Говор министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова на заседању Савета Парламентарне скупштине Организације Уговора о колективној безбедности, Москва, 20. априла 2026. године
Поштовани Вјачеславе Викторовичу,
Поштовани учесници заседања,
1. јануара 2026. године, Русија је преузела председавање Организацијом уговора о колективној безбедности. Наш мандат се спроводи под мотом: „Колективна безбедност у мултиполарном свету: један циљ, заједничка одговорност“.
Заједно са нашим савезницима у оквиру ОДКБ-а, појачавамо напоре за одбрану заједничких приступа решавању питања међународне безбедности. О томе је данас већ много речено. У оснивачким документима Организације (хоћу да то посебно нагласим) утврђени су принципи мирољубиве коегзистенције држава, приоритет политичких и дипломатских метода решавања проблема и поштовање норми међународног права уз централну улогу УН.
Сматрам принципијелно важним да у садашњем периоду, када Запад све чешће и шире прибегава нелегитимној употреби силе, неоколонијалним методама диктата и отвореној пљачки, земље ОДКБ-а не мењају нити ревидирају циљеве својих активности које сам навео. Ми нећемо одступати од универзалних норми међународног права. Напротив, одупираћемо се покушајима њиховог поткопавања и наметања безакоња у светским пословима, поштујући универзалне норме међународног права, пре свега, суверену једнакост држава, како је записано у Повељи УН. Уверен сам да одржавамо морално лидерство на међународној сцени, које је увек било тражено. Надам се да ће након релативно брзог завршетка онога чему сада сведочимо, морално лидерство бити траженије него икад.
Управо на тој основи, укључујући и принцип суверене једнакости држава записан у Повељи УН, који Запад никада није поштовао ни у једној дипломатској, војној или кризној ситуацији од оснивања Организације, ми предлажемо нашим партнерима да заједно активно учествујемо у процесу разраде контура будуће архитектуре једнаке и недељиве безбедности на простору Евроазије. ОДКБ видимо као структуру која би могла да постане један од носећих стубова такве архитектуре безбедности.
Организација Уговора о колективној безбедности настала је као ауторитативно удружење савезничких држава чије активности нису усмерене ни против кога, нема у својој основи агресивне намере и гради се искључиво у интересу очувања регионалне стабилности и добробити њених земаља чланица.
О конструктивном духу наше Организације сведочи искуство које смо од момента стварања ОЕБС активно уносили у дијалог са нашим западним колегама. Управо је ОДКБ заговарао дијалог са Северноатлантским савезом. Управо је Организација предложила да се у оквиру ОЕБС, под тим универзалним евроатлантским кишобраном, успостави радни процес јачања поверења, транспарентности итд. Управо је ОДКБ својевремено поздравио одлуку генералног секретара УН да редовно одржава састанке генералних секретара војно-политичких организација. Тамо су учествовали и НАТО и ОДКБ. Али чак и тада је однос НАТО према Организацији био изузетно арогантан. Ни о каквој равноправности од стране лидера Северноатлантског савеза и свих његових чланица никада није било говора. Зато, када потврђујемо нашу отвореност за међународне контакте, наравно, морамо имати на уму лекције из сасвим недавне прошлости.
Код нас у ОДКБ-у се све одлуке доносе консензусом. То није само стилска фигура. То је заиста рад усмерен на израду равнотеже интереса, на принципима међусобног поштовања, добросуседства, истинског пријатељства и узајамне помоћи. У ОДКБ-у нема „владавине штапа“, какву видимо у НАТО-у. Мислим да сви можете то да потврдите. Сада се та „владавина штапа“ преселила у Европску унију, где неизабрана бриселска бирократија покушава да захтева од влада европских земаља, изабраних од стране народа, одређене акције које се не уклапају у усаглашене норме Европске уније.
Русија се придржава континуитета у развоју главних области наше сарадње у оквиру ОДКБ-а. Настављамо да радимо на реализацији иницијатива претходног председавајућег, Киргиске Републике.
