И након четврт века, већина Срба је за улазак Србије у савез са Русијом и Белорусијом

Недавно је портал Братство (srbratstvo.ru) покренуо једну малу кампању на улици и на друштвеним мрежама под слоганом: „ЗАСРБИЈУ У САВЕЗУ РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ!“. Кампања је покренута поводом четврт века од усвајања једногласне одлуке оба Већа савезног парламента тадашње Савезне Републике Југославије, о приступању СРЈ у Савез Русије и Белорусије. Не морамо да помињемо, да се ради о једној од најзначајнијих стратешких одлука наше земље у њеној модерној историји, донетој у јеку НАТО агресије 12. априла 1999. године. Догодио се потом петооктобарски пуч 2000. године, и Запад је ушао и затровао крвоток наше земље, разорио је у парампарчад, економски осакатио и системски уништавао наше одбрамбене снаге, а на нашу колективну жалост, још је присутан, није ни одлазио. Онда је сарадња са традиционално пријатељским земљама  пресечена, тако да је овај Савез веома вешто склоњен да чами у забораву.

Када смо покренули ову малу кампању, у исто време је у Русији утицајан, а нама братски портал RuSerbia.com (О Сербии по-русски), покренуо серију разговора са значајним личностима и експертима из Србије на тему придруживању Србије Савезној држави Русије и Белорусије. Портал Братство (srbratstvo.ru) је пренео изјаве саговорника по овом питању у три наставка.

У самом уводу, уредник овог портала Владимир Басенков, изнео је свој, изричито позитиван став о овом питању и навео: „Идеја није нова, 1999. године председник Југославије Слободан Милошевић је објавио одлуку земље да се придружи Савезу Русије и Белорусије. Државна Дума је 16. априла 1999. године усвојила резолуцију о приступању Југославије Савезу Белорусије и Русије… Међутим, због противљења неких снага, ову одлуку није било могуће до краја спровести, а даље и сами све знате. О Милошевићу можемо мислити овако или онако, али његова иницијатива је генијална, а говорећи о институционалном зближавању савремене Србије са Русијом, вредело би јавно разговарати и радити на овој опцији.“

Дипломата, политичар, писац и амбасодор у МСП Србије, Владимир Кршљанин је по питању ове идеје истакао: „Ми и Руси смо у најближем крвном и духовном сродству, вековима смо једни другима помагали, кад год и како год смо могли. Дошло је време да остваримо и државно јединство. За Србију, то је услов опстанка – ослобођења и уједињења, а за Русију, то је предуслов статуса светске силе, предводника Новог света. Сада су за то испуњени сви услови. Док је Србија била слободна, заједно са Црном Гором, њен парламент је 12. априла 1999. једногласно донео одлуку о приступању Савезу Русије и Белорусије, а само четири дана касније, ту одлуку је подржала руска Државна Дума. Крајње је време да се та иницијатива обнови и оствари у потпуности. После Србије, у тај државни савез постепено ће ући и друге балканске, православне, а затим и све словенске земље. Али Србија мора бити прва“ – закључује Кршљанин.

Александар Павић, политиколог, народни посланик „Ми – снага народа“ је изјавио: „Идеја уласка Србије у Унију са Русијом и Белорусијом је неупоредиво боља од идеје уласка Србије у Европску унију. На првом месту зато што имамо неупоредиво више тога заједничког са народима Русије и Белорусије него са народима ЕУ – и на етничком и на духовном и на вредносном плану. Имамо и заједничке непријатеље и залажемо се за мултиполарни свет заснован на међународном праву и равноправности држава и народа. Свакако би Србији било неупоредиво лакше да се избори за свој територијални интегритет, као и за одбрану Републике Српске и српске Црне Горе у таквој унији…“ , док мр Иван Костић, члан Прелазне управе Српског покрета Двери и руководства Међународног покрета Русофила на крају своје изјаве која се односи на ову тему, изржава наду: „Ја верујем да то време убрзано долази и да ћемо ми политичари млађе генерације сигурно доживети те промене, које ће донети слободу и још већи суверенитет, првенствено православним државама на Балкану којима је Русија увек била заштитник и покровитељ.“ Дамјан Кнежевић, активиста, лидер удружења „Народна патрола“ је образложио: „Да бисмо били јаки, нама је потребна снажна Русија, мислим да она иде ка томе. Белорусија има среће да се граничи са већим братом и зато је недодирљива за многе хијене. Ми смо ту где јесмо, али смо посебни. Овако прилично окупирани, пркосимо окупатору својим инатом и чекамо браћу са североистока онако како можемо. Ту смо и чекамо вас. Богу се молимо за тај дан, молимо се на исти начин као браћа из Русије и Белорусије. Даће Бог савез!“

