„Српско-руско братство је наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет“. То је између осталог, записано у Повељи српско-руског братства, међу чијим је доносиоцима и Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“.
Русија је данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине. Који значај има српско-руско братство данас, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо, али и шта за њега лично представља српско-руско братство као појам, Пребирачевић објашњава овако:
– Српско-руско братство видим као вишевековни однос два народа толико блиска да се ни не поставља питање о заједничком пореклу. Кроз векове можемо на бројним примерима видети испреплетаност наше историје, владајућих породица, токова у историји које смо заједно пролазили уз огромне жртве са обе стране, а увек на истој праведној страни, вере, односу према традицији и породици али и неким манама које имамо, а и оне су нам братске, наслеђене од предака.
Развој нашег братства мора да иде у што бољој повезаности наших институција образовања, школа, факултета, института, али и државних институција свих нивоа, исто и локалних, како би наши народи, који су сада територијално раздвојени вишевековним германским и британским утицајем – али и језичким који је потенциран од истих инспиратора – што боље повезивали и умрежавали и неговали свест о братству, не само у временима несрећа и ратова него у свим временима!
Привредна повезаност је од изузетног значаја и то мора да се стави на листу приоритета!
Туризам и посебно верски и бањски туризам морају да буду на државном нивоу високо постављени, јер те активности нису само везане за приходе, него и за неговање културе, културе сећања али и препознавање и умрежавање милиона људи са заједничким интересовањима и учењем и препознавањем добрих пракси које би се могле примењивати у свим сферама живота.
Посебно у садашњим геополитичким околностима, када нам иду на руку, светске силе као што је Русија морају бити искоришћене и са наше стране за решавање горућих националних питања која су крајем 20. и почетком 21. века посебно интензивиране на свим тачкама на којима Срби вековима живе, а посебно нам је угрожена егзистенција на тачкама сукоба са бившим Србима – који су мењали свој идентитет кроз промену вере најчешће на подручју Балкана.
Морамо се на све начине одупрети тим новим специјалним методама рата против нашег народа који је опет први на удару западних колонизатора и империјалиста. Они прво ударају на нас као најближи православни народ који пружа отпор глобалистичкој политици, а онда даље према Русији сеже та рука зла. И, ту се види да нас на том колективном западу заиста доживљавају као братске народе, ако не и исте, с обзиром да према нама употребљавају исте матрице понашања, у намери да нас смање, можда и тотално униште, и да присвоје наша богатства, како материјална тако и она нематеријална. То се посебно односи на српски етнички простор, а то је простор целог Балкана!
Православље је препознато као бастион српства, али је препознато је и код Руса. Зато је и највећи удар деценијама управо на православље на свим меридијанима. Отпор ту мора бити јачи и заједнички – како би се одбранили од насртаја која не престају да долазе са свих страна.
Треба развијати и примењивати методе специјалног рата у сврху превентиве таквих насртаја са запада!
Посебно се могу приметити оркестрирани насртаји и на Српску и Руску православну цркву који се догађају тренутно у реалном времену, а где се не штеде милиони долара, али где се не преза ни од правног, верског, ни физичког насиља са најтежим последицама: убистава и уништавања наших светиња, биле оне руске или српске.
Значај БРИКС-а је огроман и мора се на време препознати да је у БРИКС-у будућност за нашу земљу, а да је Европа на заласку и своје важности, али и своје економске моћи. Она ће у времену које је пред нама само бледети и слабити, исто онако како је и хришћанство на западу кренуло у стрмоглави пад.
Будућност са онима који те понижавају, убијају, покрштавају, инструишу у ЛГБТ и воук маниру – не постоји и неће ни постојати у будућем времену!
Мора се водити рачуна о националним и државним интересима када се праве савези или удружује у неке уније, а нама свакако ништа добро неће донети учествовање у неолибералним пројектима под именом ЕУ, по цену свога идентитета и постојања, на крају крајева.
Имамо пун Балкан бивших Срба који су се одрекли свога идентитета и који су сада гори непријатељи сопственом народу из кога су потекли – понашају се по старој крилатици да је „потурица гори од Турчина“ у доказивању своје лојалности, без обзира у коју веру су прешли и које име прихватили, или измислили ново име за народ.
БРИКС је препознат и од других народа као праведнији нови свет којем треба тежити и то без закулисних пројеката који штете самим учесницима. Сарадња са европским земљама у обостраном интересу је сасвим у реду, али стратешки за нашу земљу је много значајнија сарадња са земљама БРИКС-а и носиоцима економског развоја у наредном веку.
Наша позиција савезника Русије и Кине ће се свакако позитивно одразити на нашу позицију у свету, а што ће узроковати јачу заштиту наших интереса у односу на оне од којих нам долазе сталне претње и покушају одржавања нестабилности и ограниченог економског развоја, као и војног на простору Балкана.
Србија уз сарадњу са светским силама као што су Русија и Кина има бољу будућност и свакако извеснију у погледу свог опстанка!
Д. М.