Као што су данас већ многе колеге говориле, што је детаљно испричао Вјачеслав Володин, наш циљ је да сачувамо истину о заједничкој борби за ослобођење света од нацизма, да овековечимо подвиг совјетског народа, који је одбранио независност своје родне земље и ослободио Европу и свет од „смеђе куге“. 19. април је у Русији проглашен Даном сећања на жртве геноцида над совјетским народом, који су починили нацисти и њихови саучесници током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. године.
Треба учинити све што је могуће како би омладина разумела своју историју, историју својих предака, и васпитавала се у духу најдубљег поштовања и према онима који су се борили на фронту, и према онима који су обезбеђивали Победу у позадини. Наше земље су дале огроман допринос решавању тих заједничких задатака.
У 2026. години међународна заједница ће обележавати 80. годишњицу завршетка рада Нирнбершког међународног војног трибунала, који је осудио значајан број главних нацистичких ратних злочинаца и правно утврдио пораз фашизма. Његов значај је тешко преценити. Та историјска пресуда није само осудила злочинце Трећег рајха, већ је и поставила ван закона и морала саму идеологију нацизма.
На огромну жалост, данас се та идеологија, као и пракса нацизма, реанимира. Између осталих, колико год то било жалосно, Немачкој, као и у земљама које су се прикључиле Хитлеровим хордама у нападу на Совјетски Савез. Сада поново покушавају да их уједине под тим проклетим заставама како би нанели „стратешки пораз“ нашој земљи. То укључује и балтичке земље. То видимо и у Финској. А већ да не говоримо и Украјини, од које више деценија месе оруђе за вођење рата против наше државе. У вези са покушајима обнове нацизма, морам да поменем и Британију, која је увек била колевка филозофије расне супериорности. Ми свакако морамо да чувамо успомену на жртве геноцида над совјетским народом, геноцида над сваким народом Совјетског Савеза. Чувајући ту успомену, морамо учинити све да ти датуми (свака од наших земаља има много светих датума) не постану формалност.
Убеђени смо да бранити наш заједнички став о кажњавању и забрани сећања на оне који су починили геноцид над свим народима Совјетског Савеза не треба да буде од само тог датума; то мора да буде континуирани напор. Тиме се активно баве парламентарци, наше колеге у Министарству одбране, у другим структурама силе и наша дипломатска служба.
Хтео бих да преко вас пренесем најдубље поштовање свим мојим колегама. Недавно сам се састао са многима од њих на Савету министара спољних послова ЗНД и разговарао о потреби да наше амбасаде и конзуларна представништва наставе и побољшају координацију рада у страним земљама, пре свега у европским и другим земљама које су на овај или онај начин учествовале у Другом светском рату, и да осигурају да се тај рад заснива на чињеницама. А број чињеница расте. Наши историчари и друштвени делатници спроводе опсежна истраживања, чиме стварају додатну основу за успех наших дипломатских напора. Радимо на томе да правда победи.
Настављамо да развијамо контакте наше Организације, пре свега са државама на евроазијском простору. Безбедност нам је важна овде, на овој геополитичкој територији и са интеграционим удружењима нашег заједничког простора.
Свако ко пажљиво прати последњи развој догађаја, зна да претње у Евроазији значајно расту. То захтева од нас додатне напоре. Они који данас покушавају да доминирају светом започињући ратове, убијајући цивиле и застрашујући читаве нације, наравно, стварају нове претње, укључујући и за наше земље, на нашем (поново наглашавам) заједничком простору.
Данас је већ помињана нестабилност око Авганистана. Тамо се води тешка борба против тероризма и трговине дрогом. Све то, наравно, захтева нашу додатну пажњу.
