Удружење ветерана посебних јединица полиције ПЈП окупља бивше припаднике Посебних јединица полиције, формација Министарства унутрашњих послова Републике Србије које су током деведесетих година учествовале у бројним безбедносним и ратним операцијама на просторима бивше Југославије. После ратног периода, ветерани су наставили да чувају успомену на своје погинуле саборце, обилазе места њиховог страдања и негују традицију јединица којима су припадали.
Међу најзначајнијим командантима у историји ПЈП био је генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић, који је обављао дужност команданта Посебних јединица полиције, а касније и функцију помоћника министра унутрашњих послова.
Данас рад Удружења, поред очувања сећања на припаднике ПЈП, обухвата и сарадњу са сродном ветеранском организацијом у Русији. Та сарадња има своје корене у ратним годинама и везана је и за сећање на руске добровољце који су се борили на страни Србије. Међу њима је био и Алберт Андијев, припадник 37. одреда ПЈП „Чегар“, који је касније пребачен у 549. моторизовану бригаду.
Ветеранска сарадња данас се одвија кроз сусрете, обележавања важних датума, посете местима страдања и меморијалима, као и кроз контакте са руским ветеранима. Посебно место у тим односима има сарадња са Сверуском организацијом ветерана „Бојево братство“, која је последњих година добила и конкретан институционални облик.
О историји ПЈП, руским добровољцима који су били припадници њених јединица, развоју сарадње са руским ветеранима, активностима Удружења у Србији, Републици Српској и Русији, као и о недавној посети Москви и пријему Удружења у чланство „Бојевог братства“, за портал „Братство“ говорио је председник Удружења ветерана ПЈП Саша Пантелић.
Према речима Пантелића, контакти са руским ветеранима почели су практично у првим годинама рада Удружења.
„До сарадње је дошло малтене откако је Удружење основано. Можда прву годину нисмо били у контакту, али врло брзо је почела та сарадња“, каже Пантелић.
Један од разлога за успостављање тих веза била је и чињеница да су се међу припадницима српских оружаних и полицијских формација током ратова деведесетих налазили и руски добровољци. Посебно место у сећању ветерана ПЈП заузима Алберт Андијев, руски добровољац који је био припадник 37. одреда Посебних јединица полиције „Чегар“. Према Пантелићевим речима, Андијев је након доласка у Србију прихваћен од стране тадашњих безбедносних структура и ангажован у систему јавне безбедности, где је распоређен у 37. одред ПЈП, чија је зона одговорности била област око Призрена. После престанка његовог ангажовања у ПЈП, Андијев је распоређен у 549. моторизовану бригаду Војске Југославије, којом је тада командовао Божидар Делић.
„Ми смо тог човека прихватали. То је био наш брат од првог дана и испратили смо га на вечно путовање. Били смо уз њега до краја“, истиче Пантелић.
Према његовим речима, Андијев је за своје ангажовање добио и званична признања, међу којима Орден заслуга за одбрану и безбедност првог степена, док му је тадашњи министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић поклонио пиштољ са личном посветом. За ветеране ПЈП, међутим, најважније није само признање које је један руски добровољац добио од државних институција, већ чињеница да је остао упамћен као саборац.
Сећање на руске добровољце у Србији и Републици Српској
Та веза настављена је кроз обилазак места на којима су сахрањени руски добровољци који су погинули борећи се на страни српског народа.
Пантелић посебно издваја Вишеград, који је био у зони одговорности 35. ужичког одреда ПЈП.
„Тамо знамо да је сахрањено дванаест руских бораца. На то гробље одлази наша делегација из 35. ужичког одреда. Идемо и на меморијале које организују борачке организације Републике Српске“, наводи он.
У тим активностима, како наводи Пантелић, учествује и Олга Литвина, представник Сверуске организације ветерана „Бојево братство“ у Србији, са којом ветерани ПЈП остварују континуирану сарадњу. Према његовим речима, сарадња се временом проширила и на активности у Београду. Удружење ветерана ПЈП преузело је организацију парастоса руским добровољцима погинулим за Србе, који се сваког 1. јуна служи у Руској цркви у Београду.
„То је у нашој организацији. Имамо изузетне односе са оцем Виталијем Тарасјевим, а сарађујемо и са војним аташеом из Амбасаде Руске Федерације у Београду. Ти људи су препознали наше активности, видели су шта радимо и чиме се бавимо“, каже Пантелић.
Изложба о српско-руским односима
Један од најзначајнијих пројеката који је проистекао из ових активности била је изложба „Српско-руски дипломатски односи од Светог Саве до 1944. године“. Изложба је представљена у Руском дому у Београду, а њен садржај обухватао је много више од самих дипломатских односа, представљајући различите видове српско-руских политичких, културних, верских и историјских веза.
Пантелић каже да је идеја била да изложба буде представљена и руској публици, али и дипломатама и гостима из различитих земаља.
Према његовим речима, изложба је имала 44 паноа, димензија 200 пута 80 центиметара, са двојезичним, српско-енглеским текстовима.
