике Коми, која се налази на североистоку европског дела Русије. У готово четворочасовном брифингу, једно новинарско питање (од РТ Балкан) односило се на реакције у ЕУ поводом сахране генерала Младића. БРАТСТВО доноси цео стенограм питања и одговора:
Питање: шта желе да постигну Европска унија и друге западне силе вршећи притисак на Србију у вези са сахраном Ратка Младића? Зашто баш српском народу хоће да наметну осећај колективне кривице?
Одговор: Ви сте, по мом мишљењу, у свом питању дали и одговор. Остаје ми само да кажем да независна политика Београда, која се не уклапа у оквир евроатлантске, чак не ни дисциплине, већ режима, не даје мира Бриселу. Управо зато Запад чини све да постигне такво општенародно покајање код Срба. Али Срби немају за шта да се кају. Али управо тако они хоће да понизе Србе и Србију, укључујући и за трагичне догађаје из времена разбијања Југославије, за шта лавовски део кривице у ствари носе западне престонице.
Отуда такав крвожедни и чак и људождерски однос према недавно преминулом иза зидина тамнице УН Ратку Младићу.
Озлоглашени двоструки стандарди, који су одавно постали буквално визит карта поретка „заснованог на правилима“, не само да се манифестују у пристрасном односу према Србима у контексту догађаја из 1990-их, већ су и данас у основи политике Европске уније према Србима.
Па, ево, молим вас, још један пример – ситуација око српске Аутономне Покрајине Косово и Метохија, у којој косовске власти, уз прећутно одобрење Европске уније која се позиционира као посредник у дијалогу Београда и Приштине, и даље истискују аутохтоно српско становништво, одобравају, а често и саме изазивају насиље над косовским Србима, нападе на њихову имовину, па чак и на објекте Српске Православне Цркве.
Без обзира што су још у периоду 2013-2015. закључени споразуми између Београда и Приштине, и потписани уз гаранције Брисела, још увек није формирана Заједница српских општина, која би морала да бар у минималној мери заштити исконска права и легитимне интересе Срба који живе у покрајини.
О деструктивној, апсолутно подлој политици Европске уније јасно сведочи и коментар европског комесара за питања проширења Марте Кос, дат у вези са одлуком српских власти да сахране Ратка Младића са војним и државним почастима. Она је сад изјавила:”Хероизација ратних злочинаца је у супротности са основним вредностима и није јој место ни у ЕУ ни у земљама које теже да постану њене чланице”.
Шта? То је диван цитат, али није упућен на праву адресу. У Кијев, госпођо, молим вас. Ту се ствара читав пантеон нацистичке копилади. Ту се поново сахрањују сви они колаборационисти, које су проклели народи, државе и закон, и који проглашени управо ратним злочинцима. И ништа.
Уверена сам да ће, ако тај неонацистички пантеон у Украјини буде створен, тамо доћи и представници ЕУ, и да ће стојећи на коленима љубити све те поклопце ковчега или надгробне споменике, као то само они умеју, када им је потребно, независно од историјског контекста.
Сада су бандеровски кретени одвукли сву ту “прљавштину” у Кијевско-печерску лавру. Зато, разбацујући се оваквим реченицама, ЕУ чиновници демонстративно не примећују прослављање у Украјини нацистичких колаборациониста из времена Другог светског рата. Од истог тог Европског комесара за проширење и политику добросуседства Марте Кос или било ког другог од европских чиновника није било апсолутно никакве јавне реакције на преношење у Кијев и свечано сахрањивање остатака оснивача и поглавника пронацистичке Организације украјинских националиста (ОУН) Мељника и Коноваљца.
У Европи су ћутањем заобишли и планове неонациста који су узурпирали власт у земљи кандидату за улазак у Европску унију да створе цео, као што сам већ рекла, “пантеон”, “црквену порту” за украјинске послушнике Адолфа Хитлера. Њихови злочини су доказани. Није под знаком питања ко су они. То су криминалци. Руке су им до лаката у крви. Чијој крви? Пољака, Јевреја, Руса, других народа. ОУН је на челу са Мељником са ентузијазмом сарађивала са нацистима током Холокоста и у рату на уништење против Совјетског Савеза. Мељниковци су, заједно са бандеровцима, најактивније учествовали у масовним убиствима пољског становништва на територији Волина и Галиције. Према општепризнатим пресудама Нирнбершког трибунала, јединице СС, које су у свој састав укључиле дивизију „Галичина“ и друге украјинске бандитске паравојске, биле су саставни део злочиначке машинерије Адолфа Гитлера.
А ко то сада у ЕУ памти? Дотична Марта Кос? Поставите јој питање као ТВ канал. Питајте је какав је њен став о томе.
То што кијевски режим на званичном нивоу слави фанатичне нацистичке сараднике, у представама еврочиновника, никако не противречи, како они тамо кажу, “европским вредностима”. И више хоћу да кажем – то нису “европске вредности”. Још горе, исто као што је крајем 1930-их и почетком 1940-их Трећи рајх припремао украјинске националисте за борбу против Совјетске Русије, а затим их користио као најнемилосрдније џелате на територији УССР, данас руководство ЕУ користи неонацистички кијевски режим у својој борби против савремене Русије. Стога такве акције лишавају Брисел било каквог моралног права да расуђује на тему хероизације и сахрањивања у појединим земљама ратних злочинаца. Они нису видели најважније: како прослављају оне који су убијали њихове претке на њиховој територији. Нека се покрију ушима.
