У Русији је 26. јула низом пригодних манифестација прослављен Дан Ратне морнарице. У оквиру једне од њих, Владимир Путин је водио дужу разговор са припадницима Ратне морнарице различитих чинова. Одговарајући на питање једног од подофицира, Владимир Путин је говорио о народном јединству Русије, понашању Запада и трагичном примеру Украјине, али и о томе да је Запад управо против Срба започео актуелни низ својих криминалних радњи. БРАТСТВО ексклузивно преноси цео стенограм дијалога млађег наредника Малафејева и Врховног команданта Путина:
Јуриј Малафејев: Друже Врховни Команданте Оружаних снага Руске Федерације,
Гардијски млађи наредник Јуриј Михајлович Малафејев, Северна флота.
Ми 2026. године истовремено прослављамо 330. годишњицу Ратне морнарице и Годину народног јединства Русије. За нас је то симболично, јер је морнарица историјски уједињавала представнике свих националности. А и на првој линији је сада права интернационала. Ми тамо не размишљамо ко који народ представља – ми смо један народ, једна породица и боримо се за нашу заједничку домовину, баш као што су то чинили наши дедови и прадедови пре 80 година.
Иначе, веома сам поносан што је мој син, Иван, рођен 9. маја, на Дан Велике Победе. И хтео бих да кажем у име свих наших момака, у име целог састава Ратне морнарице, друже Врховни Команданте, учинићемо све да, баш као и тада, непријатељ буде разбијен и победа буде наша.
Хвала.
Владимир Путин: Тако ће и бити, нема сумње. Ја не сумњам ни секунду. Узгред, рекли сте да је ваш Вања рођен 9. маја. А које године?
Јуриј Малафејев: 2023. године.
Владимир Путин: Колико он то има, три године? Где живи породица?
Јуриј Малафејев: У Северодвинску.
Владимир Путин: У Северодвинску.
Рекли сте да имамо Годину народног јединства и да смо један народ. Знате, тај осећај јединства је изузетно важан. И чињеница да људи који се нађу у посебним околностима, у борби, на линији додира, на фронту, осећају то јединство, то братство, упркос разликама можда у етничкој, па чак и верској припадности, а ипак се осећају као једна породица – то је изузетно важно за сваку земљу, а за такву многонационалну земљу као што је Русија, то је двоструко, троструко важно.
Од тог јединства, од његовог очувања… Ето, окончаће се СВО, окончаће се свакако, пре или касније, али ми тај квалитет, тај осећај јединства треба да сачувамо. Знате, састајем се са неким људима који вам помажу у позадини, раде негде; жене плету мреже, деца плету рукавице и тако даље. Људи то раде свим срцем.
Неколико пута сам чуо изненађујуће речи: „СВО ће се завршити, шта ћемо онда да радимо?“ То јест, они су толико тиме обузети, толико са душом то раде и осећају свој допринос великом, огромном и неопходном за Русију делу, да су испуњени бригом: „Хоћемо ли бити потребни као сада?“ То је важно. И морамо заједно да размишљамо о томе како да то сачувамо у будућности, без сваке сумње.
Погледајте шта се дешава у суседној земљи. Сви су се међу собом потукли и посвађали, као пауци у тегли. Деле новац који су украли од украјинског народа или краду од својих западних спонзора, деле га, а затим једни друге уклањају, беже у иностранство, крију се, опет се враћају и тако даље. Какво је тамо јединство?
Уз све остало, тамо је и западни део Украјине – поклон Јосифа Висарионовича Стаљина Украјини после рата. Управо је Стаљин поклонио те земље Украјини. Али поклонио их је у оквиру јединствене државе. Очигледно му није падало на памет да би могла да настане таква ситуација, као данас.
Узгред, уверен сам да ће Украјина пре или касније изгубити те западне земље. И то што је припадало Пољској, Мађарској и Румунији, пре или касније ће, не сутра, можда не и прекосутра, већ за годину, две, 10, 15 – али све ће историјски доћи на своје место. Постојао је само један гарант територијалног интегритета Украјине: Русија.
А они су нашли за сходно, могуће и корисно да Русију прогласе својим непријатељем, а Русе у Украјини нетитуларном нацијом, што је уопште будалаштина лудило, али они су то урадили. Донели су званичну одлуку да су Руси у Украјини – нетитуларна нација. И ето нас где смо. И шта сад? Па, шта им Бог да.
Јер наш савремени светски поредак је формиран после Другог светског рата, после Великог Отаџбинског рата, на основу Повеље Уједињених нација, а Повељу су формирале силе победнице: Совјетски Савез, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија. Та Повеља је темељ савременог међународног права. Она је створена, и успостављена су одређена правила.
Затим, када су Совјетски Савез растурили, једну од држава оснивача УН и твораца овог међународног права, систем међународних односа је престао да постоји, а такозвани победници у Хладном рату (не само САД, већ цео колективни Запад) су одједном одлучили да нешто треба поправити. Зашто би Русија, која више није Совјетски Савез, већ Русија, која је изгубила познати потенцијал, уживала исте погодности као сила победница Другог светског рата? И почели су да владају, и почели су да владају одмах у пракси.
Сетите се догађаја у Југославији. Нећу сада давати оцене; то је сложен процес. Али подела српског народа на различите националне делове и тако даље. Па биле су донете одлуке које уопште никако нису биле у складу са Повељом Уједињених нација. Не, они су просто пустили духа из боце. Штавише, нама су обећали, у своје време Михаилу Сергејевичу Горбачову, да неће ширити НАТО, а онда – једно ширење за другим. Без обзира на наше бројне протесте и тако даље, нимало нису марили за сва своја обећања ни за безбедносне интересе Руске Федерације. Кретали се, кретали и коначно стигли до Украјине. Тадашњи председник Украјине се залагао за улазак у ЕУ, али је био против уласка у НАТО. И шта су они урадили? Извели су државни удар, притом крвав, противуставан, а цео Запад се правио да то није ништа страшно, да тако и треба.
И управо су те акције, апсолутно агресивне, које су нарастале из године у годину, и довеле до садашњег сукоба у Украјини и приморале нас да започнемо специјалну војну операцију, покушавајући да окончамо ратна дејства која су већ започели западна страна и кијевски режим у том делу тадашње Украјине.
Али оно што сте Ви рекли о јединству, јединству руског народа и о томе да се Ви на линији фронта у зони борбених дејстава осећате као једна породица – то је изузетно важно достигнуће специјалне војне операције. То је веома важно за нас, и наш заједнички задатак је да потом сачувамо тај осећај јединства многонационалног руског народа.
Још једном желим да вам честитам Дан Ратне морнарице и пожелим вам све најбоље. Чувајте себе и колективе који су вам поверени. Желим вам успеха и свима нама – победу.
Хвала вам.
