У октобру 2026. године у Москви је одржан II Глобални дигитални форум. Сама манифестација спада међу највеће скупове овог типа. Било је више од 1.300 учесника, међу којима преко 750 стручњака из 111 земаља. У оквиру форума одржано је више од 60 сесија и потписано 150 споразума. Главни део манифестације одржан је у простору „Мечта“, који се налази у Парку Горког, док су изложба технолошких достигнућа и штандови компанија били смештени у Националном центру „Русија“, у близини комплекса Москва Сити. На форуму је било пет основних тема.
Вештачка интелигенција
Прва тема била је вештачка интелигенција. Разговарало се о етичкој примени вештачке интелигенције, одговорности њених твораца, начинима да се ова технологија, која се убрзано развија, задржи под људском контролом, као и о усклађивању закона држава светских лидера у овој области.
У оквиру ове теме, посебно је било занимљиво предавање Дмитрија Григоренка, потпредседника Владе Руске Федерације, на тему „Трка у развоју вештачке интелигенције: да ли су потребна заједничка правила?“. Григоренко је наступио оптимистично, сматрајући да ће пре или касније морати да дође до договора између светских лидера у овој области.
Затим је уследила трибина под називом „Сесија на високом нивоу: Трка у области вештачке интелигенције — један скуп правила или више њих“. На њој су учествовали представници више земаља Европе, Азије, Јужне Америке и Африке. На овој трибини наступио је и српски министар информисања и телекомуникација Борис Братина наглашавајући да Србија подржава развој различитих модела вештачке интелигенције и да гради дигитални суверенитет користећи више модела истовремено.
Посебно бих издвојио Амандипа Сила, представника Уједињених нација, који је говорио о управљању вештачком интелигенцијом и дигиталној сарадњи.
Дигитални суверенитет
Друга тема била је дигитални суверенитет. То је била изузетно важна тема за нас, као и за представнике свих држава које не спадају у глобалне играче. Говорило се о способностима и могућностима држава да самостално управљају својим подацима, развијају сопствене дигиталне технологије и контролишу њихову примену, а да притом истовремено развијају међународну сарадњу.
За нас као делегацију Србије ова тема била је најважнија, будући да је наш национални интерес на оваквим догађајима да успостављамо контакте и градимо дигитални суверенитет у оној мери у којој је то могуће. На ову тему свакако је најзначајније било излагање Сергеја Киријенка, првог заменика шефа Администрације председника Руске Федерације. Он је говорио на тему „Дигитални суверенитет: од ресурса до извозног потенцијала“. Заједно са њим наступио је и Максут Шадајев, министар дигиталног развоја, комуникација и масовних медија Руске Федерације.
С обзиром на то да је читав догађај био у духу мултиполарног света, они су заступали став, који је делила и већина других говорника, да дигиталне технологије треба развијати управо у том смеру, уз поштовање дигиталног суверенитета других држава и без наметања једног јединственог модела. Дух мултиполарног света наглашавао се на сваком кораку, а то се најбоље могло видети по томе што превод није био обезбеђен само на енглески језик већ и на шпански, француски, арапски и кинески. У овом сегменту наступио је државни секретар у министарству информисања и телекомуникација Србије Перко Матовић – на трибини Национални код без граница: извоз уметности, технологија и медија. Он је говорећи о дигиталним технологијама у Србији цитирао завет Светог Петра Цетињског према Русији наглашавајући посебност српско-руских веза и позвао све да узму учешће у EXPO 2027. године.
Медији, новинарство и дигитални садржај
Трећа тема обухватала је медије, новинарство и дигитални садржај. Разматрана је употреба вештачке интелигенције у новинарству, али и њена злоупотреба, стварање текстуалних и видео-садржаја помоћу ове технологије, провера чињеница, дезинформације и провера информација које допиру до публике. Поред тога, одржаване су бројне радионице за новинаре и блогере.
Овај део форума за мене је био најзанимљивији, с обзиром на моја интересовања и област којом се бавим. За овај програм била је задужена Школа нових медија, једна од најелитнијих медијских школа у Русији. У прелепом панорамском простору са погледом на реку и град Москву организоване су бројне радионице. Међу њима су биле Школа блогера, практичне радионице на којима су учесници у реалном времену креирали садржаје о форуму, радионица за препознавање лажних информација, као и обука за коришћење вештачке интелигенције у изради медијских текстова.
За мене су два најзанимљивија предавања одржана управо овде. Прво је било предавање Марије Захарове, званичног представника Министарства спољних послова Руске Федерације, под називом Убиство плурализма: теорија и пракса. Од радикалног либерализма и културе отказивања до ‘полиције мисли’ засноване на вештачкој интелигенцији. Она је веома упечатљиво говорила о томе како западни свет, у примени савремених технологија, балансира између две екстремне крајности. Једна крајност је апсолутна слобода, која изазива хаос, док је друга „полиција мисли“, односно наметање само једног погледа на свет посредством вештачке интелигенције. Можемо слободно рећи да је, на неки начин традиционално, поменула и наш народ као симбол страдања и херојства, који је прошао кроз медијски рат пре Русије. Наводила је паралеле између две лажне информације: наводних злочина Срба у Рачку, који су послужили као повод за бомбардовање, и наводних злочина Руса у Бучи.
