У Србији ће се 17. децембра одржати парламентарни избори. О притисцима Запада по питањима Косова и санкција против Русије, сарадњи Београда и Москве, стратешким питањима енергетике и утицају сукоба у Украјини на економију и политичке односе у Европи, у интервјуу за РИА Новости говорио је први човек државне компаније “Србијагас” и потпредседник Социјалистичке партије Србије, која је део владајуће коалиције, Душан Бајатовић.
– Амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко вам је 7. децембра одликовање Министарства спољних послова „За допринос међународној сарадњи“. Као председник попечитељског савета центра Руског географског друштва у Србији, Ви сте 2021. одликовани медаљом Пушкина, а добили сте и друга руска одликовања, прикупљали сте средства за помоћ деци Донбаса и Ваши противници за Вас кажу да сте „руским човек“ – а шта би друго, када Запад за све криви Русију?
– Не одговарам на оптужбе да сам „руски човек“. Ја сам држављанин Србије и Србин, а Руси су наша браћа. То је мој лични став и са поносом носим та одликовања, која су ми доделили руски министар спољних послова Сергеј Лавров и министар одбране Сергеј Шојгу, које сматрам доказаним пријатељима Србије. Знам да се у Србији, да не говорим о Европи, сви плаше да добију било какво одликовање или чак да сарађују са Русијом. Шта је спаљивање књига руских класика значило у Европи? То је фашизам, а Срби и Руси су увек били антифашисти. Својевремено је Фидел Кастро још седамдесетих година прошлог века рекао: следећи рат између Русије и Европе биће рат између Русије и фашиста, само ће се фашизам звати „демократија“. Не само да са поносом носим ова одликовања, већ у мојој канцеларији на зидовима стоје фотографије са руским председником Владимиром Путином, Дмитријем Медведевим, Сергејем Шојгуом и руским патријархом, то је наша братска православна црква. Те људе сматрам пријатељима Србије и својим пријатељима.
– Ви сте потпредседник Социјалистичке партије Србије (СПС), првог потпредседника Владе и министра спољних послова Ивице Дачића. Парламентарни избори одржаће се 17. децембра. Да ли сте сигурни да ће нова власт моћи да издржи притисак Запада, да настави досадашњу политику и да неће признати независност Косова, да неће увести санкције Руској Федерацији и да неће одустати од подршке Републици Српској у Босни и Херцеговини ?
– У садашњој кампањи и Дачићев СПС и Српска напредна странка (СНС) председника Александра Вучића јасно су указали на три национална питања. То је Косово и Метохија – то није само српска територија, ту су најстарији манастири Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, тамо је наша душа. А ко се са душом растави, он није жив. То је наша јавно преузета обавеза и српски национални интерес.
Они који су нас бомбардовали (НАТО 1999. године) у свим европским предлозима и под притиском САД захтевају да заборавимо бомбардовање, да не видимо да нам се одузима 17% територије за стварање квази-државе, и још нас оптужују не само за сарадњу са Русијом по том питању, већ и забрањују напоре да се поништи признање независности Косова од стране трећих земаља. Сада су у 35. поглавље преговарачке платформе о приступању Србије ЕУ званично укључили и француско-немачки план, у којем се наводи да Србија мора да призна самопроглашено Косово и дозволи му да постане чланица УН.
С друге стране, земље чланице БРИКС-а: Бразил, Русија, Индија и Кина, и оне које желе да уђу у БРИКС, не признају самопроглашено Косово. А Русија је 2015. године ставила вето и није дозволила резолуцију коју је предложила Велика Британија о проглашењу Срба народом одговорним за геноцид у Сребреници. Одговор на питање о увођењу санкција Русији је – не! Тиме бисмо дали све, а ништа не бисмо добили заузврат.
Запад нас је већ обмануо у погледу поштовања Резолуције 1244 Савета безбедности УН о питању Косова и Дејтонског мировног споразума о Босни и Херцеговини, преварили су и Русију споразумима из Минска, а исто су урадили и са Либијом, Ираком и многим другим земљама. Стога ми њима не можемо да верујемо, а Русији – можемо. Русија је сада наш прави савезник, а и глас НР Кине се све више чује. То су земље које бране став Србије у УН по питању Косова. Тамо мисле да су нас бомбардовали и победили потписивањем војно-техничког споразума у Куманову 1999. године, али ако су победили, зашто се још воде преговори? У тим преговорима нам је потребна помоћ Руске Федерације и свих слободољубивих земаља света да бисмо истрајали у нашој праведној борби.
