Да медијски рат данас представља једно од најмоћнијих оружја савремених сукоба, а да је напад на Кијевско-печерску лавру искоришћен као пример добро организоване информационо-психолошке операције, поручено је на руско-српском округлом столу „Медији као оружје рата: Напад на Кијевско-печерску лавру“, који су у Београду организовали Српско-руско братство, Први покрет за Србију и Центар за медијске стратегије из Ростова на Дону. Модератор округлог стола био је Горан Шимпрага, који је уједно руководио дискусијом и представио учеснике скупа.
На скупу су учествовали руски и српски аналитичари, новинари и стручњаци за информационе операције, који су из различитих углова анализирали улогу медија у савременим конфликтима, повлачећи бројне паралеле између догађаја на простору бивше Југославије и актуелног сукоба у Украјини. Заједничка оцена већине учесника била је да су медији постали средство политичког и војног деловања, способно да обликује јавно мњење, оправдава политичке одлуке и утиче на ток оружаних сукоба.
Председник Првог покрета за Србију Владимир Кршљанин оценио је да ратови на простору бивше Југославије и Украјине имају исту суштину и истог покровитеља. Према његовим речима, западна олигархија већ деценијама води систематски медијски и хибридни рат против народа који се противе њиховој доминацији, при чему су Срби били прва велика жртва.
Он је подсетио да је распад Совјетског Савеза отворио простор за покушај стварања униполарног светског поретка, у којем је, како је навео, Србија постала прво велико поприште конфронтације. Кршљанин је истакао да је током деведесетих година против Србије вођена свеобухватна медијска кампања, праћена војним и политичким притисцима, док је Хашки трибунал, према његовој оцени, представљао наставак тог рата другим средствима.
Говорећи о бројним примерима, он је навео да су, по његовом мишљењу, западни медији годинама ширили дезинформације о дешавањима у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, стварајући слику Срба као искључивих криваца за ратове деведесетих. Према његовој оцени, исти образац данас се примењује и у Украјини, где се, како је рекао, Русија суочава са идентичним механизмима демонизације.
Кршљанин је оценио да и данашњи медијски притисци нису усмерени само против Русије, већ и против Србије и Српске православне цркве, упозоривши да се, према његовом мишљењу, поново покушавају изазвати политичке кризе путем медијских манипулација.
Независна државна политика и православне духовно-моралне вредности су за олигархијску диктатуру и антицивилизацију недопустиве, реко је он, и она против њих неуморно ратује свим средствима јер зна да воде њеној анихилацији. Али оне су за српско-руски народ сигурна гаранција наше победе и стварања Новог, праведног света на нашој планети, закључио је Кршљанин.
Директор Центра за медијске стратегије Марк Биков оценио је да је случај оштећења Успенског сабора у Кијевско-печерској лаври представљао унапред припремљену информациону операцију.
Он је навео да су одмах након инцидента на лице места стигле бројне светске медијске екипе, које су, како је рекао, пласирале већ припремљену верзију догађаја. Према његовој оцени, брзина и координација медијског извештавања указују на то да је читава кампања била организована унапред.
Биков је подсетио да су, како сматра, притисци на православље у Украјини започели много пре почетка садашњег оружаног сукоба и да је напад на Лавру само једна епизода ширег процеса усмереног против канонске православне цркве.
Доктор политичких наука и научни сарадник Института научних информација за друштвене науке Руске академије наука Андреј Манојло указао је да се, према његовим подацима, већ више од деценије спроводи систематски притисак на канонску православну цркву у Украјини.
Он је навео да је током претходних дванаест година оштећено или уништено око 200 православних храмова, док су бројни свештеници, како је рекао, били изложени прогону, физичким нападима или су изгубили живот.
Манојло је оценио да је напад на Кијевско-печерску лавру представљао пре свега медијску операцију. Како је навео, кључно није само питање шта је погодило храм, већ начин на који је читав догађај искоришћен у информативном простору.
Према његовим речима, одмах након инцидента јавности је представљена тврдња да је реч о руском нападу, иако су, како је рекао, техничке анализе указивале на другачији ток догађаја. Он сматра да је информациона кампања била организована на високом професионалном нивоу, што, према његовој оцени, указује на учешће искусних стручњака за информационе операције.
Експерт Центра за медијске стратегије Артјом Јекушевски говорио је о трансформацији медија у једно од најмоћнијих оружја савремених хибридних сукоба. Према његовим речима, у савременом свету тенкове и ракете све чешће прате дезинформације, лажне вести и психолошке операције, које могу произвести последице упоредиве са војним дејствима.
Он је оценио да је суштина савременог информационог рата замена стварности унапред припремљеним наративима, који се пласирају глобалној јавности пре него што буду утврђене чињенице.
