Одговор званичног представника Министарства спољних послова Русије М.В.Захарове на питање медија
Питање: Последњих дана чују се изјаве највишег руководства Србије које се могу протумачити као ерозија линије Београда у односу на Русију, па све до суштинске спремности за увођење санкција нашој земљи на основу украјинских догађаја. Како бисте могли да прокоментаришете ситуацију?
Одговор: Подсећамо да руска линија према Србији, која је дуги низ година под сталним и све већим притиском колективног Запада због жеље да води самосталну спољну и унутрашњу политику, остаје непромењена и не подлеже корозији – ма колико се драматично мењале околности у међународним пословима. Доследно подржавамо Београд који брани суверенитет и територијални интегритет у борби за део своје земље – Аутономну Покрајину Косово и Метохију. Инсистирамо да се косовски проблем, који је кључан за Србе, реши на основу међународног права у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Ослонац смо нашим српским партнерима када је потребно одбити лукаве и агресивне приступе западњака, који лажним компромисима покушавају да замене предмет преговора. Полазимо од тога да саставни део будућег договора треба да буде и безусловна примена Бриселских споразума из 2013. и 2015. године о стварању Заједнице српских општина са стварним извршним овлашћењима за заштиту легитимних интереса Срба на Косову.
У билатералним пословима фокусирани смо на имплементацију свих раније постигнутих договора. Реч је о великим пројектима, пре свега у енергетском сектору, развоју инфраструктуре, сарадњи у високотехнолошким индустријама. Знамо каква је издржљивост Београду потребна да настави да ради са нама – наравно, у интересу своје државе – под најжешћим притиском Вашингтона и Брисела и другова који дају све од себе да Србију увуку у свој „антируски фронт“. Њихов прави циљ није да „стабилизују” регион, већ да сломе политичку вољу српског руководства и, пре свега, да га натерају да приступи режиму санкција против Русије.
С времена на време чује се теза да и ми, наводно, вршимо притисак на Београд, спекулишући о разним питањима – од развоја Руско-српског хуманитарног центра у Нишу до енергетике и сарадње у мирнодопском коришћењу атомске енергије. Такве спекулације оштро одбацујемо. Нема потребе да се на нашу интеракцију са Србијом неутемељено пројектује западни стил завртања руку, који је нама стран. Ако у неким областима српски партнери имају обавезе које још нису испунили, онда је, верујемо, то питање времена и њиховог избора.
Више пута смо чули размишљања наших српских колега на тему ревизије сопствених погледа на односе са Русијом са освртом на приоритете евроинтеграција, ризик од губитка западних инвестиција и томе слично. Тада је, међутим, закључак био исправан: национални интереси нису предмет трговине, Београд разуме стварну вредност руско-српског стратешког партнерства и зато се уздржава од предузимања практичних мера на штету наших односа.
Логика сугерише да би супротан избор неизбежно донео непоправљиву штету самој Србији. Табор САД-ЕУ води изузетно непријатељску политику према Русији и неће толерисати половичне одлуке и неслагање међу онима који су пристали да му се придруже.
Изасланици Вашингтона, Брисела и других западноевропских престоница врше велики притисак на власти буквално свакодневно. Одговор на питање да ли ће таква метаморфоза постати прихватљива за Србију, где огромна већина становништва Русију и даље види као пријатеља и савезника, чини се очигледним. Да не говоримо о колосалној штети коју западни јастребови на овај начин покушавају да нанесу економској интеракцији Москве и Београда, а самим тим и самој Србији.
Очигледно, Запад жели да гради међународне односе по познатом принципу „ко није са нама, тај је против нас“, не остављајући простор за оне који, барем, не би желели да заоштравају ситуацију. Не мислимо да је овакав приступ способан да било коме дугорочно донесе политичке и практичне дивиденде.