Што се тиче Републике Српске у БиХ, постоји Дејтонски мировни споразум из 1995. године, чији су гаранти Србија, САД, Русија, Британија и други. Запад сада жели да прекрши Дејтонски споразум и створи унитарну државу Босну и Херцеговину. Али према мировном споразуму, ми имамо право на паралелни посебан однос и желимо да га искористимо. Вара се онај ко мисли да за Србе на Балкану постоји неколико судбина: једна за Србе у Црној Гори, друга за Србе у Србији, трећа за Србе на Косову и Метохији и четврта за Србе у БиХ. Постоји само један план којим желе да понизе српски народ, да га смање, да отворе нова питања, као што је Аутономна покрајина Војводина, да би Србија нестала. То само теорија – да су Срби мали Руси. Они желе да униште наше националне интересе на Балкану, говорим о свим Србима у региону.
Србија хоће да буде војно неутрална, ми не желимо да постанемо чланица НАТО-а и то им смета. И сам сам био мобилисан и служио у Хрватској, у Босни и на Косову, тако да то говорим и из личног и из политичког искуства. А ако држава позове, ми ћемо поново обући униформу и бранити је.
– Како се развија ваша сарадња са Гаспромом? Раније сте планирали да повећате испоруке природног гаса из Русије?
– То што Србијагас одлично сарађује са Гаспромом је нормално. Раније смо се договорили са Гаспромом да повећамо обим снабдевања са две милијарде кубних метара годишње и добили смо, поред шест милиона кубних метара дневно зими, додатна два, затим још три милиона кубних метара – укупно 11 милиона кубних метара дневно. Такви услови су по уговору до јуна 2025. године, док се цена обрачунава по нафтној формули, што тај гас чини најјефтинијим у Европи, тренутно око 300 долара за хиљаду кубних метара. Реално, на годишњем нивоу, обим испорука из Руске Федерације ће достићи 2,4-2,6 милијарди кубних метара. Потрошња Србије је већ порасла на три милијарде кубних метара годишње. Желимо да повећамо количину гаса који купујемо у Руској Федерацији, сада је то једини расположиви гас.
Ми нисмо само транзитна земља за руски гас, већ ћемо градити и нафтовод до Мађарске, јер Хрвати не дозвољавају да се руска нафта допрема преко Хрватске, а прерађује је српско-руска Нафтна индустрија Србије (НИС). Желимо да повећамо подземна складишта гаса у Србији, не само Банатски Двор, већ и Честерег на 1,5 милијарди кубних метара, а и Српски Итебеј, и налазиште Тилва код Београда, желимо да достигнемо обим складишта од 2,5-3 милијарде кубних метара. Очекује се повећање потрошње гаса у Србији, која већ премашује три милијарде кубних метара годишње, а посебно ако будемо градили гасне термоелектране, у чему желимо да сарађујемо са Гаспромом.
Недавно смо потписали уговор са Азербејџаном о испоруци гаса, али ћемо до 2026. године, у најбољем случају, моћи да добијамо милион кубних метара дневно, до максимално 400 милиона кубних метара годишње. Истовремено, немогуће је било шта гарантовати док Азербејџан не инвестира, не прошири производњу гаса на новим налазиштима, и док не изгради нове капацитете, како би тај гас стигао до Србије, Мађарске, Аустрије. За сада се говори о само 1,8 милијарди кубних метара годишње, који би теоретски могли да се испоручују из Азербејџана.
Могу вам рећи да нема средњорочног и, мислим, ни дугорочног решења за снабдевање Европе гасом без руског гаса. Азербејџану су потребне гаранције за куповину гаса на 15 година да би инвестирао и прешао са 18 милијарди кубних метара производње годишње на 36 милијарди. Американци ће такође захтевати дугорочне уговоре за испоруку свог ТНГ-а, морају да изграде нове бродове и да организују нову производњу гаса из шкриљаца. А за све то је потребно време.
