У Руском дому у Београду, настављен је рад Међународне научно-практичне конференције „80 година после Победе: памћење које живи и поуке историје / Светско-историјски значај и поуке Велике Победе“, која се одржава у оквиру обележавања 81. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату.
Организатор конференције је Међународни фонд духовног јединства народа – Српско одељење, у сарадњи са Институтом за политичке студије Републике Србије и Архивом Војводине.
Конференција се одржава уз подршку Фонда за подршку и заштиту права сународника који живе у иностранству, Координационог савета руских сународника у Србији, Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду.
Вулин: Бранимо садашњост и боримо се за будућност
Другог дана конференције присутнима се најпре обратио секретар Руског историјског друштва у Србији Бојан Вулин, који је прочитао и поздравну поруку председника Руског историјског друштва у Србији Александра Вулина упућено учесницима скупа.
Бојан Вулин је подвукао да је недавно основано представништво Руског историјског друштва Србији, прво ван граница Руског света, постало део борбе за очување историјске истине, а самим тим и одбране будућности.
Он је захвалио организаторима овог важног скупа који није само научна конференција него права битка у којој је наше оружје истина и памћење које су нам оставили наши дедови због чије борбе, преко 30 немачких дивизија су биле везане овде а недостајале су Хитлеру под Москвом и Стаљинградом. Код нас смо задржали претке оних који нас сада зову у европску породицу, иако никада нисмо били рођаци али само зато да бисмо се ми борили против своје праве браће.
У свом писму – поздравној поруци, коју БРАТСТВО у посебном прилогу преноси у целини, председник Друштва, Александар Вулин, наглашава да „када кажемо „нацистичка Немачка“, ми нудимо прилику садашњим русофобима и србофобима да злочине својих дедова прикажу као злочине неких других, неких тамо „нациста“. За њих је Нацизам био само неуспешни политичко пословни модел у походу на Исток. Сада имају нови који се зове „Европске вредности и људска права и слободе“
„Уједињењем Немачке и разбијањем Југославије и СССР-а започео је велики историјски реванш.“ – истиче даље Вулин и указује на постојање „историјског неспоразума: ми се љутимо што нам нису захвални, а они кажу ви сте нас окупирали.“
„За њих су Словени грешка природе, случајни белци а Срби и Руси народи без људских врлина, силоватељи, разбојници, злочинаци а против таквих све је дозвољено.“ – наводи Вулин и подсећа:
„Ми Срби то знамо. Знамо које су лажи и клевете биле према Српском народу да се оправда распад Југославије, крвави грађански рат и агресија 1999. као и како су нам клеветали председника Слободана Милошевића да би га на основу тих лажи одвели у Хашки казамат. Браћа Руси то гледају данас на свом примеру.“
На крају, Вулин наглашава: И зато је овај наш скуп веома значајан а за оне који нам зло желе веома опасан јер ми овде нисмо дошли да би се уљуљкивали у славној прошлости него смо се окупили да се подсетимо и спремимо да бранимо садашњост и боримо за будућност.“
Соловјов: Русија против наметања западног дискурса
Учеснике конференције је посебно поздравио и председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов.
Он је указао да су руске државне институције у последњим годинама системски преузеле борбу против историјског ревизионизма и наметања западног дискурса о догађајима из Другог светског рата.
Соловјов је нагласио да се најопаснији процеси ревизије историје данас често појављују у појединим европским земљама које су током рата биле под нацистичком окупацијом, а у којима се, како је навео, све чешће минимизирају жртве Совјетског Савеза и његова улога у победи над нацизмом.
Према његовим речима, у јавном простору долази до постепене замене историјских теза и наратива, што представља покушај да се промени слика о карактеру и исходу рата.
Он је поручио да се Русија доследно залаже за очување историјске истине и заштиту сећања на огромне жртве које је совјетски народ поднео у борби против нацизма.
Европске интеграције против Русије и Србије
У првом радном делу конференције говорио је и Зоран Чворовић, професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, који је излагање посветио теми „Крај Хладног рата и нова ‘истина’ о Другом светском рату“.
Он је указао да се након завршетка Хладног рата појавило ново тумачење историје Другог светског рата, које је у великој мери формирано у политичким и академским круговима Запада. Према његовим речима, тај процес повезан је са настојањем Сједињених Америчких Држава да након распада Совјетског Савеза изграде нови идеолошки наратив у којем се умањује улога СССР-а у победи над нацизмом, док се наглашава доминантна улога Запада.
Чворовић је упозорио да се кроз такав историјски ревизионизам мења и култура сећања у Европи, као и у земљама источне и југоисточне Европе, укључујући и Србију.
Посебно је истакао да европске интеграције често подразумевају прихватање западних тумачења историје, што може довести до постепеног удаљавања Србије од сопствене културе сећања, али и од историјских и духовних веза са Русијом, са којом је српски народ делио страдања и борбу против фашизма у Другом светском рату.
У првом панелу учествовали су и Јарослав Скворцов, декан Факултета међународног новинарства на МГИМО, који је говорио о теми „Историјска памет генерације Z“, као и професор Георгиј Шепељов са Париског универзитета, који је излагање посветио проблематичним тачкама сећања на Други светски рат у руској књижевности, као и белоруски генерал – мајор у пензији Шумилов.
Њихова излагања додатно су осветлила питање начина на који се историјско сећање преноси на млађе генерације, као и улогу културе, образовања и медија у обликовању савремених интерпретација догађаја из периода Другог светског рата.
При крају првог дана рада конференције, наступио је и Владимир Кршљанин, председник Првог покрета за Србију и потпредседник Међународне словенске академије, са темом „Антифашизам данас“. Он је посебно истакао незаобилазну улогу и органску повезаност Русије и Србије у светским ратовима, посебно у борби против фашизма. По њему, појава фашизма, и у Другом светском рату и данас, кроз покушај наметања светске олигархијске диктатуре, престављају одраз очајања антицивилизације, која губи историјску утакмицу са „консензусом цивилизација“, оличеним у Бриксу, односно Светској већини.
Кршљанин је, као актуелна, посебно подвукао два питања: 1) како реаговати на савремене појаве фашизма, у бившој Југославији и бившој Украјини и 2) да ли псеудорелигијске доктрине, попут ционизма, такође спадају у фашизам или су нешто још горе.
На конференцији су говорили и следећи научни радници, професори и активисти: Миша Стојединовић, Александар Митић, Вања Глишин, Ана Миловановић, Срето Ного, Небојша Кузмановић, Слободан Јанковић, Драган Петровић, Александар Кудимов, Гидеон Грајф, Небојша Озимић, Милоје Пршић, Артјом Баконин и Марина Галогажа.
Д. Опачић / БРАТСТВО
