Скупштина Србије је почетком маја усвојила састав нове Владе коју је предложио премијер Милош Вучевић. У саставу Владе је и неколико политичара који се генерално сматрају проруским. Истовремено, амерички Стејт департмент је посебно критиковао именовање Ненада Поповића, који је под америчким санкцијама, укључујући и због веза са Русијом, на место министра без портфеља. Међутим, нова Влада као свој стратешки циљ види не само очување и развој односа са Русијом, већ и приступање Европској унији. Председник Српске народне партије, министар у новој Влади Србије Ненад Поповић испричао је за водећи руски портал Лента.ру о томе како Србија планира да развија односе са Русијом упркос притисцима са Запада и какву улогу играју Европска унија и Кина у спољној политици земље.
Како оцењујете актуелну политику Републике Србије према Руској Федерацији? Шта бисте желели да промените у вези са тим?
Србија и Русија су пријатељске и партнерске земље, које деле многе славне тренутке у прошлости, међусобну подршку и разумевање.
Срби и српски народ знају да је наш највећи савезник у свим борбама за ослобођење и српске интересе, почев од устанка 1804. до данашњих дана, била Русија.
Због тога већина Срба данас подржава Русију и жели да гради најбоље односе са њом.
Културна сарадња и размена је нешто што никада није престајало,а руски уметници су увек са пажњом дочекивани у Београду.
Свакако поред прошлости, Србија и Русија имају велике могућности да граде још јаче, пре свега економске односе, за шта постоје многи предуслови у виду већ потписаних уговора.
Без обзира на ова сложена времена, ми морамо још снажније промовисати како српски извоз на руски тржиште, где имамо велике могућности које даје уговор о слободној трговини, али и сарадњу у области нових технологија и иновација, које могу да допринесу подизању наше приведе и пољопривреде на још виши ниво.То је један од циљева у наредном периоду.
Која главна достигнућа у српско-руским односима можете да истакнете последњих година?
Свакако бих истакао разумевање и сарадњу на међународном плану, где је Русија подржавала Србију у низу ситуација које су се тицале наших најважнијих интереса, попут Косова или усвајања Резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама. Србија је, и поред огромних притисака којима је била изложена, одбила да уведе санкције Русији.
Веома је важно наставити редовне консултације и размену мишљења о свим најважнијим питањима која се покрећу у међународној политици и тражити простор за заузимање ставова који ће уважити интересе обе стране.
Што се тиче економске сарадње, свакако су сарадња у области енергетике и за српску страну повољан уговор о испоруци гаса, били важан сегмент наше сарадње претходних година. Енергетска сигурност коју нам пружа сарадња са Русијом важна је компонента снажног економског раста Србије.
Ту свакако не треба заборавити сарадњу у доба епидемије корона вируса и испоруке руских вакцина Србији, што нам је омогућило да будемо међу најуспешнијим европским земљама у борби са том болешћу.
Покренуте теме о сарањи у области инфраструктуре и нових технологија у том периоду, као и сви потписани уговори, пре свега током посете председника Путина Србији 2017. године, тек треба да дају свој плод.
Како сукоб у Украјини утиче на билатералну сарадњу?
Оно што је пре свега важно истаћи јесте да су позиције које је заузела Србија већ на самом почетку тог конфликта такве да су имале разумевање наших руских пријатеља, и нису ни на који начин омеле нашу политичку и економску сарадњу.
То се огледа како кроз низ сусрета наших званичника,тако и у чињеници да је Београд једини европски град који и даље има летове за руске градове, да наши производи неометано долазе на руско тржиште, да имамо посете и руских политичара и уметника Београду, и да смо једина земаља у Европи која је са гнушањем одбила било какав облик русофобије.
Наша сарадња у свим правцима се нормално развија,са великим потенцијалима њеног даљњег унапређења.
Више пута је констатовано да Руска Федерација поштује уравнотежен став Републике Србије о сукобу у Украјини. Међутим, недавно је председник Александар Вучић одржао састанак са супругом украјинског председника Владимира Зеленског и украјинским министром спољних послова Дмитријем Кулебом, на којем је најављено да ће се амбасадор вратити у Кијев. На чему се заснива став Владе и председника Републике Србије и шта може утицати на његову промену?
Као што се правилно приметили, Србија води избалансирану политику по овом питању. То нам пре свега намеће наш веома сложен геополитички положај. Ми смо једина земља на Балкану која не жели да буде чланица НАТО. Ми смо потпуно окружени атлантским савезом. Велике силе Запада желе да Србија буде што слабија, како би се регион лакше контролисао, а било какав руски утицај у потпуности овде елиминисао.