Јекушевски је навео да су, према техничким анализама и проценама појединих стручњака, оштећења на Кијевско-печерској лаври била карактеристична за противваздушну ракету система „Патриот“, указујући да, према његовом тумачењу, размере оштећења нису одговарале употреби ракете веће разорне снаге. Посебно је нагласио да су поједини конструктивни елементи објекта остали очувани, што је, како је рекао, важно приликом процене природе самог инцидента.
Истовремено је указао да је практично у истом тренутку покренута обимна међународна медијска кампања усмерена на приписивање одговорности Русији. Према његовој оцени, то представља пример класичне информационе операције у којој се војни инцидент користи као повод за обликовање глобалног јавног мњења.
Јекушевски је упозорио да савремени медијски механизми функционишу по принципу да је прва информација најчешће и најјача. Чак и када се касније појаве технички налази или додатне чињенице, првобитна слика остаје дубоко укорењена у јавности.
Он је оценио да је исти модел, према његовом мишљењу, примењиван и током бројних других догађаја у украјинском сукобу, али и током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године, када су, како је навео, уништавани српски православни храмови и културна добра, док су медијске интерпретације тих догађаја често служиле политичким циљевима.
Закључујући излагање, Јекушевски је поручио да је благовремено објављивање проверених чињеница једини начин да се супротстави ширењу дезинформација, истичући да је неопходна ближа сарадња стручњака, медија и институција како би се јавности понудиле чињенице пре него што, како је рекао, лажне верзије догађаја испуне информациони простор.
Бојан Билбија, уредник дневних новина Политика, оценио је да се сукоб у Украјини није развио спонтано, већ да је припреман деценијама, још пре формалног распада Совјетског Савеза. Према његовим речима, на западу Украјине након Другог светског рата остало је очувано језгро украјинског национализма, чији су носиоци били идеолошки наследници Степана Бандере и сарадника нацистичке Немачке.
Он је навео да су, после стицања украјинске независности, ти покрети обновљени и усмерени против Русије и њених интереса, што је, како је истакао, представљало један од темеља данашњег сукоба.
Билбија је поручио да је украјинска криза велика лекција за Русију, али да је она, по његовом мишљењу, научена прекасно. Повукао је паралелу са Србијом, истичући да Срби нису на време схватили да се Београд бранио у Книну, док, како је рекао, ни Русија није благовремено увидела да се Москва, Крим и Донбас бране још током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године.
Осврћући се на актуелни рат, нагласио је да украјинске војнике не сматра непријатељима српског народа, већ људима који су, како је навео, годинама били изложени идеолошкој индоктринацији. Истовремено је оценио да и Русија сноси део одговорности јер није раније спречила развој таквих процеса.
На крају је истакао да се Русија данас налази под снажним геополитичким притиском и да сукоб у Украјини превазилази оквире саме Украјине, јер је, према његовим речима, реч о настојању западних сила да нанесу стратешки пораз Русији. Додао је да последице тог сукоба трпе обе стране и оценио да ће тек време показати ко ће на крају поднети већи стратешки губитак. Закључио је да је у оваквим околностима важно исказати подршку руском народу.
Небојша Малић, новинар и политички аналитичар истакао је да је, захваљујући дугогодишњем животу на Западу и искуству из ратова на простору бивше Југославије, имао прилику да из непосредне близине прати развој западних медијских доктрина и механизама пропаганде. Подсетио је да су догађаји попут случајева „Васе Мискина“ и „Маркала“ били међу првим примерима медијских манипулација које су касније постале устаљена пракса.
Осврћући се на интервју бивше портпаролке председника Украјине Јулије Мендељ, Малић је навео да је суштина савремене западне медијске стратегије у стварању наратива, а не у утврђивању чињеница. Према његовим речима, у савременим информационим сукобима није пресудно шта се заиста догодило, већ шта је јавности представљено као истина.
Он је оценио да је управо такав приступ карактеристичан за западне медије, који, како је рекао, настоје да догађајима дају снажан емотивни оквир. Као једну од одлика режираних провокација навео је да су медијски наратив, камере и поруке често припремљени унапред, како би код публике изазвали жељену емоционалну реакцију.
Малић је нагласио да је веома тешко супротставити се таквој пропаганди искључиво чињеницама, јер, како је рекао, чињенице немају исти емотивни ефекат као медијски конструисан наратив. По његовом мишљењу, покушаји да се пропаганда побија искључиво објашњењима и аргументима не дају резултате у тренутку када се информациони рат води.
Подсећајући на, како је навео, „златно правило пропаганде“, Малић је рекао да онај ко се правда или превише објашњава у медијском простору већ губи иницијативу. Због тога је оценио да је неопходно брзо реаговати и не препуштати противнику контролу над првом информацијом, јер је, како је навео, у пропагандном рату важније бити први него накнадно доказати да сте били у праву.
