На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова је одговорила и на новинарско питање о учесталим НАТО маневрима у Србији. БРАТСТВО као и увек, преноси њене речи у целини.
Питање: Почетком јуна ове године, на југу Србије је почела тактичка вежба „Платинасти вук 2026“, у којој учествују војни контингенти земаља НАТО. С обзиром на то да су у мају ове године одржане заједничке војне вежбе Србије и НАТО, како бисте оценили садашњи интензитет интеракције Србије са алијансом?
Одговор: Знате, НАТО све време посматра Балкан као зону својих, не просто интереса, већ као још једну „коалицију вољних“ (њихов нови термин, који савршено одговара овој ситуацији). Њима треба Балкан. Они не желе да раде на Балкану или са Балканом. Они једноставно хоће Балкан. Потребан им је. Не могу да сакрију своју страст. За њих је то „истурени положај“ који такође мора да се преда. Циљ је да се он потпуно потчини, да се користи искључиво у интересу НАТО. Али овде се не ради о интересима конкретних земаља алијансе, које би желеле да искористе ове могућности да дођу и започну интеракцију (оне већ имају могућност да то учине билатерално). Не, то је свакако тежња Вашингтона. Истих оних снага које сматрају да Балкан треба потчинити, да њихова изузетност треба да се прошири и на овај регион света. Србија је, наравно, од посебног интереса. То је историјски интерес. То је интерес условљен тежњом да се та нама пријатељска држава откине од Русије.
Чини ми се да они то и не крију. Притом, они не схватају да откидајући Србију од Русије, они цепају ту земљу. Руски и српски народ су повезани таквом историјом да би, ако би само почели да убризгавају Србима отров дезинформација о Русији, то би изазвало најстрашније последице, јер њихов организам то неће да прихвати.
Натовци то вероватно не разумеју, као што нису разумели ни ситуацију око Украјине. Како су они, не знајући шта је то Донбас и шта је то Новоросија у историјском контексту, покушали да тамо експериментишу. Погледајте исход. Београд очувава своју позицију несврставања у војне савезе и развија самосталну, вишевекторску спољну политику, укључујући и у контексту одбране. Али њих то не задовољава. Они не желе да Србија развија вишевекторску политику. Они хоће да је потчине. Зато они методично повећавају своје напоре усмерене на што брже увлачење Србије у своју орбиту. Обећати им чланство у ЕУ и не примати их, али их притом постепено ангажовати, стежући их као удав обручима НАТО „љубави“.
Њих нимало не узнемирава чињеница да је алијанса 1999. извршила директну агресију против Југославије, која је изазвала колосална разарања и хиљаде погинулих и рањених цивила и деце. Употреба пројектила са осиромашеним уранијумом нанела је најтежу штету животној средини и здрављу преживелих Срба (данас смо то већ спомињали). Ништа од тога их не занима. Не обазиру се чак ни на то како Срби гледају на оно што НАТО ради. Они само терају по своме.