У другом наставку, са братског портала RuSerbia.com (О Сербии по-русски) пренели смо ставове о уласку Србије у савез држава Русије и Белорусије четири српска саговорника. Први, генерал Владимир Лазаревић, легендарни командант Приштинског корпуса ВЈ за време НАТО агресије констатовао је: „Свакако, да је у овим условима актуелизована и идеја, из времена одбране земље од НАТО агресије, од пре 25 година, о савезу са Русијом и Белорусијом, о савезу са братским народима. Јесте то пожељно, можда и нужно…“, док је Бојан Торбица, народни посланик Покрета социјалиста изјавио да „идеја уласка Србије у савез Русије и Белорусије тиња већ деценијама“. Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије, председник Покрета ветерана Србије, види да „једини спас за Србију су интеграције са Русијом како у политичком, економском, тако и у војном сектору“. За крај другог наставка разговора проф. др Зоран Чворовић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу наглашава: „За Србију и српски народ у целини пресудно је важно значајније политичко, културно, економско и војно присуство Русије на Балкану“.

У трећем делу др Јован Јањић, културолог, потпредседник Народне скупштине, народни посланик „Ми – глас из народа“, каже: „Улазак Србије у савез са Русијом и Белорусијом многи Срби виде као прилику да се изборе са непрекидним притисцима од колективног Запада, да опстану и да буду своји на своме. Од тога сигурно би користи имала и Русија и Белорусија. Сабрање једнородног и једноверног народа у интересу је свих који припадају том корпусу“.  Наш познати редитељ Драган Ћирјанић је на питање: Хоћете ли у Савезну државу Русије и Белорусије – одговорио питањем: „Питање би могло бити схваћено и као: Хоћете ли да живите животом достојним човека или да живите животом сталних условљавања и понижавања?“, те закључио: „Идеја о Савезу је изванредна и револуционарна“. Проф. др Митар Ковач, генерал у пензији, народни посланик „Ми – глас из народа“ потврдно је одговорио: „Свакако да Србија треба да уђе у савез држава са Руском Федерацијом и Белорусијом“, и додао: „Братство са Русијом и Белорусијом јесте природан спој народа и држава за нову будућност и отклон од евроатлантских интеграција. Српски народ већински то жели само још треба да добије власт која не гледа слепо према Бриселу и Вашингтону. Надам се да су ти циљеви достижни ако их искрено желимо“, истакао је Ковач.

Пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, народни посланик ПОКС на крају ове серије разговора је изјавио да је Србији потребан овај Савез више него икада, а потом наставио: „Србији је нужан савез са Русијом и Белорусијом и другим православним државама, јер се Србија налази на врху мача православља. Она је увек прва на удару претњи и напада које долазе углавном са Запада. А чињеница је и да је генерални секретар НАТО јавно казао да је главни непријатељ НАТО – православље! Зато морамо бити свесни да само уз Русију, Белорусију и друге православне земље можемо одбранити своју веру и своју слободу. Вишевековно кидисање на Србију нам показује да је савез са Русијом и Белорусијом нужан ради одбране и опстанка Србије“ – закључио је Ђурковић.

Да се вратимо на почетак – мала кампања коју смо покренули, наишла је на велико одобрење код наших грађана, било то на улици или на друштвеним мрежама. То само доказује, када се ради о истинским вредностима, новац и моћ не играју битну улогу. Након петооктобарског пуча из 2000. Године, па све до данас, можемо пронаћи безброј примера да се велики новац улагао у промоцију идеја и програма који су углавном били у супротности са традицијом нашег народа. Многе такве кампање и јесу пролазиле у времену дављења Србије у транзиционом блату, али им је рок трајања био кратак.

Наши еминентни стручњаци су рекли своје по питању уласка Србије у државни Савез са Русијом и Белорусијом, али битније од свега је, да је тај Савез по вољи апсолутне већине српског народа. Она чувена крилатица са којом су нас малтретирали пуне две и по деценије „Европа нема алтернативу“ је девалвирала и попут балона од сапунице нестала, а сви ми смо сведоци доласка новог времена у коме западна цивилизација проживљава свој суноврат. То се не дешева сутра или у будућности, већ данас. Зато је историјиски тренутак да Србија изабере страну, ону којој природно и припада.ЗА СРБИЈУ У САВЕЗУ РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ!

 

Душан Опачић – Братство (srbratstvo.ru)