То налаже једну веома сложену и избалансирану политику, која пре свега има за циљ да сачува нашу слободу одлучивања, али и безбедност пре свега Срба на Косову и у Босни и Херцеговини.
Таква наша ни мало лака политика не може да искључи ни један сусрет нити разговор. Она би се могла дефинисати онако како је то некада за своју земљу рекао италијански министар Висконти: ”Увек независни, никада изоловани“. У том смислу треба гледати сусрете и посете које сте поменули.
Колико је сада реално да се Република Србија придружи антируским санкцијама?
Србија никада неће увести санкције Русији. Наша Влада је заузела став по овом питању још у фебруару 2022. године и никакви притисци, који су били стални и снажни, нису, нити ће га променити. Осим тога, наш народ је у огромној већини против било каквих санкција Русији, што потврђују последња истраживања која говоре о 90% оних који никада не ни подржали било какву одлуку против Русије, без обзира на све притиске које трпи Србија.
Какве су с тим у вези перспективе за економску и политичку интеграцију Србије у Европску унију?
Политика Владе Србије је по питању европских интеграција јасна – Србија жели да буде члан Европске Уније, као њен равноправан и уважен партнер. То није само ствар наших прагматичних интереса, већ и географије, која често одређује судбине држава и нација. Мо смо у срцу Европе, а око нас се налазе земље које су или већ чланице ЕУ, или су кандидати.
Посебно је важан еконоски интерес Србије за ову сарадњу, јер је ЕУ тренутно најважнији еконоски партнер Србије. Било какав прекид те сарадње био би погубан за наш економски развој и социјалну стабилност државе.
Али по овом питању постоје сада многи проблеми, који су практично закочили читав процес интеграције.
Са једне стране, то је захтев Брисела да се Србија практично сагласи са сецесијом Косова, што је за нас неприхватљиво. Косово је за нас увек Србија, а компромис се може тражити само у оквиру нашег Устава и међународног права. Са друге стране, то су захтеви да Србија уведе санкције Русији и прекине сваку сарадњу са Москвом, што је такође за нас неприхватљив услов.
У том смислу ми немамо исти третман као друге државе кандидати и то компликује наше односе. Ми не тражимо посебан третман, али неке чињенице се морају уважити које нас разликују од других држава. Ми смо једина европска земља коју је бомбардовао НАТО и једина смо земља у Европи којој покушавају одузети део територије.
То захтева другачију врсту преговарања. Са друге стране, не постоји у овом тренутку воља у самој ЕУ за проширењем на Балкан. Ово све држи читав процес у полузамрзмутом стању.
Да ли је могуће савладати препреке на путу према евроинтеграцији? И ако јесте, на који начин?
Као што сам већ поменуо, Европска унија мора уважити чињеницу да један део Србије – Косово, покушава противправно да се отцепи, а на жалост већи део еврпских земаља је ту нелегалну сецесију признао.
То Србија никада неће признати, и ако то буде коначан и дефинитиван услов за чланство, српски народ ће га одбацити. Дакле, мора се поћи од те чињенице, али пре свега од поштовања међународног права, које каже кроз Резолуцију 1244 да је Косово део Србије.
Са друге стране, ЕУ мора имати јасан план по питању свог проширења на овај регион. Не можете од Србије очекивати да испуњава ваше захтеве преко две деценије, не нудећи јасан оквир и рокове за чланство.
Србија тражи да се прича искрено, без вечитих обећања која се од стране Брисела не испуњавају.
Ако се промени ова парадигма у приступу ЕУ према чланству Србије, могло би се очекивати да се ствари помере са садашње мртве тачке у процесу напредовања евроинтеграција.
Да ли мислите да ће Република Србија у овим условима моћи да одржи вишевекторску политику?
Ја сам уверен да ћемо ми успети да очувамо нашу независну позицији која нам омогућује да слободно одлучујемо где се налазе наши интереси.
Као што сам већ рекао, уопште није лако водити овакву политику. Након почетка конфликта у Украјини, Запад је појачао притисак на нас да напустимо било какву сарадњу са Истоком, како би у потпуности политички, безбедносно и економски контролисао сваку тачку Европе.
Међутим, једино што у својим захтевима нуде Србији су покоравање и послушност.
Ми као историјска нација највише волимо слободу, која нам је увек омогућавала да планирамо наш развој и будућност.
Ми видимо ову светску динамику и како се развијају процеси који мењају односе у свету у правцу истинске мултиполарности.
