За портал Братство говори Радољуб Ускоковић, председник Удружења српско-руског пријатељства „Род“ из Врбаса, дугогодишњи прегалац на пољу очувања и јачања духовних, културних и братских веза српског и руског народа.
– Односи Србије и Русије често се описују као нешто више од политике и дипломатије, као веза заснована на заједничком духовном и цивилизацијском наслеђу. Како Ви данас доживљавате српско-руско братство и шта га, по Вашем мишљењу, чини постојаним кроз векове?
Одговор на ово питање морали бисмо да тражимо у узроцима вековима дугих, постојаних и узајамно добрих веза наших народа. Тек тада постаје јасно да је немогуће много говорити о Србији и нашем народу, а да се не спомену Русија и руски народ – и обрнуто. Руска историја је многобројним нитима везана за историју Србије. Односи Срба и Србије са Русијом и Русима у прошлости увек су привлачили, а и данас привлаче, изузетну пажњу.
Српско-руски односи нису само најдуготрајнији, већ су, у поређењу са везама и контактима српског народа са другим великим силама или суседима, убедљиво најсадржајнији и најразгранатији, са најупечатљивијим и најдалекосежнијим узајамним утицајима – духовним, културним, друштвеним, просветним, научним, па и политичким. Односи Срба и Руса у прошлости били су динамични и, у зависности од општег историјског и државног развоја два народа, пролазили су кроз различите хронолошке фазе: епоху спорадичних контаката (XII–XV век), време духовних веза (XV–XVII век) и епоху политике (XVIII–XXI век).[1]
Српско-руско братство је братство засновано на заједничкој православној вери, сличном духовном коду, историјском искуству и вековној борби за очување идентитета, слободе и достојанства. Управо та духовна основа чини га постојаним кроз векове. Када су Срби били у најтежим тренуцима своје историје, руски народ и руска држава били су уз нас, не из интереса, већ из осећаја братске дужности.
Љубав према Русији код Срба, рекло би се, посебно је изражена. Српски народ није заборавио велику братску помоћ која је пружана увек када је то било неопходно. Дубоко смо свесни да између наших народа постоје вековне историјске, цивилизацијске и културне везе, засноване на сродној словенској припадности, идејној блискости и верској једнакости, односно припадности православној хришћанској цркви, као и на блискости и сарадњи језика наших народа.
Грађани Србије не могу да забораве помоћ браће Руса увек када је она била потребна, а нарочито у скоријој историји наших односа, када је реч о заједничкој борби против непријатеља у XIX, XX, па и у овом XXI веку. Немогуће је не споменути Николаја Николајевича Рајевског, руског пуковника и српског добровољца, чији је легендарни ратнички подвиг овековечио Лав Толстој у роману „Рат и мир“ кроз лик грофа Вронског. Много је руских хероја који су своје животе положили за нашу отаџбину – примера је заиста превише. Такође, постоје и бројни примери када су Срби притицали у помоћ руском народу, у прошлости, али и у савременим ратовима који се воде на тлу данашње Европе.
– Као један од доносилаца Повеље српско-руског братства, како данас оцењујете њен значај и на који начин она може да послужи као оријентир за развој односа у савременим условима?
Могу казати да сам, као један од доносилаца Повеље српско-руског братства, почаствован што се налазим међу именима са овог списка. Наиме, када се пажљивије сагледа састав доносилаца Повеље, јасно се уочава да је реч о људима велике одговорности, изузетног интелектуалног, моралног и сваког другог угледа, који својим деловањем представљају и заступају већински српски народ у његовом вековном настојању да сачува своју историју, језик, културу и припадност православној вери, у братској вези са руским народом. Доносиоци Повеље снагом свог ауторитета обезбеђују пун, јасан и неоспоран легитимитет свом деловању и свом постојању у српском друштву.
Повеља српско-руског братства, као и кроз целокупну историју односа између српског и руског народа, има трајан значај, јер представља јасно исказану вредност и намеру да се односи два братска народа развијају на темељима духовности, културе, истине и узајамног поштовања. Она није покрет у уском смислу, већ морални и цивилизацијски оријентир који указује правац и пут васколиком српском народу.
У савременим условима, обележеним ревизијом историје, притисцима без преседана, брзим друштвеним променама и покушајима релативизације традиционалних вредности, српско руско Братство нас подсећа ко смо и на чему треба да градимо будућност. Оно може бити полазна тачка за јачање свести о потреби очувања и развијања свих братских веза са братском Русијом, нарочито када је реч о узајамној помоћи у свим областима, сарадњи у култури, образовању, духовном животу и међународној солидарности, независно од тренутних геополитичких околности.
– У доба великих глобалних промена и новог распореда снага у свету, како видите даље јачање српско-руског братства и у којим областима сарадња треба најинтензивније да се развија?
Кроз целу своју историју постојања српски народ био је привржен својој православној вери, снажном слободарском духу и, геополитички, вековима окренут ка Истоку, трајно одлучан да очува везе са братском Русијом. Кроз векове је водио непрекидне борбе за очување своје слободе. Та борба, коју је српски народ водио кроз историју, а води је и данас, нимало није лака. Напротив, она је изузетно тешка и усмерена ка очувању достојанства, вере, слободе и државне самосталности.
Кроз векове, те борбе имале су заједничке именитеље: отпор турским освајачима и борбу против исламизације српског народа, као и тешке сукобе са фашистичким и другим освајачима, нарочито у XX веку. Те борбе донеле су српском народу огромне жртве и страдања у настојању да сачува себе, своју државност и свој национални и територијални интегритет. У тим историјским искушењима српски народ поднео је велике жртве, како у броју погинулих, тако и кроз злочине и геноцид који су над њим почињени.
Као и у целокупној својој историји, и у овом тренутку Срби и Србија улажу велике напоре и воде исту ту вековну борбу. Управо из тих разлога српско-руско братство има немерљиву улогу и одговорност да, као легитиман представник васколиког српског народа, усмерава и показује пут даљег деловања и истрајавања.
У времену дубоких глобалних промена, српско-руско братство добија још већи значај. Верујем да је будућност тог братства у јачању веза између српског и руског народа. Српско-руско братство има посебно важну улогу када је реч о духовној сарадњи, културној размени, образовању младих, заједничким научним и хуманитарним пројектима, као и о повезивању удружења српско-руског пријатељства у Републици Србији и других патриотских организација и друштава која имају јасну мисију очувања српских националних интереса. Као кровна организација, Српско-руско братство треба да ради на усмеравању, координацији и осмишљавању заједничког деловања ка истом циљу.
Русија данас има значајну улогу у очувању традиционалних вредности и изградњи мултиполарног света, а Србија у том контексту треба да негује и развија своје историјско савезништво и братство са Русијом, чувајући сопствени идентитет и достојанство. Само на тај начин српско-руско братство може остати живо, снажно и окренуто будућности.
Братство
[1] Мирослав Јовановић, Срби и Руси 12-21, век историја односа
