У Руском дому у Београду свечано је отворена дводневна Међународна научно-практична конференција „80 година после Победе: памћење које живи и поуке историје / Светско-историјски значај и поуке Велике Победе“, у склопу обележавања 81. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату.
Конференција је окупила историчаре, политичаре, дипломате и јавне делатнике из Србије, Руске Федерације, Белорусије и других земаља, са циљем да се подсети на историјски значај победе над нацизмом и укаже на опасности савременог ревизионизма.
Пре почетка конференције, у холу Руског дома отворена је изложба „Ми памтимо“, меморијални пројекат рускојезичне заједнице у Француској, посвећен сећању на жртве и подвиг народа који су се борили против нацизма. Изложбу су свечано отворили Кирил Ромашкин, заменик директора Руског дома у Београду, Александар Конанихин, заменик амбасадора Руске Федерације у Србији, и проф. др Валериј Алексејев, председник Међународне фондације за духовно јединство народа (МФДЈН).
Значај очувања историјске истине
У уводном делу конференције, чији је модератор био Ђуро Билбија, учесницима се најпре обратио потпредседник Народне скупштине Србије др Јован Јањић, који је истакао значај оваквих научних скупова у очувању историјског памћења и унапређењу научне и друштвене сарадње.
„Конференције попут ове имају посебан значај јер омогућавају да се кроз научни дијалог и размену мишљења сагледају историјски процеси и извуче поука за будућност“, поручио је Јањић, наглашавајући да је сећање на борбу против фашизма темељ савремене Европе.
Упозорење на историјски ревизионизам
Заменик амбасадора Русије у Србији Александар Конанихин упозорио је у свом обраћању на опасности историјског ревизионизма и покушаје да се умањи значај победе над нацизмом.
Према његовим речима, како време пролази и како се удаљавамо од трагичних догађаја Другог светског рата, све је присутнија тенденција да се злочини нацистичког режима релативизују или забораве.
„Данашња конференција је важна јер потпуније говори о догађајима и страдању многих народа. Она представља одговор на покушаје ревизије историје“, истакао је Конанихин.
Он је посебно нагласио да је у Србији неопходно очувати истину о улози Црвене армије у ослобођењу земље, али и о значајној борби Народноослободилачке војске Југославије.
„Покушаји минимизирања улоге Црвене армије и НОВЈ, па чак и тврдње да окупација није била толико тешка, представљају опасан и недопустив приступ историји“, упозорио је он.
Благослови два патријарха и порука против нацизма
Председник Међународне фондације за духовно јединство народа Валериј Алексејев захвалио је на благослову који је раду конференције упутио Патријарх Московски и све Русије Кирил.
„У времену када се у Европи поново појављују опасне идеје које подсећају на нацизам, овакви скупови имају посебан значај“, истакао је Алексејев, пожелевши учесницима успешан рад.
Писмо благослова учесницима конференције упутио је и Патријарх Српски Порфирије, а прочитао га је викарни епископ Доситеј. У поруци патријарха истакнуто је да је „свако саботирање или искривљавање историјских чињеница увреда за милионе страдалих“.
У писму се подсећа и на симболе српско-руског савезништва у борби против нацизма, међу којима су Гробље ослободилаца Београда и Руски некропољ на Новом гробљу, као трајни споменици заједничке борбе и братства српског и руског народа.
„Наша колективна одговорност је да чувамо истину, слободу, правду и достојанство“, наведено је у патријарховом писму.
Белорусија и сећање на страдање народа
Амбасадор Белорусије у Србији Сергеј Малиновски истакао је да овакве конференције имају важну улогу у очувању истине о Великој Победи над фашизмом.
Подсетивши да су Русија, Белорусија и Србија недавно обележиле осам деценија од победе у Другом светском рату, Малиновски је говорио и о огромним жртвама које је белоруски народ поднео током нацистичке окупације.
„Наш задатак је да чувамо историјску истину и да станемо против покушаја обнављања нацистичке идеологије“, поручио је он, подсећајући на уништење читавих насеља и страдање милиона људи у Белорусији током рата.
