Питање које јој је упућено и одговор Марије Захарове на данашњем редовном брифингу, одржаном у амбијенту Петербиршког међународног економског форума, указују да, с једне стране, САД не могу побећи од одговорности за стварање квазидржаве „Косово“, а са друге, да Русија не одступа од свог става да се ово питање мора решити у складу са међународним правом, тј. са Резолуцијом 1244. Као и увек, Братство доноси цео стенограм.
Питање: Лидер непризнатог Косова, Аљбин Курти, позвао је председника САД Доналда Трампа да изврши притисак на Србију да нормализује односе са Косовом. Како руско Министарство спољних послова оцењује такав позив и до каквих последица би могло довести америчко мешање, ако до њега дође?
Одговор: Подсећам да је „Република Косово“ са својом квази-независношћу – чедо Запада, плод варварске НАТО агресије 1999. године, и кључну улогу у свему томе су увек играле САД. Да, били су други лидери и администрације, али земља је иста.
И данас видимо како спонзори „косовског пројекта“ у лику Вашингтона и Брисела настоје да легализују отцепљење ове исконске српске земље од Србије, попуштају Куртију у свим његовим лудостима, затварају очи пред очигледним саботажом Косовара сопствених обавеза, пре свега у погледу оснивања Заједнице српских општина. А то је било утврђено и потврђено, и на међународном нивоу. Истовремено, они безобзирно притискају Београд, прете, уцењују. А Београд је одавно показао своју способност договарања и искреност у намерама на том путу, али уз поштовање свог принципијелног става – непризнавање независности Косова и недавање Приштини места у УН. Све то не задовољава западни табор.
Бескорисно је вршити притисак на Београд. Они вероватно мисле да ће променити политички приступ Србије тако што ће некако утицати на руководство и политичаре. Не разумеју да за Србију то није политички приступ, већ егзистенцијално питање. То је суштина, културни код, оно што историјски обликује овај народ. Треба утицати на штићенике Запада – Косоваре.
Улога међународне заједнице у косовским пословима мора се састојати у томе да помогне Београду и Приштини у постизању узајамно прихватљивих споразума, као што је то предвиђено Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Тај документ је правни основ за решење и на њега се сви морају ослањати.