У свету у којем не доминира једна сила или један блок држава, које желе да наметну правила свима, већ се ствара простор сарадње између држава, Србија ту види своје место да сачува своје право да постоји као суверена нација.
Свака друга политика осим ове коју сада води – политике сарадње са снима и тражење заједничких интереса кроз дијалог и уважавање, није могућа за нас, јер не би била у српском духу. Уверен сам да је то политика будућности.
Каква би, по Вашем мишљењу, требало да буде позиција Републике Србије у односу на Европску унију и НАТО?
По овим питањима позиција Србије је крајње јасна и свима позната. Србија је војно неутрална држава, и не жели да буде чланица НАТО. Ми развијамо нашу војну индустрију и развијемо сарадњу са другим државама, како бисмо снажењем наше војне моћи могли очувати нашу независну политику и нашу безбедност у окружењу НАТО земаља.
Што се тиче Европске уније, о чему сам већ говорио, наш циљ јесте чланство у овој међународној организацији, уз поштовање нашег територијалног интегритета, који подразумева Косово као неотуђиви део Србије.
А како се развијају односи Србије и Кине и уопште српско-кинеска сарадња? Какво место у томе има Русија? Да ли су могући заједнички трилатерални пројекти?
Србија је била једна од три земље које је на својој европској турнеји посетио председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг.То указује у којој мери Кина поштује независну политику Србије и њене слободарске традиције, и колико поштује истинско пријатељско осећање српског народа према Кини. Ми поштујемо и не заборављамо да је Кина, баш као и Русија, била уз нас у најтежим тренуцима наше новије историје, пре свега током бомбардовања Србије од стране НАТО 1999. године.
Оно што су посебно истакли председници Александар Вучић и Си Ђинпинг током посете Београду, јесте да је сада тренутак да се односи две земље подигну на још виши ниво, што подразумева стратешку сарадњу у изградњи будућности заснованој пре свега на узајамном попштовању и равноправности у односима без обзира на величину земаља, поштовању међународног права и територијалног интегритета држава, права на самостално у унутрашње уређење и економски модел развоја, немешање у унутрашње односе држава и снажнија економска сарадња и повезивање без дуплих стандарда и притисака.
Током ове посете Србија и Кина су потписале низ важних споразума који ће омогућити продубљување сарадње у многим областима.Посебно је важно истаћи ступање на снсгу уговора о слободној трговини између две земље,што је огромна шанса за српске компаније.
После ове посете ми очекујемо још већи прилив кинеских инвестиција у Србију, посебно кинеско учешће у изградњи комплекса у оквиру предстојеће светске изложбе EXPO 2027, која ће се одржати у Београду, као и учешће у великом државном пројекту „Скок у будућност 2027”, који ће покренути свеопшти развој Србије. У тим важним пројектима несумњиво има могућности за заједничку сарадњу Србије, Русије и Кине на низу стратешких пројеката.
С тим у вези, како оцењујете инвестициони потенцијал земље?
Србија је тренутно земља која је привукла убедљиво највише страних инвестиција на Балкану. Ми имамо веома подстицајне мере за сваког ко жели да инвестира у Србију, и то се осећа кроз свакодневна интересовања низа светских компанија. Београд је највећи град и природна престоница Балкана и раскрсница великих путева.Због те географске чињенице, али и наше политике сарадње са свима и отворености, Београд се убрзано развија и у њега пристижу инвестиције из целог света. Посебно је забележен огроман раст у IT, а Београд је постао хаб за овај регион Европе.
Обзиром да је за државни развојни пројекат „Скок у будућност 2027“ предвиђен буџет од 17 милијарди евра, то ће отворити још један снажан инвестициони циклус у Србији и повезати наш већ сада значајан економски раст.
Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију којом се догађаји у Сребреници 1995. године током рата у БиХ признају као геноцид. Какво је Ваше мишљење о овоме?
Пре свега, ова Резолуција је била потпуно непотребна у овом сложеном тренутку на Балкану. Они који су је предложили и спонзорисали, као да су имали једини циљ, поред тога да покушају да понизе Српски народ, и да изазову додатне тензије у Босни и Херцеговини.
Са друге стране, ова Резолуција је заснована на лажним оптужбама и лажним чињеницама. Није било никаквог геноцида у Сребреници, јер догађаји који су се тамо десили не одговарају ни по једном свом сегменту међународној дефиницији геноцида. Постојали су злочини појединаца у једном крвавом рату у којем су почињени ужасни злочини и према Србима, и то баш у региону Сребренице, о којима свет срамно ћути. Срамно ћути о убиствима и клањима Срба, и тако још срамније дели жртве рата.
