Српско-руско братство је наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет.
То је између осталог, записано у Повељи српско-руског братства, чији сте Ви један од доносилаца. Русија је данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине.
Испричајте нам како видите српско-руско братство данас и његов значај? Како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо?
Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије и Покрета ветерана Србије:
Руско-српско братство је културолошки феномен који ја, као ратни војни инвалид из ратова деведесетих, нарочито пратим од тог периода.
Године 1991. и 1999. је била јасна диференцијација између нас са једне и Запада са друге стране. На нашој страни су били Руси, а на страни Запада су били Украјинци – западни католички део земље, Немци, Французи и сви остали католици. Подела која се и данас показује у ескалацији рата није ништа ново. Траје вековима уназад и остаће за будућа времена. Дакле, ја говорим са тог практичног аспекта српско-руског братства.
Оно се огледа и у другим стварима. Србија је 1999.платила велику цену за то братство. Нама није жао тога, јер је Русија извукла велику поуку и променила своју политику и однос према Западу. Данас зато имамо ту позицију да Русија може да одбрани Србију овакву каква јесте.
Поред културе и емотивног односа постоји и практични аспект који мора да доведе до јачања руско-српских односа и остваривања оних циљева које српски народ има као своје националне циљеве. Без Русије, снажне и утицајне, ми то нећемо моћи и наставиће се пропадање нашег народа под утицајем Англосаксонаца и Германа. Зато је за нас спас у победи Русије у Украјини, победи Русије у борби са НАТО и уопште победи Русије на свим пољима.
Причати данас о култури и тој врсти односа између два народа, а можда чак и о једном који је на различитим географским просторима, то је разговор у коме је све свима јасно. Зато мислим да су друге сфере, као геополитика, привреда и економија, и енергетика као посебна целина, од кључног значаја. У ком смислу? У смислу да је за Србију кључно да омогући Русији јачање њеног утицаја на Балкану, односно на нашим просторима. Не треба то да радимо због Руса, јер ће они сами моћи да се изборе за утицај и без наше велике помоћи, него управо због Србије.
Јачање руског утицаја на Балкану, нарочито у енергетској сфери, јачаће утицај Србије и моћи ћемо да остваримо националне циљеве.
Знам да је у овом тренутку јака западна пропаганда, али имамо 85 одсто нас који Русију доживљава као земљу са којом можемо да остваримо националне циљеве. Све области друштвеног живота и уређења –у свим тим областима нам је неопходно да јачамо сарадњу са Русијом због тих циљева. Кључна област је геополитика, онако како сам рекао: омогућити руској држави јачање руског утицаја на простору Балкана.
Са неким аспектима јачања односа са Русијом смо већ закаснили! Држава то мора да уради да би народ био задовољан том својом државом и владајућим апаратом, који из својих интереса, однос са Русијом и руским светом, који укључује и Белорусију, покушава да сакрије од Запада. Санкције Белорусији и санкције Русији, ради опстанка на власти нису добре за Србију. Зато нам треба гарнитура која ће имати храбрости да каже да ЕУ има алтернативу. Анкете које показују да је за ЕУ 30+ одсто грађана су намештене анкете.
Свакодневно пратим и чекам да Руси прогласе Одесу за свој циљ, јер тиме би изашли на делту Дунава. Сарадња Русије и Србије тако би била много већа и са много мање проблема. Када Украјина падне, између Мађарске и Румуније ће бити простор од велике важности за Србију. То је тренутак када Србија престаје да буде малтретирана, када престаје да буде гњечена од стране Запада, НАТО, ЕУ и када ће Србија и њени национални интереси бити уважени.
Ја живим за тај дан.
Тај дан ће се Русија приближити Србији или се чак на неки начин спојити, што би био наш идеал.
Тада би се завршило пропадање српске државе и српског народа, које је започела прва Југославија 1918.
Време је да се грешке из историје исправе.
Д. М.