Али криза у Персијском заливу, која је резултат ничим изазване агресије Сједињених Држава и Израела против Исламске Републике Иран, и паралелно са тим ескалација рата у Либану, проширивање ратних дејстава против Сиријске Арапске Републике са циљем новог покушаја распарчавања те државе и, наравно, потпуни застој, који погоршава трагедију палестинског народа у Гази и на Западној обали реке Јордан.
Ако гледамо на географску карту, шансе за стварање палестинске државе су све мање. А из Израела долазе званичне изјаве да таква држава никада неће постојати, већ да ће постојати Држава Израел, и то са проширеним границама.
Наш регион неће бити поштеђен. Управо сам се вратио са Дипломатског форума у Анталији. У говорима турског председника Ердогана и других учесника, као и у питањима покренутим током мог учешћа на том скупу, звучала је озбиљна забринутост не само у односу на последице кризе у Персијском заливу за земље Арапског полуострва, већ и за регионе Каспија, Јужног Кавказа и Централне Азије. Тај регион је међусобно повезан и нестабилност се прелива из једног дела у други.
Нема никакве сумње да они који на све начине покушавају да подстакну овај хаос, имају као један од својих примарних циљева продубљивање раскола у исламском свету. То је апсолутно очигледно. Наша организација, која се у значајној мери састоји од наших муслиманских колега, то мора да има на уму у својим практичним пројектима и програмима.
На западу видимо упорно јачање курса стварања нових армија за још један покушај наношења „стратешког пораза“ Руској Федерацији. Помиње се и Република Белорусија. О томе је сасвим недавно говорио председник Белорусије Александар Лукашенко у једном од својих интервјуа. Њих не збуњује то што унутар НАТО видимо кризу. Све гласније звуче из разних званичних извора у Европи предлози да се мора градити нови блок од Европске уније, Британије, Норвешке и Украјине. Председник Зеленски је већ изразио спремност да предводи ту нову војну машинерију и припрема Европу за још један рат против Руске Федерације, као што је то било у Првом светском рату, под Наполеоном и под Хитлером. Снаге се удружују. Притом, ако узмемо у обзир да поступке Зеленског руководство ЕУ карактерише као одбрану европских вредности, онда то значи само једно: они поново желе да уједине европске армије под заставама нацизма, јер су идеологија и пракса нацизма управо оно чиме се активно баве Зеленски и његов режим. Ту су и забране руског језика у свим сферама, подстицање нацистичких окупљања и забрана канонске Украјинске православне цркве.
Ми морамо да обраћамо пажњу на такве ствари, укључујући и у нашем војном планирању, јер кризе које видимо по периметру зоне одговорности ОДКБ, не смеју постати извор стварних борбених дејстава које би нам нанеле штету. Морамо предузимати превентивне акције и чинити све што је неопходно да појачамо војну компоненту Организације уговора о колективној безбедности. То је наша света дужност.
Морамо сарађивати са нашим најближим суседима и партнерима из земаља ЗНД и ШОС. ШОС има прилично озбиљан програм у области јачања стабилности и безбедности. Недавно су три генерална секретара ОДКБ, ЗНД и ШОС одобрили мапу пута, која између осталог предвиђа одржавање у Москви заједничких конференција о питањима безбедности у Централној Азији и Авганистану. Време ће показати који би додатни аспекти безбедносне димензије, укључујући и географске, били актуелни.
Киргизија је председавајући у ШОС. Ово је добра прилика за континуитет у контактима и развој сарадње између ОДКБ и ШОС.
Врло смо заинтересовани за проширење хоризонта интеракције са пријатељским земљама, укључујући и оне са статусом посматрача и партнера, међу којима је на парламентарном нивоу – Србија. Важно је да се те везе одржавају и јачају, зато што се Србија такође налази на фронту, на првој линији борбе за националну независност и судара се са директним захтевима бирократа из Брисела да заузме антируски став, па чак и да пошаље своје трупе у тај исти блок, који прете да формирају против наше земље.
