ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: ПО ПИТАЊУ КиМ, ЕУ ЈЕ ПАЛА НА ИСПИТУ, ВРАТИМО СЕ У СБ УН УЗ ПОДРШКУ РУСИЈЕ!

Некадашњи савезни министар иностраних послова у интервјуу за наш портал даје прецизну и јасну слику стања у преговорима по питању Косова и Метохије у овом драматичном тренутку. Показује како је ЕУ узурпирала оно што јој не припада и није била статусно неутрална, а ни самостална. За повратак у СБ УН нема формалних препрека, али је за то потребна наша иницијатива. Русија је била и остаје принципијелно на нашој страни.

 

Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров је током ове године више пута упозорио да је ЕУ изгубила кредибилитет. Портпарол МИД РФ Марија Захарова је током викенда реаговала на изјаву српског премијера Ане Брнабић да је “Курти крив што је ситуација на Косову доведена на ивицу рата, а ЕУ није урадила ништа да то спречи”. Захарова је на Телеграм каналу написала:”Зашто мислите да ЕУ не ради ништа. Управо овакву ситуацију је ЕУ годинама обликовала”. Да ли сте са тим сагласни и шта Србија да предузме да би пресекла Гордијев чвор европске медијације?

Треба да оцени колико је задовољна улогом ЕУ као неког ко треба да олакша дијалог страна. Затим,да ли је дијалог показао резултате које је Србија очекивала. Шта је судбина договора који су постигнути уз ту улогу ЕУ? И, да оцени да ли је ЕУ поштовала основно начело непристрасности у дијалогу. На крају – да ли Србија има поверења даље, да ће уз такву улогу ЕУ заштитити легитимне државне и националне интересе? По мом мишљењу, ЕУ није испунила очекивања, није била статусно неутрална, увек тежи да изнуди једностране концесије од Србије и злоупотребљава интерес Србије за чланство у ЕУ. Није показала политичку вољу да обезбеди спровођење договора.

Ако остане у улози медијатора наставиће притиске на Србију и зато Србија мора да спреми терен и иницира дијалог под окриљем СБ УН који нико не може да одузме из надлежности СБ УН, будући да СБ УН никоме није пренео овлашћење да одлучује или да преговара у његово име.

У српским медијима се погрешно говори да је резолуцијом Генералне скупштине преговарачки процес измештен из УН у ЕУ и погрешно се говори да је ЕУ медијатор. Не. у резолуцији Генералне скупштине се уопште не спомињу ни преговори ни овлашћења ЕУ. Пише само да Генерална скупштина УН каже:»Добродошла је улога ЕУ у олакшавању дијалога страна». У резолуцији нема термина да су се преговори изместили или да је ЕУ овлашћена. Просто је поздрављена заинтересованост ЕУ да олакша дијалог страна. Олакшавање није чак ни посредовање, него то значи подстицање, позивање на дијалог.

А шта се десило? ЕУ која се обавезала на непристрасност, а од старта била на страни Приштине  и сепаратизма. А Србија сесамозаваравала, иако је «врапцима на грани» јасно да ЕУ користи нашу заинтересованост за чланство у клубу ексклузивних да би ми стално одступали у корист сепаратизма.

Дакле, ЕУ је узурпирала нешто што јој нико није пренео у надлежност, узурпирала је овлашћења СБ УН и узурпирала је право пет чланица ЕУ које нису признале илегалну сецесију, а она је узела да говори у њихово име сасвим супротно њиховом ставу. Најеклатантнија узурпација је нон-пејпр Шолца и Макрона који је у директном сукобу са Резолуцијом 1244 и којим Србија треба да призна нелегалну сецесију као легално опредељење.

С обзиром да су узрпиране надлежности СБ УН, да ли Русија и Кина као сталне чланице треба да предузму иницијативу? У коју позицију ово ставља њих, пре свега Русију?

Улога Русије је увек била принципијелна – заснована на међународном праву и одлукама СБ УН. Нема разлога сумњи да ће се та улога Русије наставити. Она је заступала позицију да ће подржати оно чему Србија тежи. Пошто се то тиче Србије и њених националних и егзистенцијалних интереса, на њој је да покрене одговарајуће иницијативе, било према СБ УН, било према Генералној скупштини УН. Зато Русија ни до сада није самоиницијативно ништа покретала без одлуке Србије. Србија је једини фактор који је одговоран за најбољу заштиту својих интереса. Форма и садржај руског ангажовања зависе од одговарајућих иницијатива Србије. Русија се до сада није оглушивала о иницијативе Србије! Ствари зависе од процене наших државних органа – хоће ли се и на који начин обратити Русији у вези са најновијим развојем догађаја и будућим процесом преговарања.