– Бугарске власти су покушале да уведу акцизу на транзит гаса из Руске Федерације, а Мађарска и Србија су затражиле од Европске комисије и Енергетске заједнице објашњење. Да ли је било успеха у решавању тог питања?
– Мислим да је ситуација решена, Бугари су схватили да они сами то не могу да спроведу и желе да успоставе мере на нивоу ЕУ и Европске комисије. Сврха покушаја увођења тих додатних сто долара била је да Руси одбију да плате, да осталима буде скупо и онда би они рекли – транзит се не плаћа, услуга не може да се пружи. То је смишљено да се зауставе испоруке руског гаса кроз Турски ток и Балкански ток у Србију, Мађарску, Аустрију и Словачку. Минирање гасовода Турски ток, као што је био случај са Северним током, било би превише сумњиво. Не би било могуће оправдати чињеницу да је још један гасовод миниран на дну мора, па је ова варијанта смишљена да се зауставе испоруке гаса из Руске Федерације у Европу.
Ми и Мађарска смо изнели своје ставове, а мислим да ће нам се придружити и Словачка. Дефинитивно нећемо платити ни долар више од договорене цене. Али сами Бугари су већ повукли своју одлуку, а тренутно је разматра Уставни суд Бугарске. По европским правилима и праву такву одлуку је немогуће донети.
– Какве последице по енергетику и привреду Европе и Запада имају садашње санкције и покушаји да се ограниче испоруке енергената из Руске Федерације?
– Енергетска криза је стављена под контролу, али цене се неће вратити на претходни ниво. У Европи је стагфлација, што значи смањење БДП-а и инфлација. Ништа више неће бити као пре. И у политичком смислу, Европа је амерички вазал, а компаније из Европе се селе у САД или Кину. Производња у САД ће се снабдевати америчким гасом, а у Кини – руским. Али Европа се деиндустријализује и то је велики проблем. Предност Немачке и неких других економија заснивала се на јефтином руском гасу и другим сировинама, а тога више нема. Не по жељи Русије, већ због политичких одлука ЕУ.
Истовремено, у Европи постоји зависност од руског гаса, он се купује преко трећих лица, а можда и користећи фалсификоване документе. Исто важи и за руску нафту. Ограничења цена и друге мере једноставно нису дале никакве резултате. Европа и даље купује руски гас, али га већ плаћа у јуанима, и нафту такође плаћа у јуанима. Тај процес дедоларизације, у суштини деамериканизације, сада се заиста дешава.
Прибегавају разним шемама – мешању нафте у танкерима, препродаји ТНГ-а итд. Индија је постала највећи извозник гаса на свету, постоје различите варијанте. Али нема рачунице, нема математике без руског гаса у Европи, то треба да буде закључак. САД производе велике количине гаса, али нису довољан снабдевач, јер имају велику домаћу потрошњу. Сада само Русија може да обезбеди природни гас. Она је диверсификовала свој извоз и све више испоручује Кини, Индији и другим земљама; њено тржиште није само Европа.
Улога Руске Федерације је огромна – дедоларизација и деамериканизација, деколонијализација је почела када је почео наметнути сукоб у Украјини. То је изгледало као регионални сукоб, али у суштини то је била борба између Русије и колективног Запада, Русије и НАТО-а, а ако се реално погледа – Истока и Запада, судар већине држава и народа света са колонијалним Западом. Кажу: свет је увео санкције Русији. Не свет, већ колективни Запад; 80% остатка човечанства није увело никакве санкције и неће их увести. Руска Федерација је кроз сукоб у Украјини обезбедила убрзану деколонијализацију, борбу за слободу, праведнији свет у коме ће бити више слободе, биће створени нови међународни односи.
БРИКС се такође бори за овај свет, Саудијска Арабија преговара са Кином, можда сутра неће бити петродолара, биће петројуан или златна рубља иза које стоји природни гас, не знамо будућу корпу валута. То су озбиљне промене у свету, започете захваљујући отпору Русије колективном Западу.
[РИАРУ]