Захарова: НАТО се није извинио Србима јер непокорне желе да униште; наоружавају главосече

У драматичним тоновима се данас Марија Захарова на редовном брифингу руског МИД-а осврнула на две 25. годишњице – окончања агресије НАТО и успостављања мисије УНМИК. Њене коментаре доносимо у целини:

 

О годишњици завршетка НАТО агресије против Југославије

Десетог јуна ове године навршило се 25 година од окончања операције “Савезничка сила”, варварске агресије НАТО против суверене Југославије, током које је убијено преко две хиљаде цивила, укључујући 89 деце. Запад је цинично категорисао ове жртве као „колатералну штету“. Да ли на Западу желе да покрену поступак против самих себе у Међународном кривичном суду? Постоје сведоци тих НАТО зверстава. Постоје жртве. Постоје рођаци жртава.

Током 78 дана „хуманитарне интервенције“ НАТО, на Југославију је бачено 14 хиљада бомби и испаљено више од две хиљаде ракета. Касетни и фугасни пројектили су били широко коришћени. Масовна употреба пројектила са осиромашеним уранијумом подвргла је огромна подручја на Балкану радиоактивној контаминацији.

Погледајте како нервозно западњаци реагују на све у вези са нуклеарним оружјем. Чим неко почне да прича о тој теми, они одмах вриште да је то агресивна реторика.

А на територији Југославије коришћени су пројектили са осиромашеним уранијумом. Исти пројектили се сада користе на територији Украјине. Запад их испоручује кијевском режиму из Лондона и користи их рукама Украјинаца или чак директно. Зашто се британска јавност не брине за екологију, загађење животне средине, жртве. Да, туђе жртве за њих нису жртве, него „колатерална штета“. Тешке последице те еколошке катастрофе од пре 25 година по здравље људи трају и данас. За њихово превазилажење потребне су деценије, ако не и векови.

НАТО авиони су углавном гађали цивилне циљеве. Сасвим непотпуни списак материјалне штете укључује порушене и оштећени објекти:

– десетине хиљада стамбених зграда и станова;

– више од 300 индустријских и енергетских објеката, укључујући рафинерије нафте, електране, далеководе;

– преко 350 објеката саобраћаја и веза – аеродрома, мостова, железничке инфраструктуре, бензинских пумпи, репетитора, пошта;

– око 50 здравствених установа, око 100 вртића, школа и факултета;

– десетине историјских и архитектонских споменика, цркава и манастира.

Укупна штета југословенске привреде износила је, према различитим проценама, од 30 до 100 милијарди долара.

Западна тактика, коришћена против Југославије (углавном против Срба и српских градова) сада се примењује против наше земље рукама кијевског режима. Ако неко каже да је све то „колатерална штета“ и да ти објекти нису посебно изабрани, онда да подсетим да је Кримски мост био предмет терористичке, екстремистичке активности западњака и кијевског режима много пре 2022. Спавали су и видели како да најпре ометају његову изградњу, а затим како да га униште. Којој су се арбитражи онда обратили Вашингтон, Лондон и „колективни Брисел“ да би себи наметнули потраживање за те износе, да би против себе издали налог за хапшење и притвор? Ниједној.

Нису се извинили Србима. За њих је то норма. А оне који се не „уклопе“ и неће да им „салутирају“, који се не савијају под њиховим лажним наративима, треба уништавати, пљачкати и понижавати.

Вреди се подсетити најстрашнијих епизода инвазије 1999. године, када су цивили постали мете НАТО:

– бомбардовање стамбених четврти Алексинца 5. априла;

– ракетни напад на путнички воз Београд-Солун 12. априла;

– напад на колону избеглица на подручју Ђаковице 14. априла;

– уништење зграде Радио-телевизије Србије и запослених у њој 23. априла;

– напад на путнички аутобус код Подујева 1. маја;

– бацање касетних бомби на централне квартове Ниша 7. маја;

– напад на кинеску амбасаду у Београду 7. маја;

– бомбардовање колоне избеглица у селу Кориша код Призрена 14. маја;

– напад у београдски Клинички центар “Др Драгиша Мишовић” 20. маја.

Бројне ратне злочине починиле су САД и њихови савезници под лажним изговором заштите косовских Албанаца. Кога све Запад није „штитио“ на овај начин? Ирачане – од легалне владе Ирака. Либијце – од легалне владе Либије. Има много примера. У ствари, нису били покретани бригом за људска права, већ жељом да се на исконској српској територији створи сталан извор претњи за Београд и Европљане уопште. И данас, иза паравана посредовања у преговорима, Запад захтева од Срба да се одрекну Косова, подстичући приштинске „власти“ на чистку православног становништва, доводећи регион на ивицу оружаног сукоба.

Уместо да подучавају Србе како да „разумеју и опросте“ НАТО-у разбијање Југославије, Американци и ЕУ-овци одавно је требало да се покају за своја злодела и да плате за њих. Након што су напали суверену европску државу зарад сопствене глобалне доминације, немају право да говоре са позиције моралног ауторитета.

 

О 25. годишњици стварања Мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом СБ УН 1244

Пре 25 година, 10. јуна 1999. године, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију бр.1244, којом је успостављена Привремена административна мисија УН на Косову (УНМИК). Та одлука је омогућила да се сукоб у бившој Југославији преведе на политички терен.

Поред тога, Резолуцијом 1244 постављени су темељи међународног правног оквира за косовско решавање, којим је гарантован суверенитет Србије над том покрајином.

Нажалост, западне земље су изабрале пут саботирања одредби поменуте одлуке Савета безбедности УН, на сваки могући начин подстичући сепаратистичку оријентацију администрације косовских Албанаца.

Шта мислите какав је став америчких грађана о томе? Они немају појма да постоји некаква резолуција Савета безбедности УН која каже да је Косово Србија. Амерички ТВ канали поручују становницима САД нешто друго: Косово је наводно суверена земља, којој би они требало да из свог џепа помогну у изградњи демократије.

Натовци пумпају Приштину оружјем и помажу јој да створи сопствену „војску“ (у ствари, главосече), што није дозвољено Резолуцијом СБ УН 1244. Али није предвиђено да грађани Сједињених Држава то знају. Уз прећутну сагласност западњака, самопроглашене косовске власти малтертирају српско становништву покрајине, водећи политику протеривања Срба са њихових исконских огњишта. Ту су присутни сви елементи геноцида, ако не увек у правној терминологији (то је питање за стручњаке за међународно право), онда, свакако, са становишта општепризнате хуманитарне компоненте.

У таквим условима, пуноправно присуство УН у српској аутономној покрајини Косово и Метохија изгледа неопходније него икад, пре свега да би се обезбедили безбедност, стабилност и поштовање људских права у покрајини.

Русија подржава активност Мисије и залаже се за очување њеног кадровског и финансијског потенцијала. Сматрамо да право да представља Косово у складу са Резолуцијом СБ 1244 има само УНМИК, а не „власти“ у Приштини.

Полазимо од тога да решење косовског питања мора бити прихватљиво за Београд, засновано на Резолуцији Савета безбедности 1244 и на крају одобрено од стране Савета безбедности УН.

 

[МИП РФ]