Говорећи о пожару у Кијевско-печерској лаври, изнео је став да је читав догађај имао карактер медијске провокације усмерене на обликовање међународног јавног мњења, указујући на околности под којима су снимци настали и на брзину којом је, како је рекао, формиран политички и медијски наратив.
Малић је истакао да је, захваљујући развоју нових медија и независних извора информација, данас могуће много брже оспоравати нетачне тврдње него што је то био случај током ратова деведесетих година или НАТО агресије 1999. године. Ипак, упозорио је да и неколико сати медијске предности може бити довољно да произведе озбиљне политичке последице.
На крају је поручио да, према његовом искуству, признања и извињења у међународној политици долазе тек након победе. „Не постоји замена за победу, нити алтернатива победи“, истакао је, додајући да се поштовање у међународним односима стиче пре свега снагом и успехом, а не очекивањем да ће противник признати сопствене грешке.
Андреј Млакар, уредник РТ Балкан, оценио је да се случај пожара у Кијевско-печерској лаври уклапа у образац медијских манипулација који, према његовим речима, траје деценијама. Подсетио је на примере из Ирака, ратова на простору бивше Југославије, Либије и Сирије, наводећи да је у Украјини медијски рат достигао свој врхунац.
Према његовим речима, медијске манипулације у украјинском сукобу почеле су још 2014. године, а догађај у Кијевско-печерској лаври представља пример брзо конструисаног наратива. Он је изнео став да пожар није изазвала руска ракета, већ остаци ракете украјинске противваздухопловне одбране, истичући да су поједини медији у Србији, без додатне провере, преузели тврдње о наводном руском нападу на православну светињу.
Млакар је посебно указао на све већу улогу друштвених мрежа и вештачке интелигенције у савременом информационом рату, оцењујући да су оне постале једно од главних средстава за ширење пропаганде и обликовање јавног мњења. Додао је да класични медији више немају пресудну улогу, већ да су дигиталне платформе и организоване мреже налога постале кључни инструмент у информационим операцијама.
Он је оценио да Русија у медијском домену реагује преспоро и да ће, како сукоб буде одмицао, бити неопходно много брже и организованије одговарати на информационе операције. Закључио је да ће се са погоршањем ситуације на фронту интензитет медијских манипулација додатно повећавати, због чега ће брзина реаговања постати један од кључних фактора информационог рата.
Публициста Слободан Стојичевић говорио је о месту информационог рата у ширем концепту хибридног ратовања, истичући да су западне државе, према његовој оцени, развиле изузетно сложен систем планирања, производње и дистрибуције информационих садржаја.
Он је навео да се савремене информационе операције не заснивају само на медијском извештавању, већ на унапред припремљеним мрежама актера, каналима комуникације и пажљиво профилисаним циљним групама, при чему се за свако тржиште и публику унапред одређује начин на који ће одређена порука бити пласирана.
Стојичевић је као пример навео британску 72. бригаду и центре за информационо-психолошке операције у Украјини, тврдећи да се у њима информационо деловање третира као саставни део војних операција. Према његовим речима, циљ није само извештавање о догађајима, већ обликовање јавног мњења и подстицање политичких реакција кроз пажљиво конструисане наративе.
Он је истакао да Русија и Србија, по његовом мишљењу, и даље недовољно пажње посвећују информационом ратовању и да се пре свега ослањају на саопштавање чињеница, док западни системи располажу развијеном медијском инфраструктуром и значајним финансијским ресурсима намењеним обликовању јавног простора.
Закључујући излагање, Стојичевић је оценио да је информациони рат данас далеко шири од самог медијског извештавања и да подразумева координисано деловање медија, друштвених мрежа, дигиталних платформи и различитих центара за комуникацију, због чега је, како је нагласио, неопходно посветити много већу пажњу развоју сопствених капацитета у тој области.
Сумирајући дискусију модератор Горан Шимпрага је позивајући се и на своја непосредна искуства из Русије, истакао да се ни једноч часа не сме губити из вида да су Запад и Русија – две цивилизације. Русија оперише истином, а Запад врши манипулације. На крају, победа одређује истину и нема сумње да ће, као и уједињеној Европи Наполеона и Хитлера, и овој данашњој, одржати исту лекцију.
На скупу је истакнуто да информациони рат данас представља неодвојиви део савремених оружаних и геополитичких сукоба, због чега је неопходно јачати сопствене медијске и информационе капацитете. Учесници су оценили да ће борба за истину и обликовање јавног мњења у будућности имати подједнако важну улогу као и догађаји на самом бојишту, те да ће брзина, моралност, кредибилитет и аргументација бити кључни фактори у савременом информационом ратовању.
Душан Опачић – Братство