Срегеј Миронов: Поздрав братском Београду из Москве
Учесницима конференције путем видео-линка обратио се и председник странке Праведна Русија Сергеј Миронов, који је нагласио да је симболично што се овај скуп одржава у „братском Београду“, граду који је заједно са Црвеном армијом ослобођен од нацистичке окупације.
Он је нагласио да је заједничко сећање на победу над фашизмом темељ историјског пријатељства народа Русије и Србије.
Рад конференције настављен је панел дискусијама на којима учествују историчари, научници и јавни делатници из више земаља, који ће током два дана анализирати историјски значај победе над нацизмом и њене поуке за савремени свет.
Сергеј Бабурин: Повезивањем православних народа изградити праведнији свет
На конференцији једно од запаженијих излагања имао је проф др Сергеј Бабурин, који је у свом обраћању указао на значај очувања историјске истине и упозорио на све агресивније покушаје ревизије историје од стране западних центара моћи.
Бабурин је на почетку поздравио учеснике и организаторе конференције, нагласивши да је њен значај у томе што отвара расправу о кључним проблемима са којима се данас суочава читаво човечанство. Према његовим речима, историјско памћење представља темељ сваког озбиљног погледа у будућност.
„Историјско памћење није само питање прошлости, већ и питање будућности. Народ који изгуби памћење своје историје лако постаје жртва манипулација“, истакао је Бабурин.
У том контексту подсетио је на политику коју води председник Русије Владимир Путин, наглашавајући да је један од важних задатака савремене Русије борба против лажи и историјског ревизионизма, посебно када је реч о тумачењу догађаја из Другог светског рата.
Према Бабурину, деценијама је у међународном дискурсу доминирала западна интерпретација историје, која је, како је навео, често игнорисала или умањивала улогу словенских народа и Совјетског Савеза у победи над фашизмом.
Он је нагласио да је Други светски рат, у идеолошком и расном смислу, био усмерен на уништење читавих народа, посебно Словена.
„Нацистичка идеологија је предвиђала нестанак читавих народа. Пољаци, Чеси, Југословени, као и источни и јужни Словени, посебно православни, били су означени као народи који треба да нестану са лица земље, заједно са Јеврејима“, рекао је Бабурин
Он је указао и на проблем савременог историјског ревизионизма, постављајући питање зашто се у бројним западним наративима све ређе помиње кључна улога Руса у победи над фашизмом.
„Како је могуће да се данас у појединим интерпретацијама историје избегава да се Руси помињу као народ који је поднео највећу жртву у борби против фашизма?“ упитао је Бабурин, додајући да је реч о опасном процесу фалсификовања историје.
Посебно се осврнуо на политичке илузије које су, како је рекао, постојале код појединих лидера постсовјетског периода и на Балкану.
Према његовим речима, лидери попут Горбачова и Јељцина веровали су да ће Запад бити партнер Русије у изградњи новог система међународних односа, али се, како је нагласио, показало да су та очекивања била погрешна. Бабурин је у том контексту повукао паралелу и са српским лидерима из деведесетих, попут Слободана Милошевића и Радована Караџића нагласивши да искуства из тог периода показују да се, како је рекао, на западна обећања не може безрезервно ослањати.
Говорећи о савременим међународним односима, Бабурин је оценио да се свет налази у дубокој кризи међународног права. Он је указао на актуелне догађаје у свету и поставио питање шта данас уопште значи појам међународног права.
У том контексту поменуо је и поступке администрације председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа наводећи као пример, како је рекао, покушаје притиска и „киднаповања“ суверених лидера, попут председника Венецуеле Николаса Мадура.
Бабурин је такође осудио, како је навео, убиства политичких руководилаца и цивила у савременим конфликтима, укључујући и догађаје на Блиском истоку и Ирану постављајући питање да ли се такав свет заиста може назвати „новим светом “.
На крају свог излагања он је нагласио да се изазови савременог света не могу разумети без поређења са историјским искуством, те да је управо зато очување историјске истине од пресудне важности.
„Само кроз међусобно разумевање, истину и повезивање православних народа можемо изградити праведнији свет“, закључио је Бабурин.
Д. Опачић / БРАТСТВО
