Београд, 09. септембар 2024.
У Руском дому у Београду, одржана је свечана премијера уметничко-документарног филма и пратеће изложбе „Споменичко наслеђе 1847 – 2023, ужа територија града Београда“, ауторке Славице Стефановић, у продукцији Удружења грађана „Чувари Огњишта“, а под покровитељством Министарства за културу Владе Републике Србије. Овај драгоцени документарни филм доказује да је српска престоница рекордер у скоро потпуном уништењу и рушењу кроз историју, али ипак обнављана и много пута подизана из пепела, и то увек као победница. Ниједна светска метропола није била под ударима и рушена колико је био Београд. Такође, овај филм али и изложба говори о вредности ових споменика, те да сваки од седамдесет појединачних има статус културног добра од изузетног значаја.
У холу испред сале „Фјодор Шаљапин“ Руског дома, на месту где је постављена изложба фотографија знаменитих споменика у српској престоници, пре пројекције филма, универзитетска професорка и наша позната виолинисткиња Татјана Олујић извела је две нумере уз клавирску пратњу.
Присутнима у сали, у својству домаћина, добродошлицу је пожелео Вјачеслав Чарски, заменик директора Руског дома, истакавши значај овог филма за српску али и руску историју, уједно изразивши задовољство што се овако вредан филм емитује баш на овом месту.
Бранко Вукомановић је у кратким цртама презентовао рад и деловање Удружења „Чувари огњишта” осврнивши се на идеју и реализацију овог документарног филма. Историчар уметности Никола Кусовац је говорио о значају чувања традиције и културе сећања од заборава, и да без обзира што се пламен сећања понекад кроз историју смањује, битно је да тиња, а да су споменици ту да нас опомињу.
Ауторка филма Славица Стефановић је најавила да се пројекцијом филма ово вече посвећује јунацима, али и жртвама Првог и Другог српског устанка, балканских ратова, оба светска рата, НАТО агресије и херојима са Кошара, нагласивши да су сви они добили своја спомен обележја о којима филм иначе и говори. У филм су уврштени споменици у ужем делу Београда, али је у плану да се сними и наставак филма који би покрио свих седамнаест београдских општина. Ауторка је такође навела да у овом пројекту говоре двадесет еминентних стучњака који истичу да је овај филм од документарног, едукативног, уметничког и културног значаја. Филм је преведен и синхронизован на руски, кинески и енглески језик.
Филм „Споменичко наслеђе 1847 – 2023, ужа територија града Београда” представља неку врсту времеплова, ако узмемо у обзир да нас одводи 176. година уназад. Споменици представљени у филму означавају најпоузданије сведоке патње, победе и славе кроз нашу историју који одолевају времену. Ту су велика имена, попут владара, ратника, научника, хероја, уметника и страдалника, који и данас чувају наш велеград. Прво спомен обележје је из 1847. године, то је Возарев крст, а прва споменичка украсна скулптура је из 1852. године и налази се у Топчидерском парку.
У филму су приказани паркови Београда, али и Авала. Уз познате српске личности, приказани су и знаменити Руси или споменици чији су аутори Руси, као што је рецимо велелепно здање на Новом гробљу Спомен – костурница бранилаца Београда 1914-1918 (позната као Српска костурница бранилаца Београда) чији је нацрт израдио познати архитекта и скулптор, руски емигрант, Роман Николаевич Верховској, док су аутори скулптура уз Верховскоја вајари Живојин Лукић и Владимир Павловић Загородњук, такође Рус. Роман Верховској је био и сам учесник Првог светског рата, а дошавши у Србију почетком треће деценије 20. века радио је у Управи двора, Министарству грађевина и као самосталални пројектант.
Приказани су и споменик Цара Николаја у центру града, споменик Руске славе на руском Некропољу у оквиру Новог гробља, споменик Александру Сергејевичу Пушкину у парку Ћирило и Методије, Спомен обележје српским и руским ратницима из Првог светског рата на Калемегдану и Спомен Гробље ослободилаца Београда.
О сваком споменику појединачно, његовом настанку и историјату у филму говоре еминентне личности данашњице: академик Славенко Терзић, др Видоје Голубовић, филозоф и есејисте Драгољуб Којичић, историчари уметности Ђорђе Кадијевић и Никола Кусовац, политиколог Александар Павић, вајар проф. Зоран Ивановић, проф. др Милан Милисављевић, академског сликара Радомир Кнежевић, министар Никола Селаковић, проф. др Александар Јерков, Бранко Вукомановић и други.
У холу Руског дома изложен је велики број паноа са фотографијама и кратким историјатом споменика који су уврштени у филм.
Уз ауторку Славицу Стефановић, на филму „Споменичко наслеђе 1847 – 2023, ужа територија града Београда”, су радили и сценариста Синиша Алексић и Радивоје Јанић као извршни продуцент.
Душан Опачић – Братство