„Ишли смо на то да доста дипломата са стране треба да види те односе. Намера нам је била да изложбу поклонимо Руској Федерацији“, објашњава Пантелић.
Он посебно истиче подршку почасног конзула Руске Федерације Душана Бајатовића, који је, према његовим речима, финансијски подржао реализацију изложбе.
Приликом представљања изложбе у Руском дому, ПЈП је руским представницима уручио и своје највише борачко признање, Споменицу са мачем, намењену председнику Руске Федерације Владимиру Путину.
ПЈП у Москви: изложба пред младим кадетима
Наставак ове сарадње уследио је у Москви, где је изложба представљена у Московском првом кадетском корпусу. Пантелић описује посету као посебно значајну, јер је српској делегацији омогућено да посети установу у којој се образују млади кадети.
„Људи су нас заиста испоштовали. Увели су нас у једну од првих институција која служи за образовање младог кадра у војном систему. Омогућили су нам да видимо све“, каже Пантелић.
Посебно му је, како наводи, остао утисак сусрета са младим кадетима који су имали прилику да виде изложбу о историјским везама два народа. „Деца су са одушевљењем гледала изложбу и видела колико су наша два народа блиска и повезана“, наводи Пантелић.
За ветеране ПЈП, такав вид представљања српско-руских односа има и образовну функцију, јер, како истиче Пантелић, сматрају да млађе генерације треба упознавати са историјом односа два народа.
ПЈП постао део Сверуске организације ветерана „Бојево братство“
Посебан корак у сарадњи представља пријем Удружења ветерана ПЈП у Сверуску организацију ветерана „Бојево братство“, са седиштем у Москви.
О пријему ПЈП у ову организацију „Братство“ је већ писало у јуну ове године. Одлуком „Бојевог братства“ српски ветерани су постали део међународне мреже ветеранских организација.
Пантелић овај тренутак види као посебно важан јер Удружење ветерана ПЈП, како истиче, у оквиру организације представља Србију.
„То је за нас велика част и велика одговорност. Наша отаџбина је Република Србија, а мајка Русија одмах поред Републике Србије и Републике Српске. То је троугао којим се бавимо“, каже Пантелић.
У оквиру те сарадње ветерани ПЈП учествују и у обележавању значајних датума, посебно оних који се односе на сећање на руске борце и ослободиоце.
Пантелић наводи да чланови Удружења учествују у комеморативним активностима широм Србије, а посебно издваја обележавања Дана победе и бригу о местима на којима су сахрањени руски војници који су учествовали у ослобађању Београда.
Планови за нове контакте са руским ветеранским организацијама
„Бојево братство“ за сада је главни партнер ПЈП у Русији, али Пантелић најављује и нове контакте.
„Радимо на томе да остваримо сарадњу са руском ИПА, Интернационалном полицијском асоцијацијом, и да успоставимо протоколе о сарадњи са њиховим ветеранима. То су линије које су нама сродне“, каже он.
Према његовим речима, у наредном периоду планирано је успостављање нових протокола сарадње са сродним организацијама у Русији.
Посебан контакт остварен је и са представницима Дагестана. Пантелић наводи да је са њима већ одржана онлајн трибина посвећена темама које повезују искуства руских и српских безбедносних структура.
У плану је и изложба у Дагестану, док би представници Дагестана требало да буду гости српских ветерана у октобру, када ће бити обележено ослобођење Београда у Другом светском рату.
„Морамо млађе генерације да упознамо са Русијом“
На крају разговора, Пантелић се осврнуо на оно што за њега лично представља идеју српско-руског братства.
Каже да је један од најважнијих задатака упознавање млађих генерација са Русијом и њеним народом.
„Прво треба ове млађе нараштаје едуковати да Русе виде другачије од начина на који су представљени у америчким филмовима и неким другим приказима. Русе и Рускиње треба гледати као браћу православце, што и јесу, и као наше савезнике“, каже Пантелић.
Он сматра да историја српско-руских односа показује континуитет веза које су, по његовом мишљењу, много шире од политике.
„Од Светог Саве па наовамо, та Русија је увек била присутна и увек је била уз Србију“, каже председник Удружења ветерана ПЈП.
Пантелић српско-руске односе посматра и кроз призму православља, заједничког историјског искуства и ратног савезништва.
„То је нешто што ми морамо да јачамо, да уздижемо, да јачамо односе са Русијом“, истиче он.
Како нам је на крају разговора рекао Саша Пантелић, ветерани ПЈП желе да та сарадња буде настављена кроз нове пројекте, контакте и заједничко неговање сећања и традиције.
Разговор са Сашом Пантелићем показао је да за ветеране ПЈП српско-руске везе нису само део прошлости, већ и однос који желе да сачувају и развијају у годинама које долазе. Управо у томе се огледа и значај њиховог деловања, јер сећање на заједничке странице историје добија свој пуни смисао тек онда када постане основ за нове везе и сарадњу.
Душан Опачић – Братство
