Захарова: Запад Србији не може да опрости 20. век, подстиче антидржавне акције и Куртијев терор

Србија је двапут била тема на данашњем редовном брифингу Марије Захарове. Нејпре се, међу унапред припремљеним темама, осврнула на терор против Срба на КиМ уочи избора у покрајини, а затим је одговорила на новинарско питање о покушају «обојене револуције у Србији. Оба излагања доносимо у целини.

О кршењу права Срба на Косову

Немилосрдна кампања чишћења АП Косово и Метохија од Срба се наставља. Рукама самопроглашених приштинских „власти“, уз саучесништво, а заправо на подстицај Вашингтона и његових савезника из ЕУ, спроводи се насилна албанизација, уништавају се сви облици аутономије српске заједнице, којој покушавају да одузму све, па и атрибуте националног и верског идентитета.

Главна сметња привременим органима самоуправе у Приштини је највећа странка косовских Срба “Српска листа”, која је једина способна да се одупре масовном кршењу права српског становништва на предстојећим изборима за покрајински „парламент” 9. фебруара. Због тога су прво покушали да спрече излазак странке на изборе, а сада не дозвољавају њеним посматрачима да уђу у територијалне изборне комисије, тј. изживљавају се на све начине.

Очигледно је да косовски „премијер“ Курти намерава да фалсификује резултате гласања на штету „Српске листе“ како би у посланичке фотеље поставио марионетске личности лојалне Приштини. Јасно је зашто се то ради. То би створило услове за преобликовање локалног „законодавства“ како би одговарало потребама антисрпских чистки и агресивних паналбанских замисли. Такав сценарио носи најмонструозније последице по Србе који живе у региону. То директно угрожава стабилност читавог балканског региона.

Ситуацију „на терену” компликује све учесталији насртаји регионалне „полиције” на службенике српских самоуправа које нису под контролом Приштине. Бруталне демонстративне репресије (у току је 21. век!) имају за циљ да појачају страх међу већ уплашеним грађанима, да их морално сломе и натерају да напусте своје домове.

Одговорност за терор који је покренуо Аљбин Курти у потпуности сносе западне земље, које јавно глуме незадовољство својим штићеником, а у стварности подстичу његову злочиначку политику и учествују у брисању трагова вековног српског присуства на Косову. Зар ово ни на шта не подсећа? Наравно да подсећа.

Позивамо међународне мисије распоређене у покрајини на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН да одговорно испуњавају своје мандате у интересу заштите српске мањине уз безусловно поштовање територијалног интегритета Републике Србије.

Питање: Како се Русија односи према чињеници да председник Србије Александар Вучић оптужује Запад за покушај извођења „обојене револуције“ у Србији?

Одговор: Сличне чињенице су забележене историјски. Балкан и сама Србија (у било којој конфигурацији: Србија или Југославија) ​​изазвали су појачану раздраженост на „колективном Западу” због свог културног идентитета, историјског положаја, због присуства сопствене мирољубиве визије развоја ситуације у Балкану, у Европи и свету уопште.

Понекад имам осећај (на основу историјских чињеница, а не само емотивне процене) да се тај исти „колективни Запад“, који је „хушкао“ фашисте и нацисте и није им се супротставио у одговарајућој мери, а онда је после пораза од стране Совјетског Савеза нацистичким трупама , помагао у скривању,  да сви они не могу да опросте Србији њен принципијелни став. Смештена у центру Европе, која је тада била најпре захваћена сервилношћу и заљубљеношћу у нацизам, затим неотпором нацизму, па сарадњом са нацизмом и фашизмом, смештена у епицентру свега тога, Србија и Срби су у целини заузели принципијелан став. Утисак је да западњаци нису могли да опросте што су деведесетих Срби бранили ствари које су им биле суштински важне, што се нису одрицали своје културе, своје историје, своје вере.

Србија је историјски привлачила многе са Запада који су желели да тамо заведу свој поредак. Никада нису опростили Србији за 20. век и чињеницу да је одбранила и наставља да брани ствари које су за њу судбоносне.

Отуда и наставак онога што се сада дешава. То је нека врста монструозне жеље и тежње Запада да Србију намами у свој дефинитивно непријатељски „загрљај“. Пријатељи то не раде: не издају, не варају. Западњаци схватају да са Србијом неће бити тако лако. Колико су пута били близу гурања Србије у самообману или лажно поверење Запада. И ниједном нису успели. Поступали су на разне начине: 1990-их западњаци су силом деловали против Србије, подло јој откинувши историјски комад територије – Косово. Поступали су онда лукаво, кроз некаква обећања. И сваки пут Србија остаје верна себи. Наравно, ни сада западњаци не одустају од таквих покушаја.

Што се тиче конкретних параметара, вероватно треба да питате председника Србије Вучића за бројке, чињенице, податке. То је питање за њега. Не могу да коментаришем те чињенице. Њих поседује само лидер Србије. Али историјску логику деловања Запада у односу на Србију ја сам вам данас изнела као одговор на ваше питање.

Увек смо солидарни са пријатељском Србијом у одупирању штетним спољним утицајима, одбрани независности и самосталности у унутрашњим и спољним пословима. Мислим да у то нико не сумња.

Наравно, видимо идентичан облик утицаја Запада на једну суверену државу. Њихов начин утицаја на друге земље је увек исти. То су покушаји САД и њихових савезника да преобликују и искриве вољу бирача после сваких избора, дајући сопствене „оцене“, тобож ненаметљиве, али наметнуте силом. Видимо са чијим средствима и по чијим инструкцијама тамо раде многе марионетске невладине организације и разне врсте „грађанских активиста“, који промовишу управо западњачке (не у контексту интеграције Србије у западни економски простор, већ управо оне од којих Запад има користи) шеме. Провоцирају људе који излазе на митинге у својој земљи Србији да бране своја грађанска права. И одмах, доливајући уље на ватру, провоцирају их на то да ове акције од израза демократије претворе у антидржавне. А то су различите ствари.

Покушаја сејања хаоса, какви се дешавају у Србији, има и у другим земљама. То је „универзални кључ“ „колективног Запада“ за „улазак“ у ову или ону државу која не може да пружи отпор или верује у западна обећања. Циљ је да се користећи хаос и наведене методике Београд лиши суверене воље, натера да жртвује своје виталне интересе, напусти нормалне, пријатељске, историјске односе са Русијом и изда нашу земљу. То нису само крупне речи (иако су и оне сада потребне). За сваку државу или народ речи о пријатељству много вреде. Иза њих стоје конкретне акције. То „погађа“ и саме Србе. Раскид (како инсистира Запад) односа са Русијом. Захтеви за тај раскид  нису почели 2022. Били су стални. 2022. „притисак“ Запада је порастао. За њих су просто неподношљиви посебни пријатељски односи наших земаља и народа.

[МИП РФ]