Александар Вулин: Ако неком није јасно зашто Срби не верују ЕУ нека се сете Бљеска и Олује, ако некоме није јасно зашто се води специјална војна операција нека се сете запаљених Руса у Одеси
“Као што ћуте о усташким злочинима почињеним над Србима 1995. у Бљеску и Олуји тако Европска унија, земље Запада, хелсиншки одбори и све друге организације за заштиту људских права ћуте о спаљивању и убијању 48 Руса у згради синдиката у Одеси 2014. Масовно убијање и спаљивање живих Руса снимљено десетинама камера није довољан разлог да неко буде осуђен као што ни документовано убијање Срба није био разлог да неко буде осуђен и за извршење и за наређивање злочина. Ако неком није јасно зашто Срби не верују Европској унији нека се сете Бљеска и Олује, ако некоме није јасно зашто се води специјална војна операција нека се сете запаљених Руса у Одеси”, поручио је председник Покрета социјалиста Александар Вулин поводом годишњице масакра у Одеси.
Душан Опачић: 12 година од масакра који Запад прећуткује
„Као Србин, не могу данас да не мислим на Одесу и на трагедију која се догодила пре дванаест година у Дому синдиката. Не могу, јер ми јако добро знамо како изгледа када страдају људи које свет не жели да види, када жртве постану „непожељна тема”, а туђа тишина болнија од самог злочина.
Тог 2. маја 2014. године у Одеси су у пламену и диму страдали људи који су се противили Кијевској фашистичкој хунти коју је изродио пуч Мајдана, људи који су говорили руски, који су желели да сачувају свој идентитет, своје право на другачије мишљење и везе са матицом Русијом.
Опкољени у Дому синдиката, остављени без спасa, многи су живи изгорели, многи су се угушили, а неки су у очају скакали кроз прозоре покушавајући да преживе.
Србија и српски народ сувише добро памте деведесете, бомбардовања, медијске манипулације и двоструке аршине западних сила да не бисмо разумели бол породица страдалих у Одеси. Зато многи Срби и данас показују искрено саосећање према руским жртвама и према свим људима који су тог дана постали мета мржње само зато што су мислили другачије.
Најстрашније од свега је што ни после 12 година нема праве истине о том злочину. Одговорни нису кажњени, нема искреног суочавања са злочином од стране фашистичког режима у Кијеву, нема онолике пажње светских медија колику би ова трагедија заслужила да су жртве биле „нечије друге”.
Одеса је за многе Русе постала симбол страдања, али и тренутак када је нестала вера да је могућ миран суживот у Украјини после Мајдана. А за многе Србе, Одеса је подсетник да истина често зависи од тога ко прича причу и ко обликује доминантно међународно тумачење догађаја.
Данас, дванаест година касније, најмање што можемо јесте да не заборавимо невине људе који су тог дана изгубили животе.
Вечнаја памјат жртвама Одесе.“ – написао је новинар и песник Душан Опачић
