Преносимо у целини интервју, који је генерал Видосав Ковачевић, председник СУБНОР Србије, дао за руску Федералну агенцију новости
Рекли сте да је Србији и њеном слободарском народу данас, у ова тешка времена, антифашизам најпотребнији. Зашто тако сматрате?
Уверен сам да смо, ми овде у Србији, али и цео регион и Европа направили велику грешку када смо престали да славимо победу добра над злом фашизма и нацизма. Докле год смо славили антифашизам, постојала је морална вертикала и непогрешиво се знало ко су победници, а ко поражени; ко је чинио страшне злочине, а ко су биле жртве а ко џелати. То се изгубило. Прича иде далеко уназад. После Другог светског рата, силе победнице направиле су један међународни поредак који је важио до рушења Берлинског зида. Рушење Берлинског зида многи су оценили као успех у Европи и свету, а у ствари је то био почетак краја постојећег међународног поретка. Уследио је распад Совјетског Савеза, затим распад СФРЈ – главних сила које су се бориле против фашизма и неговале традицију антифашизма. И не само то, рушењем Совјетског Савеза упркос договору Горбачова, НАТО-а и САД да се НАТО неће ширити на Исток, НАТО се проширио, и од 1997. године до данас, 14 источних земаља је ушло у Алијансу чиме су постале директна претња данашњој Русији. Истоветно се десило када се Црна Гора одвојила од Савезне Републике Југославије – наоружање, ракете и посебно радари, они осматрачки који имају могућност осматрања 300, 400 километара и који су покривали небо Шпаније, Италије и америчке базе – окренути су према Србији и Русији. Тако су се и војни капацитети земаља на Истоку које су ушле у НАТО – од Румуније, Пољске, Бугарске, Чешке, Словачке – окренули према Русији. Када сам пре две године учествовао на великој безбедносној конференцији у Русији разумео сам да тај притисак Русија више не може да трпи, посебно са претњом да ће нови антиракетни штит бити постављен у Украјини. Отуда тврдим и стално понављам да ми је жао Украјине и украјинског народа, али да је Русија била приморана на овај корак како би спречила постављање трећег ракетног штита након чега не би могла да се брани. Ово што данас гледамо је последица тога.
Како оцењујете геополитичко препакивање света које се одвија на позадини сукоба Русије и Украјине, или исправније – Запада и Русије?
Прекрајања у свету су већ у току. Кина је велики партнер Русије и долазак Си Ђипинга у Москву потврда је овог стратешког пријатељства. Очигледно је и престројавање Ирана и Турске. Отуда је јасно да Западу не сметају дронови Ирана, већ чињеница да је у току престројавање земаља за и против Запада. Неке земље су уз Русију, неке против, али по мом мишљењу Европа је највећи губитник. Русија је чекала и упозоравала, а у међувремену се и наоружала, економски припремила. Очекивања економског краха Русије се није десило, напротив. Они ратују у Украјини и паралелно изводе велике војне вежбе са Кином и Ираном. То је огромна сила. Путин са правом чека престројавање у Европи. Турска ће изаћи из НАТО-а и тамо ће настати сукоб унутар њихових редова. То је творевина која треба да оде на сметлиште историје. ОН нема више разлог за постојање.
Не желим да се бавим пресецима стања на фронту. За мене је важно да су Русија и Владимир Путин на путу да остваре циљ демилитаризације док денацификација представља дугорочан процес. Русија је отклонила претњу путем мора преко Маријупоља, преко Харкова као највеће творнице тенкова и Запорожја где се налазе нуклеарна постројења. Русија је спречила да они буду употребљени у војне сврхе. Остаје денацификација на пољу језика, музике, филма али то је процес који захтева време. Пред нама јесте претумбавање енергетике, гаса, струје, сиромаштво. Ми смо очекивали хаос, али срећом све земље су имале неке резерве. Ове године смо преживели и ми овде и Европа донекле.
