У оквиру међународне акције „Ноћ филма“, поводом Дана руског филма, у пуној сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду одржана је пројекција биографског мјузикла „Пророк. Прича о Александру Пушкину“, у режији Феликса Умарова. Пред саму пројекцију емитован је снимак обраћања Олге Љубимове, министра културе Руске Федерације, у којем је истакла значај ове међународне акције. Овим насловом започет је мини циклус савремених руских филмова, који ће током августа представити три жанровски различита остварења руске кинематографије, са српским преводом.
Програм се одвија у сарадњи са Министарством културе и Министарством иностраних послова Руске Федерације, организацијама РОСКИНО, Фонд Кино, као и Руском фондацијом културе.
Филм „Пророк. Прича о Александру Пушкину“, који је премијерно приказан у Русији у фебруару ове године, доноси двочасовни музички спектакл који истовремено представља биографску реконструкцију и поетску интерпретацију живота једног од најзначајнијих руских песника. У режији Феликса Умарова, овај високобуџетни филм поставља храбро питање: може ли се Пушкин скинути са пиједестала и приказати као човек од крви и меса, пун страсти, сукоба, слабости и незаустављиве жеље за слободом?
Радња започиње 1814. године у лицеју у Царском селу, где се млади Александар (тумачи га Кај Гец) већ истиче непокорношћу, интелектом и талентом. Његов поетски наступ пред песником Державином, сцена која је овековечена и на чувеној слици Иље Рјепина, добија живописну и упечатљиву филмску адаптацију. Овде се први пут у филму појављује мотив пророчанске мисли, Пушкинова идеја о слободи као темељу људског достојанства.
У зрелом добу, Пушкина игра Јура Борисов, који са изузетном емоционалном снагом приказује песника раздвојеног између славе и усамљености, између боемског живота и уметничког позива. На баловима петроградске аристократије, у односима са кнегињом Голицином и љубавницама попут Јелисавете Воронцове, Пушкин се често губи, али никада не престаје да тражи истину, било у стиховима, било у себи.
Једна од најупечатљивијих сцена је она у којој песник посећује гатару, која му прориче трагичан крај у 37. години од „белог коња, беле главе или белог човека“. Ово пророчанство, заиста забележено у Пушкиновој биографији, провлачи се као фатални мотив кроз цео филм.
Посебно вреди издвојити улогу Сергеја Гиљева у улози Александра Бенкендорфа, државног службеника који покушава да угуши Пушкинов немирни дух. Управо овај сукоб, између државне моћи и слободоумног уметника, постављен је као срж филма.
Изгнанство у Михајловско, преиспитивање сопственог идентитета и пропуштена историјска шанса током устанка Декабриста, додају филму политичку и филозофску димензију. Филм не нуди хронолошку, академску биографију, већ избор најважнијих момената Пушкиновог живота, у којима се огледа и његова уметничка величина и људска крхкост.
Мјузикл о Пушкину оставио је снажан утисак на публику у Руском дому, спајајући поезију, музику, драму и историјску реконструкцију у јединствену филмску представу. Атмосфера након пројекције била је испуњена дубоким емоцијама и утиском који је филм оставио на гледаоце.
Програм „Ноћ филма“ у Руском дому у Београду наставља се 22. августа, када ће бити приказана ратна драма „Крвна група“, снимљена поводом 80. година победе над фашизмом. Филм је потресна прича о совјетској деци у нацистичком логору у Вирици током 1943. године. Деца, присиљена да дају крв за рањене немачке војнике, упркос страхотама проналазе снагу да се уједине и покушају бег. Завршна пројекција у оквиру акције заказана је за 27. август, када ће публика имати прилику да ужива у екранизацији познате бајке „Чаробњак из Смарагдног града. Пут од жуте цигле“, причи о девојчици Ели и њеним пријатељима који крећу у авантуру пута од жуте цигле у потрази за чаробњаком који може испунити њихове жеље. Све пројекције почињу у 19 часова, а улаз је слободан.
Душан Опачић
