О нуклеарној енергији у Русији тренутно уче 24 студента из наше земље
Пројекат изградње нуклеарне електране у Србији има потенцијал да постане катализатор брзог раста не само у области науке, напредних нуклеарних технологија и јачања енергетске независности и безбедности земље већ и да обезбеди развој висококвалификованих стручњака и постане снажан подстицај за економски развој целе земље и региона, истакао је за „Политику” Сергеј Маргелов, заменик директора руске државне нуклеарне корпорације „Росатом” за Централну Европу. Он сматра да Србија може постати извозник стабилне и „зелене” електричне енергије у региону, а да је „Росатом”, са вишедеценијским искуством и најновијим технологијама, спреман да активно допринесе успешној имплементацији овог пројекта.
– „Росатом” обезбеђује квоте за обуку страних студената на водећим руским техничким универзитетима и каснију праксу на оперативним објектима руске нуклеарне индустрије. Данас на водећим универзитетима „Росатома” студира преко 3.000 страних студената из 65 земаља света у области нуклеарне енергије и сродних специјалности, од којих су 24 студенти из Србије. Сваке године 500 страних студената пролази праксу на најсавременијој опреми – открива Маргелов.
Русија развија своју нуклеарну индустрију од 1945. године, а ове године у септембру обележавају 80 година постојања. Маргелов истиче да је Русија прва у свету почела да користи нуклеарну енергију у мирољубиве сврхе и изградила прву нуклеарну електрану 1954. године, а то достигнуће поделила је са целим светом.
– Постали смо пионири у мирољубивом коришћењу нуклеарних технологија, укључујући прве нуклеарне електране на планети, атомски ледоломац, токамак, и од самог почетка смо заговарали максимално широку међународну сарадњу у овој области. СССР је био један од главних иницијатора оснивања Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) – међувладине организације у систему УН, која подстиче истраживања и развој у области мирољубивог атома. Већ седам деценија Русија активно помаже другим државама у стварању и развоју националне нуклеарне науке и технике, укључујући обуку кадрова, изградњу истраживачких и индустријских реактора. Све изграђене електране доказале су своју поузданост и ефикасност, и данас играју значајну улогу у енергетским билансима земаља. Данас је водећи извозни производ „Росатома” нуклеарна електрана велике снаге. Реактор комбинује највиши ниво безбедности и енергетске ефикасности, а по низу параметара надмашује савремене међународне стандарде и захтеве за безбедношћу. У савременим нуклеарним електранама које гради „Росатом”, велики део трошкова пројекта намењен је системима безбедности, а могућност утицаја људског фактора и грешака током експлоатације електране сведена је на нулу – тврди наш саговорник.
Енергетски реактори овог типа имају инсталирану снагу од 1.200 МW са роком експлоатације од најмање 60 година (уз могућност продужења до 80 година). До сада је изграђено четири таква реактора у Руској Федерацији и два у Белорусији. Паралелно, граде се сличне нуклеарне електране у другим земљама света. Енергетски блокови са реакторима ВВЕР-1200 тренутно се граде у Бангладешу, Мађарској, Египту, Турској и Кини.
– Још једно перспективно решење „Росатома” за инострана тржишта су нуклеарне електране мале снаге (СМР), или такозвани мали модуларни реактори. Они су намењени удаљеним подручјима са слабо развијеном инфраструктуром и преносном мрежом, где није исплативо или је немогуће градити снажније електране. Такви реактори могу бити усмерени и на производњу топлоте, што је важно за подручја са хладном климом. Данас у свету постоји преко 90 пројеката малих модуларних реактора. Од 2019. године „Росатом” управља једином оперативном плутајућом нуклеарном електраном на свету (ПАТЕС). Станица се налази на Чукотском полуострву – крајњем северу Русије. Ови реактори су први пут коришћени у руској флоти атомских ледоломаца. Тренутно се гради нуклеарна електрана мале снаге са још савременијим реактором, такође на крајњем северу Руске Федерације, која ће обезбеђивати енергију за индустријски кластер у том региону. Ове године почињемо изградњу мале нуклеарне електране у Узбекистану – појашњава Маргелов.
У последњих 18 година каже да су ставили у погон 18 енергетских блокова, од којих је половина изграђена ван Русије. Све нове еволуционе пројекте прво реализују код куће, па тек онда нуде страним наручиоцима.
– У Мађарској „Росатом” реализује пројекат НЕ „Пакш два” са два реактора ВВЕР-1200. Позвали смо српске грађевинске компаније да се придруже овом пројекту, како би стекле јединствено искуство које би једног дана могле пренети у своју земљу. Ако говоримо о највећем грађевинском пројекту на свету данас, то је свакако пројекат НЕ „Ел Даба” у Египту, где „Росатом” гради нуклеарну електрану велике снаге са четири блока. Пример другачијег, флексибилнијег економског модела изградње нуклеарне електране је турска НЕ „Акују”. То је први пројекат у светској нуклеарној индустрији реализован по моделу БОО (Build Own Operate). Овај модел подразумева да продавац (власник технологије реактора) преузима одговорност за све фазе пројекта: развија га, организује финансирање и управља реализацијом, гради и затим управља електраном, обезбеђујући производњу електричне енергије и њену продају на локалном енергетском тржишту, као и повлачење електране из погона. У Кини се по пројекту „Росатома” граде четири енергетска блока са реакторима ВВЕР-1200, а настављамо и изградњу прве нуклеарне електране у Бангладешу – рекао је Маргелов.
Пројекти по његовом мишљењу обезбеђују енергетску независност земаља-партнера, подстичу економски раст и обезбеђује чисту, зелену, поуздану енергију будућности. Треба истаћи и да је на међународној еколошкој конференцији КОП 28 у Дубаију потврђено да је нуклеарна енергија – „зелена”. На пример, у Турској ће станица омогућити смањење емисија угљен-диоскида за 18 милиона тона годишње.
У Белорусији смањена емисија гасова „стаклене баште” за седам милиона тона годишње
Нуклеарна електрана је омогућила Белорусији да одустане од увоза електричне енергије и смањи обим увоза природног гаса, каже наш саговорник. До 11. јуна 2025. године Белоруска НЕ је укупно произвела преко 45,8 милијарди киловат-часова електричне енергије, што је омогућило замену више од девет милијарди кубних метара природног гаса.
Тренутно станица обезбеђује више од 40 одсто унутрашњих потреба земље за електричном енергијом. Постигнут је и еколошки ефекат: омогућио је смањење емисија гасова стаклене баште за седам милиона тона годишње. Од почетка рада станице, укупна количина смањених емисија премашила је 14 милиона тона.
– Станица је допринела развоју сфере електротранспорта у Белорусији. Број електричних аутомобила на путевима порастао је за готово три пута за годину и по и приближио се 30.000. Изградња станице променила је изглед Островца – града поред Белоруске НЕ. За последњих 10 година становништво Островца порасло је двоструко – на 15.000 људи. Град је уређен, створени су сви услови за удобан живот: изграђене су нове школе, вртићи, болница, спортско-рекреативни комплекс и центар културе. У граду „атомских радника” стављено је у погон преко 50 стамбених зграда – то је више од 200.000 квадратних метара стамбеног простора – наводи Маргелов.
Нова радна места
Сергеј Маргелов истиче да је реализација иностраних пројеката покретач економског раста. На пример, приликом изградње нуклеарних електрана велике снаге ствара се око 30.000 радних места. Према статистици, једно радно место на оперативној нуклеарној електрани ствара до 10 радних места у инфраструктури и сродним индустријама.
