КАКО ЖИВЕТИ НА ЗЕМЉИ ЗА ЛАКШИ ЖИВОТ НА НЕБУ
Толстојево писмо Лази Ћирићу-Торнику из Пирота, написано као одговор на његову молбу великом писцу, по форми и садржају има одлике приватне преписке. У њему се, уместо конкретних практичних савета, молиоцу из Србије износе начелна Толстојева схватања о учењу хришћанске цркве.
У том писму Лав Николајевич Толстој је уткао основни мотив и циљ човековог живота, а то је љубав према ближњем, која човека води ка моралном (и религиозном) савршенству, а тиме и човековом приближавању Богу као извору света и живота. људског рода на земљи. Али то не значи дидактичко-теоријско поучавање, како би се у први мах могло помислити – већ излагање Толстојевог гледишта као његовог основног схватања највише трајне вредности људског постојања и његовог животног опредељења.
Отуда Толстој у писму наглашава да је: „Љубав према Богу, љубав према вишем савршенству, љубав према ближњима једнако поштовање и љубав према свим људима“. У пренесеном смислу, ова врста љубави је противтежа мржњи, а њено испуњење је она хришћанска врлина која – негирајући је води ка савршенству човека, човековој срећи – у симболичком и моралном, и верском смислу – испољавање љубави. за Бога и дужности људског живота на земљи.
“Драги брате,
позиција у којој се налазите није искључиво ваша позиција и сви људи који желе да живе хришћански су у таквој позицији. А хришћанско учење је велико и по томе што не постоји такав положај у коме би његово испуњење било немогуће, јер је његово испуњење у једном: у љубави према Богу и ближњем. Љубав према Богу: љубав према вишем савршенству, љубав према ближњему, једнако поштовање и љубав према свим људима. И обе љубави се могу изразити у сваком случају”
Као Толстојев приватни одговор српском поштоваоцу великог руског мислиоца и писца, ово писмо имало је и шири, морално-политички поглед на положај и судбину Ћирићеве отаџбине Србије, која је доживљавала дубоки национално-политички и на истовремено готово дубоко трагична друштвено-колективна и индивидуално-људска криза због анексије Босне и Херцеговине Аустроугарској 1908. Толстојево писмо написано је 25. јула 1909. године, убрзо након аустроугарског ултиматума и стављања Србије у пред дилемом – признање анексије, или рат који би донео страшне последице по српски народ и у Србији и ван Србије, пре свега српске аустроугарске поданике.
Сам Толстој је о томе написао већу брошуру, у којој, прије свега, осуђује анексију са моралног и правног становишта, као несрећни избор између зла и љубави, силе и неправде по закону и истине о Босни и Херцеговини као српска земља и народ словенског порекла.становништво српског језика и етнографске карактеристике без обзира на његову верску подељеност. Толстој то није директно рекао у свом писму Лази Ћирићу, али се његов одговор поклапа са овим историјским тренутком.
Лазар Ћирић са надимцима Торник и Конзул рођен је 80-их година 19. века у Пироту, живео је до 1958. године. Са намером да се образује, отишао је у Европу, посетио многе европске земље, а 1905. отишао је у Аустралију. Највише времена проводио је у Сиднеју. Ћирић се и у Лондону дивио Толстојевим делима, куповао их и читао више пута. Посебно су га занимали проблеми религије и морала. По повратку у Србију ово интересовање је прерасло у идеју посете великог писца у Јасној Пољани. Ипак, одлучио је да напише писмо великом писцу, а недуго затим добија одговор од Лава Николајевича Толстоја из Русије „Како живети на земљи да би му живот на небу био лакши“.
Толстојево приватно писмо Лази Ћирићу – коме се он обраћа са “драги брате”, свакако је израз руско-српске и словенске солидарности, високохумано и у духу хришћанског учења о људима и народима, а такође и израз Толстојеве филозофије живот.