Оно што обично зовемо „обојена револуција“, у ствари је хибридни рат против народа и државе. У оној од 5. октобра 2000. доживели смо пораз – јер смо били исцрпљени десетогодишњим отпором злочинима Запада, јер Русија заокупљена сопственом борбом за опстанак није могла да нам помогне, због гнева НАТО главешина што им оружана агресија није успела, и – због пете колоне. У ствари, последњи фактор је можда и најважнији, јер је довео до фаталног урушавања државе, стварања марионетског режима и инсталирања бројних агентурних мрежа. Најстрашнија последица свега тога је милион изгубљених људских живота, од 2000. до данас.
Србија је после 2012. почела да обнавља свој суверенитет. Успостављено је свеобухватно стратешко партнерство са Русијом и Кином, задржавајући сарадњу и са Западом. Такав курс је Србији донео економски опоравак и побољшање социјалне ситуације, посебно имајући у виду да су наши историјски пријатељи и савезници заузели водеће позиције у Новом свету – Русија на војно-политичком, а Кина на економском плану. Убрзани позитивни преображај света и стварање БРИКС-а и Светске већине, створили су агонију у редовима дела западне олигархије, одговорног за злочине против нас и низа земаља, агонију која је довела до страшних ратова у Украјини и на Блиском Истоку. САД су недавно добиле нову администрацију, која се дистанцирала од те политике. Међутим, поражене снаге у САД, заједно са још увек владајућим у ЕУ, покрећу нови милитаризам према Русији и покушај обојене револуције у Србији.
Наша држава и народ су девет месеци водили битку против „блокадерског покрета“, вешто осмишљеног, инструираног и финансираног од стране западних агентура, организованог тако да не понуди политичку алтернативу за изборе, већ ирационалну поларизацију у друштву, усмерену на рушење државе. И када се показало да је „блокадерска завера“ на издисају, када је и сам председник објавио победу над „обојеном револуцијом“, и када смо сви осетили понос због способности државе и њених безбедносних структура да нас одбране, одједном неки „Драган Новак“ покушава да нам каже да није све готово и понаша се као моћни портпарол пете колоне.
Угледни лист „Политика“ је 15. јула на првој страни објавила његове јадне, нелогичне и неаргументоване пропагандне конструкције у којима он не скрива да су му главна мета – српски народ, српске безбедносне структуре и српски историјски и данас кључни савезник – Русија.
На неаргументовани и злонамерни напад на Русију у његовом првом тексту, објављеном у „Политици“ 10. јула, одговорила му је руска амбасада текстом који је „Политика“ објавила 14. јула (али га није ставила на свој сајт) – као што приличи амбасади једне велике и високоморалне силе – уљудно и цивилизовано.
Међутим, самозвани портпарол непостојеће пете колоне се због тога охрабрио, па је објавио још један памфлет. Он већ у наслову и првом реду лије крокодилске сузе и декларише се за кога ради, јер се „искрена студентска побуна“, интервенцијом његових западних господара претворила у „повратак политичких симбола из најмрачнијих поглавља новије српске историје“. Парадоксално, он је ту донекле у праву – управо то су његови узори – носиоци „идеје модернизације и европске интеграције“, покушали да инсценирају на пропалом митингу 28. јуна. Да би био убедљивији, аутор памфлета посвећује велики простор лику и делу проф. др Мила Ломпара, који се већ раније суновратио у „проевропски“ „ПроГлас“ (само ту кључну чињеницу аутор не помиње јер му не одговара) и једног студента – хулигана, који је морао да натуче шајкачу да би одиграо улогу „српског патриоте“.
За аутора су најстрашнији ужас који се може замислити – они који „верују у 1389. годину и косовски завет“ и тиме негирају „европске вредности“ испољене у ратовима против Србије и Русије. Он вероватно мисли да би Србија и Русија као колоније оживотвориле „идеје модернизације и европске интеграције“. Нека, хвала.
Портпарол новог европског милитаризма и светске деструкције се ужасава: „Уместо европских застава и слогана о грађанским правима, на улицама Београда завијориле су се заставе проруских паравојних формација из Доњецка, док су говорнице постале простор за промоцију концепта који је веома близак геополитичким фантазијама једног дела академске и безбедносне елите.“ То је синтеза његовог става – напад на Русе који данас ломе кичму европском фашизму и на њихове српске савезнике који су то почели још 90-их. И још један доказ да су он и организатори неуспелог „патриотског“ шоу програма – из исте кухиње и да им је циљ компромитовање и елиминисање слободарске и патриотске Србије.
А застава ЕУ нема ни на протестима ни на митинзима владајуће коалиције јер ЕУ више никоме није узор. Имала је 25 година да покаже да поштује и жели Србију, а све што је урадила јесте да је разбила, прво СРЈ 2003. године, а онда и Србију 2008. године, а остатак Србије покушава да претвори у полуколонију, без намере да нас икад прими у чланство. А и кад бисмо били примљени, била би нам намењена судбина Бугарске или Хрватске, другоразредних чланица које немају своје ставове ни по једном питању, и где пензионери једва преживљавају. А „услови“ за чланство у ЕУ су се данас свели на придруживање крсташком рату против Русије и предавање Приштини суверенитета на Косову Метохији. Зато треба повући ручну – придружено чланство нам је сасвим довољно. Не желимо да нас неко уцењује, напада наш суверенитет и по њему пљује као „Драган Новак“.
Молимо аутора и његове домаће и европске менторе да не покушавају да нечасним менталним егзибицијама удахну нови живот пропалој обојеној револуцији и створе пету колону. То у слободарској Србији неће проћи.
Владимир Кршљанин
Овај текст је послат „Политици“ још 15. јула. „Политика“ га до данас није објавила.