Залажемо се за развој мреже помоћних консултативних механизама ОДКБ у кључним областима сарадње. Једна од идеја је оснивање Асоцијације аналитичких центара земаља чланица ОДКБ по питањима међународних односа и безбедности. У данашњим околностима, такав нови формат би се хармонично уклопио у наш рад на јачању свих области савезничке сарадње.
Велики значај придајемо развоју безбедносне компоненте Организације. Акценат у програму нашег председавања, који је представио председник Русије Владимир Путин, стављен је на повећање борбеног потенцијала колективних снага ОДКБ и њихово опремање савременим и компатибилним оружјем и војном техником. Тај рад се развија у складу са карактером садашњих и будућих изазова, узимајући у обзир искуство савремених оружаних сукоба.
Видимо како у тој сфери наше западне колеге покушавају да нам конкуришу, промовишући своје производе који тешко да су компатибилни са главним оружјем земаља ОДКБ. Циљ није толико да се помогне, колико да се сеје раздор и инсталирају противречности, које се затим негују.
Рад који планирамо да спроводимо као председавајући наставиће се у складу са карактером садашњих и будућих изазова, узимајући у обзир искуство савремених оружаних сукоба. Председник Русије Владимир Путин, који председава Саветом ОДКБ, поставио је задатак развоја авијацијске компоненте колективних снага и унапређења организације противваздушне одбране у оквиру ОДКБ.
Посебну пажњу ћемо посветити мировним снагама Организације, укључујући дораду нормативне основе, која регулише учешће ОДКБ у мировним операцијама УН. Желели бисмо да убрзамо овај рад. Иницијативу за унапређење миротворне делатности ОДКБ је пре много година изнео Казахстан. Ми смо је активно подржали. Морамо ђто брже превазићи процедурална и процесна питања која су се појавила у раду по овом питању.
Посвећујемо пажњу јачању наших односа у области међународне информационе безбедности. Запад очигледно покушава да политизује ту област и узурпира право да буде једини објективни извор информација. У овој области ми такође видимо значајан потенцијал за повећање сарадње по линији специјалних служби и других компетентних органа. Информациона безбедност је тема о којој се расправља у УН. Заинтересовани смо за јачање координације у тој области.
Биолошке претње су такође један од наших приоритета, укључујући интеграцију најновијих научних и медицинских технолошких достигнућа ради обезбеђивања биолошке безбедности на простору ОДКБ. У Координационом савету за биолошку безбедност, који је код нас створен, ми, као председавајући, наставићемо рад на важном заједничком документу о анализи и прогнозирању биолошке ситуације у зони одговорности организације. У том документу ће, надам се, бити формулисане и практичне препоруке.
Намеравамо да проширимо инструментаријум за заједничко сузбијање међународног тероризма и екстремизма, за борбу против финансирања тероризма, прања новца, трговине дрогом, транснационалног организованог криминала и илегалних миграција. Почели смо рад на Антитерористичкој стратегији ОДКБ до 2030. године. Рачунамо да ће ове године шефови држава моћи да је одобре.
Веома ценимо улогу међупарламентарне сарадње. Данас смо прославили значајан датум који ће бити ове године – 20. годишњицу оснивања Парламентарне скупштине ОДКБ. Скупштина спроводи важан, систематски рад на промоцији стварања јединственог правног простора на целој територији ОДКБ и законодавној подршци одлукама које доноси Савет колективне безбедности. Очекивано потписивање споразума од стране Парламентарне скупштине отвориће нове могућности за развој ове димензије ОДКБ. Проширење спољних односа наше организације допринеће јачању њеног ауторитета. Стручњаци из министарстава спољних послова такође активно учествују у финализацији овог пројекта.
Кључна манифестација одржаће се 11. новембра – Самит ОДКБ-а у Москви. Заједно са нашим колегама из дипломатских ресора које су овде присутне, учинићемо све што је могуће како бисмо за тај самит припремили свеобухватне и убедљиве документе, који ће допринети даљем развоју нашег савезништва.
