100 година од рођења Мирољуба Кршљанина: Монографија о нашим односима са СССР и Француском

Поводом стогодишњице од ауторовог рођења, три издавача: Институт за међународну политику и привреду, издавачка кућа Досије студио и БРАТСТВО објавили су ових дана монографију Мирољуба Кршљанина под насловом Односи Југославије са СССР и Француском између два рата.

Монографија садржи следећа четири рада из ауторове заоставштине:

– Југославија – СССР (1918-1929) и антисовјетске активности краљевских влада

Став и активности југословенских краљевских влада по питању дипломатског признања СССР (1929-1941)

– Југословенско-француски односи од 1930 до 1941 г.

– Југославија на Женевској конференцији за разоружање

Мирољуб Кршљанин (1924-2001) био је 1950-1966. сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду и бавио се међународним односима и историјом дипломатије. Сарађивао је и радове објављивао у часописима „Међународни проблеми“, „Преглед“, „Хроника међународних догађаја“ и Билтен документације. Иако је то био најдужи период његовог радног ангажовања, он је своје идеје и уверења, које су се временом све више разилазиле са прозападним тенденцијама у југословенској спољној политици, могао да изрази само делимично. То је довело до његове одлуке да напусти посао и оде у инвалидску пензију са 42 године живота. Из тог разлога су и неки од његових најзначајнијих научних радова, који су сабрани у овој књизи, до сада остали необјављени.

Браћа Предраг, Милан и Мирољуб Кршљанин били су уочи II светског рата скојевци, а затим и организатори партизанског покрета у родном Крњеву и срезу Велико-орашком. Предраг, учитељ, био је и сужањ у Бањичком логору. Милан, песник и студент, погинуо је као партизан већ 30. септембра 1941. Основна школа у Крњеву је дуго носила његово име. Најмлађи Мирољуб, иако је остао инвалид у смедеревској експлозији, током целог рата је био активни илегалац, да би рат окончао као учесник борби за ослобођење Београда и официр ОЗНА. После рата је демобилисан, па је убрзо са одговорних функција у привреди упућен на студије у новоосновану Новинарско-дипломатску школу, коју је завршио у првој генерацији. По дипломирању, у ССИП-у је радио мање од две године јер је дошао у сукоб са властима протестујући против пријема у чланство КПЈ (у одсуству) Ђуре, сина Момчила Нинчића. По казни, Мирољуб је премештен у Институт за међународну политику и привреду.

У немогућности да на други начин изрази своје неслагање са удаљавањем наше спољне политике од Совјетске Русије и приближавањем западним силама, Мирољуб је своје најзначајније радове, сабране у овој књизи, посветио управо спољној политици краљевине Југославије између два рата, када су се њена удаљеност од СССР и везаност за Запад, показале као кобне. Међутим, чак ни већину тих радова (насталих почетком 1950-их, по још „свежим траговима“) Мирољуб није успео да објави (а после напуштања Института то није ни покушавао), па су остали у његовој рукописној заоставштини и сада се објављују поводом стогодишњице његовог рођења.

Значајан део свог животног ангажовања, Мирољуб је посветио афирмисању успомене и песничке заоставштине брата Милана, који му је био најзначајнији узор. Инспирисан Милановим животом и делом, и сам Мирољуб је, у позним годинама, као пензионер, објавио три књиге песама: Непослато писмо (1989), Нина међу звездама (1991) и Трајање (2000).

За собом је оставио супругу Душанку (1934-2014), синове Зорана и Владимира, унукe Нину, Ану, Теодору, Милу и Светлану, и праунуку Даницу.

Рецензенти ове књиге били су наши најугледнији стручњаци из области међународних односа, професори Душан Пророковић и Бранко Ракић. Предговор за књигу, под насловом: Трактати о спољнополитичком (не)сналажењу једне државе написао је Душан Пророковић. Овде доносимо неколико фрагмената из предговора:

«Радови Мирољуба Кршљанина, иначе истраживача из прве генерације аналитичара запослених на београдском Институту за међународну политику привреду одмах по оснивању ове институције, представљају важно сведочанство о спољнополитичком (не)сналажењу дипломатије Краљевине Југославије. Испитујући односе новостворене југословенске државе са Совјетским Савезом и Француском, као и све активности везане за наступе у Комисији за разоружање, аутор уз своја запажања наводи и читав низ (мање или више познатих) података о дешавањима између два светска рата. (…)

Под притиском сталних криза и услед непрекидне унутрашње нестабилности, упарених са епохалним променама континенталног карактера након доласка Хитлера на власт и потпуног слома Конференције за разоружање (одиграло се 1933. године), од 1934. године постепено се одустаје од дотадашњег спољнополитичког усмерења и остваривање све ближих релација са Берлином. Тај процес доживеће кулминацију доласком Милана Стојадиновића на чело владе. Кршљанин луцидно примећује како су и ратни савезници дали повод за такву промену, нарочито због оснаживања француско-италијанских односа што је у Југославији рђаво примљено. Он наводи како се над југословенско-француским пријатељством надвијала сенка из страха од аспирација Италије и њених будућих потеза. Ипак, упркос тој сенци међу народом није било већег разумевања за окретање ка Немачкој, па је и новом усмеравању ка Берлину недостајало легитимитета. Оно што се тадашњој политичкој елити (или њеним деловима) чинило као сналажење у датим околностима, у широким народним масама схватани су као неконзистентност и сплеткарење.

Посебан допринос у описивању спољнополитичких недоумица и несналажења која су из њих произилазила, Кршљанин нуди кроз анализу хронологије југословенско-совјетских односа. Напослетку, Краљевина Југославија последња је од свих европских држава успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом, тек јуна 1940. године (томе је претходило потписивање билатералног Уговора о трговини и морепловству месец дана раније). Уговор о пријатељству и ненападању потписан је 5. априла 1941. године, дан пред немачко бомбардовање Београда (зато никада није ни ратификован). Било је то исувише касно за покретање било каквих озбиљнијих разговора о заједничким активностима и синхронизованом деловању. Током претходних деценија прилике су пропуштане једна за другом да се нешто тако учини. Јер, контакти између две стране јесу постојали. (…)

Несумњиво, део читалаца приговориће аутору због идеолошке обојености ставова и посматрању одређених историјских личности и догађаја из једног политичког дискурса. Протоком времена мењала се и перцепција. Но, овај зборник радова не треба сагледавати са тог становишта. Пре свега, пресликан на данашње време, његов квалитет огледа се у повлачењу одређених паралела везаних за спољнополитички наступ, схватање промена у међународном окружењу и развејавање илузија. Мањак одлучности узрокује несналажење у спољној политици и прибегацање импровизацијама, а то пре или касније доводи до појаве криза и унутрашње дестабилизација.»

Књигу, по повлашћеној цени од 600 динара, можете наручити од издавача на телефон:
+381 63 364 195
или путем електронске поште: dosije@gmail.com