Поменули сте светску конференцију ветерана чији сте били домаћин. Да ли је међу учесницима било конфронтације по питању оправданости СВО, да ли се показало да ветерани деле мишљење Влада земаља из којих долазе или негују аутентичан став?
Ова тема се избегавала како би избегли евентуалне конфронтације и тиме нарушили јединство унутар федерације, јер су ветерани европске федерације део светске федерације ветерана. Чињеница је да су сви за то да се рат што пре заврши. Могла се чути и сјајна порука од појединих људи који су апеловали да се заустави наоружавање Украјине од стране многих земаља. Нема сумње да је Русија ушла у отворени сукоб са НАТО пактом. Ми ветерани смо позвали на мир јер ко ће боље говорити о миру од оних који су учествовали у рату. То је била наша порука. Ове године сам изабран на место заменика председника Светске федерације ветерана. Такву функцију смо имали 1952. пре седамдесет и нешто година када је у Лондону наш генерал Милојевић изабран на то место.
Шта би по вашем мишљењу била алтернатива СВО?
Лично мислим да је Русија као велика сила дуго чекала и упозоравала Запад који је остао глувонем. Потез који је Русија повукла је оправдан и добар за њу. И не само за њу, већ за цео свет јер ми присуствујемо сукобу цивилизацијских вредности. Концепт који је Запад покушао да наметне целом свету је ултимативно прихватање њихових захтева, интереса и коначно истина. Подсетићу вас на случај Тузланске капије, страшан догађај из времена оружаних сукоба на простору БиХ, где су терористи уз помоћ страних обавештајних служби подметнули експлозиве услед чега је страдала 71 лице, преко 100 њих рањено. Окривљена је српска страна, а српски генерал је оптужен и осуђен. Да би оспорили ову пресуду, довели смо експерте из земаља НАТО пакта – Чешке, Француске, Израела, који су доказали да трагедија у Тузли није узрокована гранатом испаљеном са српких положаја, како је лажирано, већ да је подметнут екзплозив. Када је цело истраживање спаковано у филмове и књиге, однели смо Сержу Брамерцу, главном тужиоцу Хашког Трибунала. Знате шта нам је он рекао: „Не можете да мењате истину о рату у БиХ“. Значи постоји само њихова верзија истине. То је пропаст света. Ово што Путин ради је прављење простора за истину.
Да ли је то једини начин да се стави тачка на употребу, а затим и ревизију историје?
Европа је направила велику грешку уочи пада Берлинског зида 1985. када је донела одлуку да се 9. мај не слави као Дан победе над фашизмом, него као неки бенигни дан Европе. Зашто? За разлогом не морамо много трагати – они једноставно нису желели да живи истина о победницима и ослободиоцима. Друго, денацификација никада није завршена после Другог светског рата. Многи нацисти, изузмимо Нирнберг и неколико суђења овде код нас, побегли су у свет. Познат је филм о Курту Валхајму, који је био ратни злочинац, а касније председник Аустрије и секретар УН. Његов син био је највећи банкар у Америци, који је све то финансирао и подржавао. Многи ратни злочинци убацили су своје синове у Парламенте, Владе, Генералштабове и Министартва. Онда се чудимо када нови нацизам у режији Америке и НАТО пакта руши режиме по свету – као што је било бомбардовање Југославије, Либије, Ирака – и поставља своје режиме. То мора да се заустави и то се зауставило.
Ревизија историје Другог свестког рата отворила је простор за нове ревизије. Да ли у том духу можемо да тумачимо и случај Рачак који је послужио као повод за бомбардовање СРЈугославије?