Постоји ли опасност од тога да се Србија, у борби за праведније посредовање, не обрати Русији него Американцима? У београдским медијима се већ данима упоређују дипломатски домети ЕУ и Америке уз закључак да Америка има капацитета да натера Куртија на оно што не може Брисел. Сам председник Вучић је оценио да “није сигуран да ово што се дешава на Косову одговара Американцима”.

Ако Србија званично оцени да ЕУ није у стању да олакша дијалог, решење није у томе да ЕУ замени Америком! Једино исправно решење је реактивирање  СБ УН и механизма УН. У томе ће свако имати своје место: Русија, Кина, Америка, Француска и Велика Британија.

Зашто? Прво, зато што је ЕУ све радила тако како су јој рекле САД. Иза деловања ЕУ је Америка. ЕУ у великом степену зависи од САД што показује и конфликт у Украјини у коме се ЕУ понаша према захтевима Вашингтона.

Друго, као медијатор, САД би само још директније промовисале свој геополитички интерес: апсолутно господарење НАТО на Балкану без сивих зона.

Враћамо се на прапочетак: да није било агресије 1999, не би било ни сецесије. А да није било америчке воље и улоге, не би било ни агресије ни сецесије. САД константно подржавају сецесионизам на КиМ, јер је доминација на истоку геостратешки интерес САД који се није променио, без обзира на реторику. Уосталом, амбасадор Хил преко наших медија отворено саопштава да је Србији место на западу, а то значи у америчкој геополитици и НАТО.

Србија то не може прихватити и зато је једини пут да се дијалог врати у УН, а тамо у том процесу мора бити места и за Русију и Кину. Резолуција 1244 донета је уз сагласност свих сталних чланица и представља компромис, који је постигнут 1999. Ако је такав компромис и таква заштита српских националних интереса постигнута под бомбама НАТО пакта, ако је све то записано у Резолуцији 1244, која је компромис интереса свих инволвираних, онда данас не би било оправдања и образложења да се ни за длаку одступа од тог компромиса садржаног у Резолуцији 1244. Преговори могу да иду само у правцу конкретизације суштинске аутономије КиМ као покрајине Србије, али не у правцу легализације учинка агресије која је по оцени државних органа Србије била злочин против мира и човечности.

Да ли Резолуција 1244 дозвољава Косову да буде члан међународних организација? Чули смо да је председник Вучић у првом коментару на француско-бриселски предлог рекао “црвена линија је чланство у УН, о свему другом можемо да разговарамо”. Да ли би пристајање Србије на компромисну формулу –  може чланство свуда осим у УН – дало дозволу Косову да уђе у НАТО?

То су играрије. Србија не може да прихвати међународни субјективитет једне криминалне творевине. Србија, ако држи до себе, достојанства и интереса, не може да се сагласи са чланством Косова у било којој организацији где су чланице суверене државе. То би било самозаваравање и покушај обмане – то би било прелазно решење ка пуном признању те илегалне једностране сецесије.

ЕУ – а не Русија – тражи да се Србија саможртвује за друге

Коме треба да Србија попусти: Албанцима или Путину, како су тврдили западни, али и београдски медији, када је почела специјална операција у Украјини и почео притисак на Србију «јер ЕУ нама ради оно што не сме Путину» или ЕУ и НАТО који због Косова немају унутрашње јединство већ 20 година? Како је све ово усмерено против Русије?

На западу је створена антируска хистерија која је одавно изгубила смисао и меру, али упркос томе нема никаквих разлога да се доведе у питање принципијелна подршка коју Русија пружа територијалном интегритету и суверенитету Србије са Косовом и Метохијом унутар њених граница. Та се позиција не мења.

Даље, рекао сам да је ЕУ прво узурпирала право својих пет чланица које нису признале сецесију. А сада Шолц и Макрон, односно две земље, узурпирају право и тих пет држава и преосталих 20 у клубу од 27 чланица. То што они нама у име целе ЕУ траже јесте да Србија уступањем своје државне територије допринесе поновном успостављању нарушеног јединства унутар ЕУ и НАТО пакта. Тако бисмо ми легализовали и право пречих геополитичких интереса Немачке и Француске.

Разговарала: Диана Милошевић