Руско Министарство спољних послова се данас огласило својим коментаром на пресуду Тачију и вођама „ОВК“ у форми одговора Марије Захарове на новинарско питање. БРАТСТВО преноси овај коментар у целини:
Одговор званичног представника Министарства спољних послова Русије Марије Захарове на питање медија у вези са пресудом Специјализованих већа Косова
Питање: Специјализована већа Косова у Хагу су 16. септембра донела пресуде у предмету против бивших шефова “Ослободилачке војске Косова” (ОВК). Како бисте Ви могли да то прокоментаришете?
Одговор: Ова група је била класична гангстерска формација, чија се активност сводила на терористичке нападе против представника законитих власти Југославије и зверства према аутохтоном српском становништву покрајине. Од руку бојовника ОВК пострадао је велики број цивила, укључујући и значајан број Албанца који нису испољавали лојалност према пројекту косовске независности.
Бивши “председник” Косова Хашим Тачи и његови саучесници добили су од 13 до 25 година затвора. Сама чињеница да су проглашени кривим за ратне злочине, укључујући мучења и убиства, свакако заслужује одобравање. За српски народ, на који Запад и даље покушава да пребаци сву одговорност за трагичне догађаје који су пратили распад Југославије, то је још једно побијање неосновано наметнуте колективне кривице Србима.
Суд је закључио да су Хашим Тачи и компанија имали заједничку злочиначку намеру, у чијем је интересу створена читава мрежа затвора. Тамо су осумњичени за нелојалност задржавани силом, жестоко злостављани и мучени. 96 затвореника је убијено. Утврђено је да је Хашим Тачи лично учествовао у извршењу тих злочина.
Треба подсетити да су управо подршком косовскоалбанским бојовницима на Западу покушали да оправдају оружану агресију НАТО 1999.године против Југославије. У то време у САД и Европи Хашим Тачи је био овенчан ореолом прогресивног демократског лидера, био је оличење “косовског пројекта”. Сада је тај романтични имиџ коначно распршен. Свима је јасно да се злогласна “хуманитарна интервенција” НАТО ослањала на озлоглашене криминалце.
Међутим, говорити о успостављању правде може се само условно. Пресуда је очигледно закаснела и изазива масу питања. Након што су провели шест година проучавајући хиљаде доказа и испитујући стотине сведока, Специјализована већа нису скупили храброст и одговорност да покажу толико тражену у овом случају строгост правосуђа. Костатовано је да умешаност вођа ОВК у злочине против човечности није доказана. Поуздани подаци о томе да су они организовали нелегалну трговину људским органима су игнорисани. Ван домашаја правде остали су и злочини против Срба после јуна 1999. године, укључујући варварски погром у марту 2004. године. Адекватну правну оцену чека и сама природа ОВК – криминална у својој суштини.
Очигледно је да ће се неуспешни покушаји да се пројекат стварања косовске квазидржаве очисти од крвавог наслеђа наставити.
У сваком случају, тачка у овом предмету ће бити постављена тек по окончању жалбеног поступка. Као што је показала жалосна пракса Међународног трибунала за бившу Југославију, у жалбеном поступку оптужбе могу у потпуности да буду одбачене, чак и у случају озлоглашених ратних злочинаца – драстичан пример је скандалозна ослобађајућа пресуда против учесника одиозне операције “Олуја”, хрватског генерала Анте Готовине, који је најпре осуђен на 17 година затвора за етничко чишћење и масовна убиства Срба у Хрватској.
Полазимо од тога да за своја страшна дела косовскоалбански бојовници на крају морају да понесу праведну казну по свој строгости закона. Селективност и политизација правосуђа су недопустиви.