Они који су ово предложили и усвојили желе да ослабе Србе на Балкану и у очима света, да покрену процес укидања Републике Српске и да ограниче простор Србије за њему међународну политку и економски раст, кварећи односе пре свега са исламским земљама.
Међутим, сама расправа и гласање су показали да већина то није подржала, и да је слободарски свет прозрео намеру оних који су овакав документ предложили.
Председник Александар Вучић је својом активношћу и борбом против овакве неправедне и лажне оптужбе показао како лидер једне истински слободне земље одбацује притиске, лажи и дупле стандарде у светској политици. Њихиво гласање којим су неуспешно покушали да Србе прогласе геноцидним народом нема никакав легитимет јер је тај документ подржало мање од половине чланица УН.
Зашто су све остале државе наследнице бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије подржале резолуцију?
Земље које су настале након распада бивше Југославије немају своју самосталну политику. Оне су добиле самосталност вољом Запада, који је и разбио бившу државу. За разлику од Србије, они су одани чланови НАТО.
Њихово гласање против Србије је требало да нам покаже да смо окружени вазалним државама, и да размислимо о нашој политици. Али ми смо то знали и пре овога гласања о Резолицији, и то неће утицати на нашу суверену и независну политику.
Како Република Србија може да одговори на усвајање ове резолуције?
Оваква Резолуција, заснована на лажним оптужбама против Срба, отвориће “Пандорину кутију “, јер ће се сада покренути питања о правим геноцидима који су се десили у прошлости.
Пре свега о геноцидима који је извршила Немачка, која је главни предлагач овог срамног текста.Такође њен балкански савезник Хрватска, која је извршила геноцид над Србима током другог светског рата, пре свега у логору Јасеновац, где су на најсвирепији начин убили 700 хиљада, пре свега Срба. Чујемо да ће и Русија покренути слична питања поводом немачког геноцида у Совјетском Савезу.
Ова Резолуција неће осатати без одговора народа који су били истинске жртве геноцида, као што су то били Срби и Руси.
Ова Резолуција је покушај прекрајања историје, да се један страдални српски народ лажно оптужби за најмонструозније злочине, и то од стране који су убили преко 30 милиона људи, са циљем потпуног истребљења читавих народа.
Ко највише подржава Србију по овом питању у међународној арени?
По овом питању ми смо заиста видели ко су нам прави пријатељи, јер се радило о једном од најважнијих питања наше нације. Ми смо захвални свим 19 држава које су гласале против, јер су показале да им је стало до истине и правде, јер су показале да су слободне и независне и јер су разумеле какве све опасносниети овакав документ носи по питању осетљивих националних односа на Балкану.
Захвални смо и земљама које су биле уздржане или нису желеле да гласају, јер је њиховим ставом ова Резолуција добила само подршку мањине, и због тога нема никакав легитимитет.
Посебну захвалност дугујемо Русији, Кини и Мађарској, са којима је координација наших активности у вези са овим гласањем била најтешња.
Истовремено, председник Републике Српске Милорад Додик најавио је припрему плана за мирну поделу Босне и Херцеговине. Шта Влада Србије мисли о томе?
Ова нелегитимна Резолуција о Сребреници свакако највише погађа Републику Српску и српски народ у Босни и Херцегивини, јер им лажним оптужбама ставља жиг да су геноцидан народ, и да је Република Српска настала на злочинима.
Срби у Босни и Херцеговини знају колику су жртву платили да би могли живети у слободи и миру, након вековних прогона и злочина који су над њима вршени на том простору.
Република Српска је резултат српске борбе да опстану у слободи, а не злочина.
Из муслиманског дела Босне стижу претње да ће се укинути Република Српска после ове Резолуције, уз тврдње да за такав корак постоји подршка на Западу.
У управљању процесима и доношењу одлука након овакве Резолуције треба бити мудар и смирен,чувајући оно што је већ међународно признато, и на чему мора да се заснива сва борба да се у овом времену огромних притисака на Србе опстане и сачека боље време, које се већ назире на међународној сцени.
Како то може да се уради?
Позиција Владе Републике Србије је од краја сукоба у Босни и Херцегивини 1995. године у поштовању Дејтонског споразума.
Србија је један од гараната његовог спровођења, а то подразумева постојање Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине, са њеним јасним и неотуђивим надлежностима.