На великој безбедносној конференцији у Москви коју сам поменуо, било је присутно 650 учесника из 170 земаља света. Говорио сам о Рачку који је подметнут Србији и који је послужио као повод за бомбардовање Југославије. Постоји званични извештај о томе ко је тамо стрељан, људи су имали униформе, парафинске рукавице… Увече је промењена сцена, довезени су лешеви деце и жена и велика лаж у режији Вилијама Вокера. Свет је обишла гнусна лаж. Ова подвала била је увод у НАТО агресију.Такође, не заборавимо да су масакр на пијаци Маркале извели људи обучавани у америчкој бази. Они су поставили екплозивне направе, побили своје људе и оптужили Срби, што је послужило као повод да НАТО нападне РС. Ту је и лажна, западна верзија злочина у Сребреници. Коначно, међународни суд у Хагу је за све оптужио Србе, па је од 1000 година затвора, Србима додељено 800, а свима који су вршили злочине у потоњем рату свега 200 година.
Мислите ли да је Бучи била намењена улога Рачка?
То је иста матрица коју смо видели на примеру Рачка или Маркала. Запад је осмислио матрицу жртвовања својих људи и потурања цивилних као војних објеката. То смо видели у Сарајеву, то смо гледали у Маријупољу. И једни и други су правили градове таоца, спремни да брутално жртвују сосптевно становништво као колатералну штету. То је погрешно. Систем вредности није добар, и он мора да се уруши. Некада се ратовало војнички и витешки а сада имамо прљаве ратове у којима страдају цивили и деца. Колико год да не подржавам рат морам рећи да је ово искорак Русије прво како би заштитила своје становништво у Донбасу и регионима, и друго да би заштитила свет од западног интервенционизма. Нови поредак мора да се направи.
Да ли западно наоружање које се испоручује Украјини може да преокрене ток рата?
Нема шансе. Ту има више елемената. Први је ратовање војноиндустријских комплекса и пражњење старих стокова наоружања. Приликом боравка у Мађарској, која је пре 30 година ушла у НАТО, показали су ми да ова земља још увек има све руско – од униформи до ракета и тенкова. Сада су добили 7 милијарди евра да се свега тога ослободе и пређу на „рафале“. Друго, Украјини коју пресеца фронт од 800 километара треба најмање од 800 до 1000 тенкова. Давање три или пет тенкова је ништа. Сумњам да ће им дати и авијацију јер је она најкомпликованија за преобуку и захтева најмање шест месеци. Наоружавање Украјине је само доливање уља на ватру и израз немоћи Запада који нема одговор на Путинов потез.
По градовима Србије одржава се сваке године шетња Бесмртни пук. Како објаснити неговање ове манифестације у Србији док истовремено Европа забрањује Дан победе?
У Србији се Дан победе на фашизмом 9. маја увек поштовао и обележавао, некад на вишем некад на нижем нивоу, али са доласком Александра Вучића на чело Србије, томе је дат посебан значај. Када је Путин долазио у Србију овде је одржана војна парада и тада смо славили стогодишњицу Церске и Кулубарске битке 2014, а затим и 70 година ослобођења Београда од стране Црвене армије и Ослободилачке војске Југославије. СУБНОР Србије као бренд постоји 75 година и негује сећање на све ослободилачке ратове – Балканске, Први и Други светски рат, али и НАТО агресију. Сва борачка енергија је посејана је у једну организацију. Због огромних српских жртава током свих ратова, ми морамо да подсећамо и учимо младе људе како да чувају и негују ту страдалничку али и победничку причу. Били смо победници у оба светска рата и мени је жао што смо ми имали један период ћутње када се ослободио простор за оне који се баве ревизијом историје. Морамо знати да је све мање сведока који могу да посведоче како је било. Дуго година се овде није причало о НАТО агресији, херојима са Кошара, херојима са Паштрика, о нашим пилотима и ракеташима који су оборили америчке авионе. Све то је враћено у јавни простор захваљујући председнику и Одбору за неговање сећања.
СУБНОР подржава и Бесмртни пук и наша идеја је да се поред предака, учесника у Првом и Другом светском рату, у овој шетњи појаве и фотографије бораца из периода НАТО агресије, и људи то раде.
Србија се активно наоружава, купујући оружје од Запада, Кине и Русије, покреће сопствени војно-индустријски комплекс а улаже и у оклопна возила и производњу дронова. Како бисте оценили снагу српске војске данас?
