Још једно за Србе важно међународно питање – покушај именовања „в.д. Високог представника“ за БиХ, било је повод, да се мимо прошле недеље изосталог редовног брифинга, Марија Захарова огласи преко сајта МСП Русије, овога пута у форми малог интервјуа за Федералну новинску агенцију БиХ. БРАТСТВО преноси сва питања и одговоре у целини:
Одговори званичног представника Министарства спољних послова Русије Марије Захарове на питања Федералне новинске агенције (БиХ) у вези са именовањем Луиса Кришока за вршиоца дужности Високог представника за Босну и Херцеговину
Питање: Како Руска Федерација оцењује одлуку Управног одбора Савета за спровођење мира о именовању Луиса Кришока за вршиоца дужности Високог представника за Босну и Херцеговину и да ли Русија сматра ово именовање легитимним?
Одговор: Општи оквирни (Дејтонски) споразум за мир у Босни и Херцеговини (БиХ) из 1995. године не предвиђа дужност „вршиоца дужности“ Високог представника у БиХ. Ако је та функција неопходна за обезбеђивање техничког функционисања Канцеларије високог представника (OHR), онда је то искључиво интерно питање те институције. Међутим, такозвани вршилац дужности Високог представника нема никаква овлашћења према Дејтонском споразуму. Само легитимни Високи представник, чију је кандидатуру одобрио Савет безбедности УН, може имати таква овлашћења. Покушаји западних представника у Управном одбору Савета за спровођење мира да номинују господина Кришока за „привременог Високог представника“ немају правну основу.
Питање: Руска Федерација се већ неко време залаже за затварање Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини. Да ли Москва сматра да је дошло време да се оконча међународни надзор у БиХ, и ако јесте, које конкретне услове БиХ мора да испуни да би се затворила Канцеларија високог представника?
Одговор: Хтели бисмо да скренемо пажњу да смо о суштини питања које сте покренули, више пута давали исцрпна разјашњења и у саопштењима МСП Русије, и у бројним коментарима наше амбасаде у Сарајеву, и током говора представника Руске Федерације на седницама Савета безбедности УН о босанским питањима. Позивамо вас да се пажљиво упознате са тим материјалима, који су јавно доступни.
Позиција Русије као једног од међународних гараната Дејтонског споразума је доследна и принципијелна. Спољни протекторат је неспојив са суверенитетом Босне и Херцеговине. Стога смо уверени да ОХР мора бити затворен што је пре могуће, а место Високог представника безусловно укинуто.
Питање: С обзиром на то да Русија остаје члан Управног одбора Савета за спровођење мира, да ли ће наставити да учествује у раду овог тела или сматра да треба створити нови међународни механизам за праћење спровођења Дејтонског мировног споразума?
Одговор: Русија никада није прекидала своје чланство у Управном одбору PICSB. Привремено замрзавање нашег учешћа у раду тог формата је последица чињенице да је од 2021. године његовим састанцима „председавао“ самозванац Кристијан Шмит, који је, уз подршку западних земаља, узурпирао место високог представника. Други аспект је у томе да је, кривицом истих тих западних представника, дошло до одступања од дугогодишње праксе доношења одлука консензусом у Управном одбору. Спремност партнера да исправе ненормалну ситуацију коју су створили ми засад не видимо.
Питање: Руска Федерација дуго заступа став да су „бонска“ овлашћења високог представника неспојива са Дејтонским мировним споразумом. Можете ли прецизирати на којим одредбама Дејтонског споразума или нормама међународног права је заснована таква позиција и који алтернативни механизам предлаже руска страна у ситуацијама, када се унутардржавне институције покажу неспособним да разреше озбиљне политичке и уставне несугласице?
Одговор: Такозвана бонска овлашћења крше све могуће одредбе Дејтонског споразума. Мандат високог представника је строго ограничен Анексом 10 Дејтона, према којем високи представник не поседује никаква ванредна овлашћења. Он је задужен за функције међународног посредника, који би олакшао дијалог између представника конститутивних народа БиХ, који су извор и носилац власти у земљи, а не да их замењује и тиме провоцира кризу и међунационални раздор.
Све земље у свету, без изузетка, суочавају се са тешкоћама и унутрашњим неслагањима. То не значи да је за решавање проблема у тим земљама потребно стварати било какве наддржавне органе спољне управе. Босна и Херцеговина, по нашем мишљењу, није изузетак у том погледу. БиХ је независна демократска земља, чланица многих међународних организација, бирана је у Савет безбедности УН. За народе Босне и Херцеговине одавно је дошло време да се ослободи овог понижавајућег спољног протектората и да самостално понесе одговорност за судбину своје земље, да доноси суверене одлуке засноване на дијалогу, компромису, дејтонском Уставу и законима.
Питање: Како Руска Федерација оцењује улогу Савета безбедности УН у процесу именовања Високог представника за Босну и Херцеговину и у каквом је односу та оцена са одредбама Дејтонског мировног споразума и са текућом делатношћу Савета за спровођење мира?
Одговор: Савет безбедности УН је једино тело овлашћено за именовање Високог представника. То је загарантовано и Дејтоном и 25-годишњом праксом. Хтели бисмо да подсетимо да је незаконито – заобилазећи Савет безбедности УН – промовисање од стране групе западних представника у PICSB Кристијана Шмита на место Високог представника довело Босну и Херцеговину до њене најдубље кризе у постконфликтном периоду, што је фактички угрозило безбедност у БиХ и региону у целини. Нажалост, благовремена упозорења Русије по овом питању су била игнорисана. Континуиране кулоарске манипулација у западним круговима око именовања новог Високог представника су наставак такве деструктивне, кратковиде праксе и тешко да ће допринети нормализацији ситуације у земљи.
