У Руском дому у Београду је 6. јуна 2025. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског Порфирија, одржан округли сто „О прогону канонског православља у Украјини и у другим земљама постсовјетског простора”. Главна тема манифестације биле су дискриминаторне политичке одлуке и примери угњетавања православних верника у Украјини, Летонији, Литванији, Молдавији и Естонији.
У дискусији су учествовали председник Руског удружења за заштиту слободе вероисповести (РУСВ), заменик директора Института за етнологију и антропологију РАН Сергеј Мељњиков, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, викар Патријарха Српског Господина Порфирија епископ Липљански Доситеј, заменик председника Одељења Синода РПЦ за односе Цркве са јавношћу и медијима, заменик председника Савета Руског удружења за заштиту слободе вероисповести Вахтанг Кипшидзе, настојатељ Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки” Универзитета у Источном Сарајеву протојереј Дарко Ристов Ђого, украјински православни публициста, мисионар Руслан Калинчук.
Главни реферат са презентацијом, у којем су детаљно осветљени дискриминаторне политичке одлуке и примери угњетавања православних верника у Украјини, Летонији, Литванији, Молдавији и Естонији, поднео је Сергеј Мељников. Сумирајући изложено, он је истакао да је „главни мотив због којег власти доносе ове незаконите одлуке – национална и друштвена безбедност. Међутим, ако отворимо нормативне међународноправне документе – Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Европску конвенцију о људским правима – видећемо да друштвена и национална безбедност нису основа за ограничавање слободе савести. Све ове земље следе апсолутно незаконити пут.“ Такође је говорио о мониторингу који спроводи РУСВ, усмереном на идентификовање случајева дискриминације верника и кршења принципа слободе савести и вероисповести, и учесницима је представио монографију „Хроника „црне деценије“. Верски прогон у Украјини 2014–2023“, коју је припремио тим РУСВ-а.
Епископ липљански Доситеј је, са своје стране, поздравио учеснике и истакао да се округли сто одржава у Београду уз благослов Његове Светости Патријарха српског Порфирија, који је са великом пажњом прихватио иницијативу. Владика је рекао да Српска Православна Црква прати ситуацију у Украјини и другим земљама где се прогоне православна браћа и сестре, и изражава им подршку.
Вахтанг Кипшидзе је у свом иступању скренуо пажњу на дугогодишње игнорисање од стране дела светске заједнице питања прогона верника: „Веома је важно да се тема прогона Украјинске Православне Цркве разматра у Србији. Јер видимо веома тужну тенденцију прежуткивања бројних прогона православних верника у Украјини. И зато је веома добро што је српска земља постала место где се може отворено и убедљиво говорити о томе шта се дешава у Украјини.“ По његовом мишљењу, прогони који се данас дешавају у Украјини подсећају на ситуацију 20-их и 30-их година у Совјетском Савезу, с тим да засад нема масовних стрељања свештеника нити дизања цркава у ваздух, али у свим осталим аспектима украјинске власти копирају облике притиска на вернике који су коришћени у тим тужним годинама.
„Размере прогона које се спроводе у Украјини и степен реакције јавности у светској заједници, односно недостатак такве реакције у одговарајућој мери и у складу са размерама које је то добило, нажалост, показатељ је потпуне девалвације принципа заштите верских слобода“, истакао је Кипшидзе. Према његовим речима, ова ситуација је потпуно уништила ауторитет западних организација за људска права, које су игнорисале прогон Украјинске Православне Цркве и положај верника у Украјини.
Он је такође подвукао да је „Украјинска Православна Црква јединствена целина са Руском Православном Црквом не у области политике и односа са државним властима у овој или оној земљи, већ у области заједничког духовног наслеђа, које је подједнако вредно, значајно и неодвојиво од живота руског, украјинског, белоруског, молдавског и других народа. Покушаји да се уништи то наслеђе, који се предузимају зарад тренутних политичких циљева, представљају ударац целом руском Православљу.“
Протојереј Виталиј Тарасјев је у свом иступању истакао да посматрани политизовани став према верницима у низу словенских земаља показује јасну намеру да се уништи православље као основа културе. По његовим речима, у савременом свету Црква има дипломатску мисију и мора да настави да говори о проблемима који стварају препреку хармоничним односима између верске заједнице, државе и друштва.
Протојереј Дарко Ристов Ђого повукао је паралеле између актуелне ситуације у свету и епохе Другог светског рата, када је верска политика неких европских земаља била усмерена на кршење права верника, стварање подела у верској средини и формирање вештачких јурисдикција. По његовом мишљењу, исте политичке технологије се данас примењују у Украјини и другим земљама.
Руслан Калинчук је поделио са учесницима округлог стола своје искуство изласка из дискриминаторског утицаја локалних власти у Украјини због свог ангажовања у Украјинској Православној Цркви, а такође је изнео актуелне податке о резултатима политике која се спроводи у земљи ради уништавања канонске Цркве. Упркос раду који спроводи Државна служба за етнополитику и статистици коју је јавно представило њено руководство о присилној предаји скоро 2.000 храмова УПЦ такозваној „ПЦУ“, украјински верници остају привржени канонској Цркви и настављају да обављају богослужења изван храмова.
По његовим речима, захтеви власти Украјине и других земаља да се црквене одлуке ускладе са секуларним законодавством су јасан пример кршења међународно признатог принципа слобода савести и вероисповести, будући да канонске одлуке нису правне природе и првенствено служе организовању црквеног живота. Експерт је изразио мишљење да неканонски поступци Цариградске патријаршије прате политику претходне председничке администрације САД, која је намеравала да узме православну заједницу под своју пуну контролу.
У раду округлог стола су учествовали и представници Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, стручњаци и представници медија из Русије и Србије.
Манифестација је организована на иницијативу Руског удружења за заштиту слободе вероисповести и Одељења Синода РПЦ за односе са јавношћу и медијима уз подршку Россотрудничества.