Веома је добар концепт који осмишљва и води држава јер Војска Србије никада није била јача, од времена ЈНА. Ми то радимо у циљу одбране слободе а не да би нападали било кога. Цео свет то ради па и ми морамо. Ово је важна стратешка одлука – улагање у војску, опрему и људе. Погледајте нашег војника како данас изгледа а како је изгледао 1914. и 1915. године или 1941. Ми данас пратимо светске токове и то је добро. С друге стране и дронови су постали хит у свету што је сасвим разумљиво јер се иде ка томе да се заштити људски фактор. Дронови су прво јефтинији од авиона и важније јефтинији од људског живота. Ми дронове купујемо али и планирамо сопствену производњу. То уопште није неочекивано. Ми смо пред распад Југославије били на корак од тога да правимо суперсоничан авион који је био пројектован. Наши стручњаци су у време СФРЈ правили мале подморнице што спада у поље најсофистицираније технологије. Данас ми правимо артиљерију, оклопна возила, а ја у шали кажем – пређимо на авионе.
Србија и продаје наоружање широм света. Са којим земаљама имате склопљене уговоре?
Доста тога се продаје. Са пријатељима из Покрета несврстаних, обновили смо дипломатске, политичке, државне и економске везе. Сусрети у Аби Дабију, где сам имао прилику да будем неколико пута, су важни. Важно је да смо ми део светске приче, јер бити део елите у Абу Дабију није мала ствар. Држава је препознала да може да се лепо живи од тога. Некада се овде ишло на смањивање војске, када је донета катастрофална одлука 2010. да се укине служење војног рока и преписује све са Запада.
Улазак у ЕУ, бар када је реч о Србији подразумева високу цену. Да ли су грађани спремни да је плате?
Питам зашто бисмо ми усклађивали наше регулативе са европским и били део ЕУ ако је иста та ЕУ примила Хрватску која је побила милион Срба и имала логоре за децу. Ако хоћемо да причамо о вредностима ЕУ узмимо тај пример. А Србија је све дала, све генерале и председника Србије и Владе и шта смо добили? Мислим да не смемо да пристајемо на све. Европа ће доћи кад тад овде. Мене ужасавају рачунице и компарације на тему колико улаже Русија а колико ЕУ. Не знам како да објасним да нико из Европе није дошао овде због Србије него због свог интереса и капитала, јефтине радне снаге, јефтине воде, хране и профита. То су све преваранти и лобисти који мешетаре, и стране обавештајне службе. Ми смо били и остаћемо део Европе али не можемо продавати своје вредности и своју слободу, и мењати веру за вечеру.
Били сте начелник Одсека за психолошко пропагандну делатност. У Украјини постоји центар за психолошке операције, који се бави пропагандом на интернету, сајбер нападима, телефонским тероризмом и прави велику штету Русији. Да ли постоји још увек то одељење у Србији у условима када прокси ратови замењују савремене ратове?
Да то је део моје дуге пословне каријере. Ми смо се некада бавили пропагандом, а мислим да и данас у Војсци постоје људи који то раде. Ми смо увек бавили одбрамбеном компонентом, јер смо мала држава. Када сам постао начелник Војне академије обилазили смо бројне земље, њихове војне академије и команданте. Ми нисмо знали чињеницу колико је нејединство постојало унутар НАТО пакта у време бомбардовања. Француска је одбијала да бомбардује неке циљеве, јер француски војник је знао шта је Србија. Зато је више од 80 посто налета према тадашњој СФРЈ извршила Америка. Да смо знали за неслагања унутар НАТО-а, ми смо могли да преко своје дипломатије да радимо на томе. Када се бавите офанзивним психолошко-пропагандним деловањем, морате имати снагу, људе, капацитете, дипломатију и обавештајце. Ми смо овде, у време када сам ја био на том месту, били фокусирани на одбрану и то правилним информисањем и учењем како се побеђује страх. Када победите страх у првим данима рата, вама је после свеједно да ли ћете погинути или нећете, постоје неке ствари које се уче како би се сачувао сопствени војник, јединица, па и држава. Ово што данас гледамо у свету је цео асортиман лажи, потурања, који ће се прелити и на економију. У овом сукобу Запада са Русијом не може да не остави тектонске поремећаје. Улога пропаганде је највећа. Заштитити своје људе могуће је само стабилношћу, смиреношћу, јаким системом.
