Осмог децембра, на рођендан великог уметника, на великој сцени Националног академског драмског позоришта “Максим Горки” у Минску, одржана је свечана церемонија доделе позоришној екипи награде „Златни витез“ 21. Међународног позоришног форума „Златни витез“ за представу „Идиот“ Фјодора Достојевског (режија – Стево Жигон и Ивана Жигон (Србија), сценографија – Борис Максимовић (Србија) и Ала Сорокина (Белорусија).
Награду је позоришту уручио председник Сверуског друштвеног покрета „Културни фронт Русије“, председник Комисије за културу, науку и образовање Парламентарне скупштине Савеза Белорусије и Русије, први заменик председника Комитета Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације за развој грађанског друштва, питања друштвених и верских организација, руководилац Међународног форума уметности „Златни витез“, народни уметник Русије Николај Бурљајев. На форум се пријавило 100 позоришта, а само 18 је ушло у конкуренцију.
Николај Бурљајев је подсетио да је, када је својевремено представа „Идиот” српског редитеља Стеве Жигона добила награду “Златни витез”, главну улогу у њој је играла његова ћерка, редитељ садашње представе, Ивана Жигон.
«Да, Ивана је сачувала контуре представе свога оца, али јој је додала много новог» – рекао је Бурљајев. «На пример, у њеној представи се појавио лик писца Фјодора Достојевског. Тога није било у српској представи. Колико је то сада важно и колико данас звучи релевантно! То, што Достојевски говори о западном свету, о поткупљивости златном телету, о потреби да се сачува душа народа, и тада ће нам се он јавити тако просветљен! Ивана је, по мом мишљењу, постигла оно главно: јединство ансамбла и представе. Само Никита Михалков, чију представу „12” данас и сутра приказујемо у Минску, тако пажљиво ради са глумцима. У највишој категорији сте добили Гран при форума “Златни витез”»!
Николај Бурљајев је приметио да сада Ивана Жигон има 6 „Златних витезова“ у својој креативној ризници, само Никита Михалков има више – 7.
Речи захвалности у име Министарства културе и честитке колективу позоришта на високој награди изрекао је први заменик министра културе Валериј Громада.
Пошто је примио награду, уметнички директор позоришта Сергеј Коваљчик прочитао је поруку Иване Жигон, у којој редитељ и глумица говори о значају духовних темеља уметности и нераскидивој моралној повезаности словенских култура Белорусије, Русије и Србије.
Београдске «Новости» овим поводом преносе следећу изјаву Иване Жигон:
«Тата није славио рођендане. Вероватно је у логору Дахау, у коме је провео три године, научио да је сваки дан човеку рођендан. Али, волео је да режира. И, то што су се сви наши велики руски пријатељи по духу нашли у Минску и то што је, јуче, пуна сала младих људи неколико пута дизала завесу овацијама после трочасовног спектакла, управо на његов рођендан, доказује ми да се Стева јавља и са оне стране неког далеког света. Био је револуционар и борац против свега што је мртво. Променио је, чак, и лош превод “Хамлета”: бити или не бити, питање је сад у – бити или не бити, то је питање (то је увек питање, али не само сад). И, не чуди ме да је пожелео да тиме докаже да његову уметност није могуће убити. Доживео је још седамдесетих година, од тадашње београдске клике, која још ведри и облачи у “кругу двојке”, велике неправде. Никада му нису опростили велику Русију, ни његову интелектуалну супериорност. Његову прелепу Јелену. Непоткупљивост. Нису му дали да буде професор… Али, ето он и даље, као велики бунтовник данас добија своје недовршене битке. Он слави живот на сцени у Минску и после смрти.»
[SBBY]
[НОВОСТИ]
