Према саопштењу са сајта МГИМО, министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић посетио је МГИМО 18. фебруара. Министар се састао са ректором Универзитета академиком А.В. Торкуновом и одржао предавање студентима и наставницима.
Уваженог госта је представио Анатолиј Васиљевич. Ректор је напоменуо да је Универзитет увек поклањао велику пажњу српском правцу у оквиру научног и образовног деловања. „И код нас и у МГИМО-у однос према Србији је посебан – имамо дугогодишње добре односе. „Многи студенти на Универзитету студирају српски језик и спремају се да раде на српском пољу, а наравно, имамо прилично велику групу српских студената који студирају на различитим нивоима“, рекао је ректор.
Министар М. Ђурић и ректор А. В. Торкунов разговарали су о широком спектру питања билатералне сарадње. Стране су се договориле да заједнички раде на питањима климатске агенде и одрживог развоја и зацртале области образовне и научне сарадње.
Марко Ђурић је свој говор посветио кратком осврту на приоритетне правце спољне политике Србије и историју руско-српских односа. Министар је истакао значај дубоких културно-историјских веза између наших земаља: „Руси и Срби имају много тога заједничког, укључујући љубав и поштовање према историји, сличну културу, верско наслеђе. Историјске везе трају много векова, током којих су наши односи доследно јачали.”
Традиционално, након предавања, одржана је сесија питања и одговора на којој су посебно били активни чланови Балканског клуба НСО. Министар је констатовао висок ниво знања српског језика, дубоко познавање историје и добро разумевање социјално-економске агенде студената МГИМО.
Састанку су присуствовали изванредни и опуномоћени амбасадор у Руској Федерацији Момчило Бабић, представници Министарства спољних послова – државни секретар Дамјан Јовић, генерални секретар Душан Козарев, шеф кабинета министра Тијана Борисављевић, министар-саветник Гордана Божић, виши саветник у кабинету министра Ирена Кужник.
МГИМО су представљали проректор за омладинску политику, социјални рад и међународне односе С.И. Суровцев, проректор за развој А.В. Малгин, директор Центра за стабилни развој, члан Управног одбора Руског савеза индустријалаца и предузетника И.Ј. Јургенс, декан Факултета за међународне односе В.В. Сутирин, представници Министарства иностраних послова Русије први секретар Другог европског департмана А.А. Глушченко и први секретар Департмана државног протокола А.В. Славкин.
Како Спутњик јавља из Москве, шеф српске дипломатије студентима је причао о историји српске државности, као и односима Србије и Русије и значајним догађајима који су утицали на изградњу историјски пријатељских односа.
У том смислу, навео је да је прва руска дипломатска мисија у Београд, који је тада имао до 30.000, дошла 1870. године, али и подсетио на догађаје из Првог и Другог светског рата.
Ђурић је подсетио да је на инсистирање руског цара Николаја Другог Романова Русија 1914. године одлучила да уђе у рат против Аустроугарске ако дође до напада на Србију, као и на заслуге Црвене армије у ослобођењу Београда и Србије у Другом светском рату.
Говорећи о приоритетима српске политике, Ђурић је навео регионалну сарадњу, независну спољну и унутрашњу политику, војну неутралност, као и економски развој и демографију и очување .
“Не прихватамо да нам ико прича шта да радимо, од Светог Саве имамо филозофију да смо исток на западу, запад истоку и то је утицало и на наш менталитет. Не одричемо се традиционалних пријатељства као што нам је Руска Федерација”, казао је Ђурић.
Студенти су поставили шефу српске дипломатије питања у вези америчких санкција НИС-у, као и с обзиром да је скоро осам година био директор Канцеларије за Косово и Метохију каква је будућност косовског питања и српског народа у јужној покрајини.
Ђурић је за санкције НИС-у казао да неће угрозити односе Србије и Русије, као и да постоје опције на столу, али да о њима не може још да се говори у јавности, док је за српски народ на АП КиМ, навео да трпе терор приштинских привремених институција.
“За нас је Косово и Метохија део наше територије, оно што смо ми, наш ДНК”, рекао је Ђурић.
Московски државни институт међународних односа Министарства иностраних послова Русије (МГИМО) основан је 1944. године, као основна руска образовна установа за едукацију дипломатских кадрова.
На институту данас има 12 факултета на којима, поред домаћих, има и више од 4.500 иностраних студената, међу којима су и они из Србије за које Институт обезбеђује стипендије.
Ректор МГИМО Торкунов је пре неколико година доделио титулу почасног доктора тог института председнику Србије Александру Вучићу.
[МГИМО]
[СПУТЊИК]