Посебно занимљиво било је и предавање космонаута и Хероја Руске Федерације Сергеја Прокопјева под називом „Планета без граница: поглед из свемира“. Предавање је било организовано у форми питања и одговора, тако да смо могли да добијемо одговоре на све што нас је занимало о космосу и начину живота у њему: о храни космонаута, начину на који спавају, као и о сарадњи са колегама из других свемирских станица. Било је интересантно чути да се међу изразито богатим становништвом развија нови облик туризма — свемирски туризам, који је покренуо Илон Маск, а који сада следе и други.
Заштита деце на интернету
Четврта тема била је заштита деце на интернету. О овој веома сложеној теми разговарало се на уводном ИТ доручку. Разматрана су питања заштите података деце на интернету, дигиталне писмености, старосних ограничења, као и ризика за децу повезаних са употребом вештачке интелигенције.
Међународна сарадња и дигитални развој
Пета тема била је међународна сарадња и дигитални развој. Акценат је стављен на сарадњу са земљама Африке и Азије, као и са земљама Глобалног југа, у погледу преноса технологија, заједничких пројеката, обуке кадрова и развоја инфраструктуре.
Програм форума
Програм форума био је подељен на неколико делова:
Образовни програм: семинари, радионице, школа ИТ новинарства и друге образовне активности.
Званични и међународни програм: пленарне седнице, министарски сусрети и билатерални разговори.
Пословни програм: предавања, сусрети компанија и потенцијалних партнера, као и разговори о будућим технологијама.
Интерактивни и културни програм: културни догађаји, блог-туре и такмичења робота.
Изложбени програм: представљање технолошких достигнућа и ИТ и других компанија.
Изложбени простор и компаније
У просторијама Националног центра „Русија“, у близини комплекса Москва Сити, налазио се изложбени простор у којем су бројне компаније имале своје штандове. Циљ је био да се учесници повежу са њима ради успостављања будуће сарадње.То су углавном били партнери форума и компаније одговорне за телекомуникације и дигиталну инфраструктуру у Руској Федерацији, укључујући руске операторе: Ростелеком, МТС, Билајн и Мегафон.
Биле су присутне и компаније које се у Русији баве развојем софтвера и вештачке интелигенције: Јандекс, 1C, Група Астра, Група Rubytech, Т1 и Arenadata.
Када је реч о сајбер-безбедности, свакако је најзначајнија била компанија Лабораторија Касперског, а поред ње биле су присутне и компаније Positive Technologies и Сигналтек.
Међу компанијама које обезбеђују дигиталне платформе и друге услуге биле су Ozon, VK (руска друштвена мрежа ВКонтакте), Авито, Профи.ру, Skyeng и R7. Поред њих, било је и неколико штандова највећих банака у Русији, попут Сбербанке и Алфа-банке.
Посебно је био занимљив штанд града Москве, на којем је приказан ниво развоја дигиталних технологија у области дигиталне опремљености и функционисања града.
Значај форума и сарадња са Србијом
Сам догађај је остварио свој циљ, за који можемо рећи да је имао глобалне размере. Доприносио је развоју дигиталног суверенитета, у значајној мери подстицао међународну дигиталну сарадњу, пре свега између држава Глобалног југа, и давао подстрек већем броју земаља да развијају сопствене дигиталне капацитете.
Форум је представљао и велику платформу за постизање споразума о сарадњи између компанија из различитих делова света.
Власник Кец групе Дејан Шкобић, потписао је споразум са Вадимом Глушченком, директором Центра за глобалну ИТ сарадњу, једним од организатора овог догађаја. Такође, председник удружења Логос, Драган Ђикандић, потписао је споразум са Сергејем Димитревичем Јехорином деканом Московског техничког универзитета за везе и информатику.
На самом форуму је учествовало више привредника и стручњака из Србије. Ја бих споменуо Драгутина Остојића, председника Српско-руског клуба, који је био део наше радне групе током форума.
Посебну захвалност дугујемо Јурију Лидреу из Центра за глобалну ИТ сарадњу, једном од организатора форума. Поред организације која је заиста била на светском нивоу, он је показао и домаћински, топао однос према нашој делегацији. Захваљујући томе, по ко зна који пут смо и на овако значајном догађају могли да осетимо братски однос руског народа према нама. Такође, посебну захвалност упућујемо и Ђини Весић директору Издаваштва Битије за организацију нашег путовања са српске стране.
Милан Бојић
