На данашњем редовном брифингу: Марија Захарова је одговорила на питање о демантију нашег МСП да је Србија молила Русију да се „не бави питањем Космета у СБ УН“ и о односу очувања Космета унутар Србије и услова са пријем Србије у ЕУ. БРАТСТВО и данас доноси цео стенограм:
Питање: Министарство спољних послова Републике Србије демантовало је наводе који су се појавили у српској јавности да је Београд молио Москву да се не бави питањем Косова и Метохије у Савету безбедности УН.
Да ли Србија има право да се залаже за очување Косова и Метохије у свом саставу, с обзиром на услове за интеграцију Србије у ЕУ, и на кога се Србија може ослонити у заштити свог територијалног суверенитета и интегритета у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН?
Одговор: Према Уставу Србије, Косово и Метохија је неотуђиви део те земље и ужива широку аутономију. Резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије, са Аутономном покрајином Косово и Метохија у њеном саставу, и регулише делатност међународне цивилне мисије и снага безбедности задужених за одржавање мира и стабилности. По логици поменутих основних докумената, не постоје предуслови који би приморали Србију да преиспита свој приступ косовском питању. Једноставније речено, правни оквир према међународном праву остаје исти.
Тврдње које сте поменули о неком обраћању Русији су апсурдне и лишене било какве суштине или чињеничне основе. Оне противрече здравом разуму.
Ваше питање садржи подпитање које се тиче напретка Србије ка чланству у ЕУ. Тај процес, како пракса показује, не мери се напретком у спровођењу захтева које износе европски бирократи, а који се, штавише, стално ревидирају како би угодили тренутној конјунктури. То је одавно постало политизована игра, коју Брисел користи да би додатно повећао притисак на Београд, укључујући и у вези са Косовом. Уместо реалног садејства преговорима заинтересованих страна и трагању за решењем, ЕУ годинама уцењује Србе, док истовремено даје „властима“ у Приштини одрешене руке у њиховом настојању да очисте покрајину од неалбанског становништва. Притом, писмене гаранције ЕУ из 2013. године о оснивању Заједнице српских општина као основног механизма заштите виталних интереса Срба у покрајини одавно су заборављене у Бриселу. Њих цинично саботирају политичари у Приштини.
Више пута смо говорили да такви маневри служе само једној сврси: да постану замена легитимних механизама Савета безбедности УН, осмишљена да доведе Србију до закључка да су чланство у ЕУ и очување Косова у свом саставу наводно неспојиви.
Сетите се формуле коју ЕУ бескрајно понавља: „или-или“. У овом случају, „или-или“ које Брисел стално баца у лице Београду је незаконито. То је у супротности и са Уставом Србије и са међународним правом, у облику резолуције Савета безбедности УН, која је обавезујућа за све.
И даље сматрамо да је решење косовског питања у политичко-дипломатској равни. Једини овлашћени, према међународном праву, механизам је Савет безбедности УН, и посебно његова Резолуција 1244 од 10. јуна 1999. Русија ће бранити, подржавати и прихватати само оне одлуке које задовољавају народ Србије.