Осим тога, Србија има споразум о Специјалним и паралелним везама са Републиком Српском, који подразумевају подршку економском развоју Републике Српске и снажнијим политичким и културним везама, јер се ради о истом, српском народу.
Наш најпречи интерес је да кроз поштовање међународног права и кроз инвестиције сачувамо и ојачамо Републику Српску.
Шта по Вашем мишљењу очекује Србију у наредним годинама? Шта су приоритети нове Владе и како ће она допринети руско-српским односима?
Нова Влада Србије пре свега жели да настави и оконча важне започете пројекте у области инфраструктуре, како би читава Србија била премрежена модерним путевима и пругама, што ће све утицати не само на квалитет живота обичних грађана, већ ће подићи привлачност земље за нове инвестиције.
Фокус Владе биће на два велика пројекта која сам већ поменуо – Скок у будућност 2027 и EXPO 2027, који треба да у потпуности промене Србију, стварајући од ње најразвијенију земљу Балкана.
Инвестиције у нове технологије, еколошке пројекте, науку и истраживање, покренуће нове правце развоја.
Јачање војне моћи кроз нова улагања, допринеће очувању наше безбедности и независности.
- године Србија ће бити независна, слободна, модерна, развијена и јака војно неутрална држава која памти своју прошлост, славу и жртве, али гледа у будућност, градећи је са оним партнерима у свету који је поштују, и деле са њом вредности праведног светског поретка и истинске равноправности.
Нова Влада Србије је отворена за јачање сарадње са Русијом, о чему је и нови премијер говорио у свом уводном говору, називајући Руски народ нашом браћом.
У свим областима сарадње са Русијом видим огромне потенцијале и међусобне интересе, унапређујући старе као што су енергетика, војноиндустријски комплекс, пољопривреда и отварајући нове као што су нове технологије и истраживање.
Обострана воља постоји, и уверен сам да ће конкретан рад кренути ускоро.
Желим да мало попричамо о Вама лично и о Вашим погледима. Били сте народни посланик и потпредседник Скупштине, сада сте по трећи пут министар у Влади Србије. Чиме сте се бавили и како бисте окарактерисали своје политичке ставове?
Током свих ових година у државној служби, надгледао сам широк спектар питања у којима имам дубоку стручност. То су, пре свега, економски односи, укључујући међународне економске односе са иностранством, као и питања дигитализације, развоја иновација и савремених технологија. Поред тога, у оквиру својих службених обавеза, увек сам посебну пажњу поклањао сарадњи са земљама БРИКС, ШОС и ЕАЕС.
С обзиром на интензиван развој политичких и економских односа Србије са овим земљама, постоји огроман потенцијал за још већу размену, како у области трговине, тако и у области иновација, знања и нових технологија. Привлачење нових инвестиција у Србију и сарадња на важним стратешким пројектима омогућиће нашој земљи динамичан развој, јачање привреде и социјалне сфере.
Што се тиче мојих политичких погледа, себе бих могао окарактерисати као припадника конзервативне политичке идеје, која у себи обједињује изградњу српског друштва са једне стране на најважнијим вредностима и наслеђу који су дефинисали наш идентитет кроз историју, попут православне вере и њеног посебног српског израза у виду “Светосавља”, заштите породичних вредности и природне породице, одбране права на слободну и независну политику Србије и заштите Срба у региону, а са друге стране – развој заснован на демократији и уставности, новим технологијама, иновацијама, науци,слободи иницијативе и предузеништву, промоцији идеја једнаких могућности, подршци талентима и знању и социјалној правди.
Колико су вам блиски и колико различити ставови са председником Александром Вучићем и по којим питањима?
Са председником Вучићем блиско сарађујем већ 8 година као коалициони партнер на више парламентарних и локалних избора. Пре свега, наша сарадња је заснована на уважавању и јасном циљу да је у овим сложеним временима најважније одбранити српску слободу и независност и самостално одлучивање о нашим интересима. Ту су свакако важна питања – попут борбе за Косово и Метохију, и заштиту Репиблике Српске и свих других Срба у региону Балкана, који су изложени различитим притисцима.
Поред ових најважнијих државних и националних тема, овај период је обележио снажан економски развој Србије, што је пре свега заслуга председника Вучића, који је јасно увидео да без снажне економије није могуће бити истински независан.
Што се тиче разлика у програмима наших партија, оне природно постоје, јер се ради о две различите партије, али те разлике сада уопште нису битне у овом великим изазовима за читав српски народ. Сада је најважније да се све патриотске снаге окупе око једног програма и идеје. А то је програм који је предложио председник Вучић.
[ЛЕНТА]