Да ли се у Црној Гори репризира случај Украјине у којој су, као резултат пропаганде, постојали етнички Руси и политички Украјинци? Да ли је процес прављења од Украјине Антирусије идентичан процесу у којем се Црна Гора претвара у анти Србију?
Ова идеја је потекла из истог центра. Као део Генералштаба где су се доносиле одлуке био сам сведок одвајања Црне Горе од Србије. Упозоравали смо војнике да то не сме да се деси. Кроз ту пукотину је ушао Запад, емисари, пропаганда и почели су да деле народ као што су то радили у Украјини. Црна Гора је постала подмитљива, поткуљива – имате 600 хиљада гласова, купите 300 хиљада и плус неки члан родбине и ви сте победили. То је зло. Ми смо видели шта се десило када је митрополит окупио народ, ујединио и тада се десила превремена смена власти која још увек траје. Оптуживана је Србија, оптуживана Русија али иза свега стоји Запад. Одједном су Црногорци заборавили и веру и историју и почели да се одричу српског порекла. А црногорство је део државности а не националности. То је било на ивици сукоба. То је та пета колона иста оној која је деловала и у Србији пре НАТО агресије и која је постављала локаторе и наводила НАТО авионе. Пропаганда је велико зло, али обавезна пратиља ратова кроз историју, а биће тако и убудуће.
Милош Вучевић је добио налог од председника да до краја 2023. број војних лица у специјалним јединицама повећа на 5000 људи. За које задатке се спремају ови људи у специјалним јединицама?
Намера је добра да се боре они најбоље оспособљени и плаћени људи. Ипак моја идеја да се врати редовно служење војног рока како би се цео тај српски, младалачки корпус обучио за одбрану себе, своје породице па и државе. Ми имамо око 500 хиљада људи необучаних за рат. Ових 5.000 специјалаца ће одрадити свој посао у неким ситним регионалним сукобима или штитећи неки простор али ми морамо да развијамо концепт општенародне одбране, који би по мом мишљењу био добар да га нису упропастили неки чиновници са идејом да поцепају Војску.
Које искуство из југословенских ратова може бити корисно за Русију у контексту СВО?
Искуство из НАТО агресије – јединство народа, војске и државе. То је био кључ нашег успеха. Број два имали смо искуства из РС која је водила рат са НАТО пактом – начин на који су се они штитили при чему је њихова мала ПВО оборила неколико авиона. Треће, што мање мртвих у првим данима рата. Ми смо имали ситуацију да је прву ноћ овде могло да страда преко 100 људи на улазу у војни објекат на Фрушкој Гори. Пет минута након донете одлуке да изађемо, ту је пала бомба и ми смо избегли 100 и нешто сахрана првог дана рата. Ми смо мала земља и бројеви су мањи, али не постоје мале жртве. И коначно оно што је било на нивоу предлога који на жалост нисмо послушали је да требало да узвратимо – да тучемо по мађарским војним објектима и румунским, по Италији и Хрватској. Одакле год су долазили непријатељски авиони ми смо имали право да тучемо војне објекте. Председник није дао да се преноси сукоб. Треба одговорити, а Русија може, уколико крену напади из Пољске или Румуније, То је једини начин да се они тамо уразуме.
Такође – важност медија, који морају да демистификују ону тужбалицу: нећемо нашу децу у рат. Па ишао сам ја, ићи ће и моји синови, како би сачували оно што су наши преци остварили. Сигурно да је бољу одлуку донео Путин него Стаљин који је чекао да му Немци уђу у Москву и Стаљинград.
Алина Арсенјева
[РИА ФАН]
