Вучић на ГС УН: Западне силе погазиле Повељу УН. Чуваћемо пријатељство са Русијом. Мир нема алтернативу!

Говор председника Републике Србије Александра Вучића на 78. заседању Генералне скупштине УН, Њујорк. 21. септембра 2023.

 

Стојим пред вама као представник слободне и самосталне земље, Србије, која се налази на путу ка Европској унији, али која није спремна да погази свога традиционална пријатељства која је вековима градила. Желим да подигнем глас у име своје земље, али и у име свих оних, који данас, 78 година од оснивања УН, истински верују да су принципи Повеље УН једина суштинска одбрана светског мира, права на слободу и самосталност народа и држава. Али и више од тога. Они су залог самог опстанка људске цивилизације. Носи глобални талас ратова и насиља, који ударају на темељ међународне безбедности, јесу болна последица чији узрок лежи у напуштању принципа зацртаних у Повељи Уједињених нација. 

Сви који овде говоримо у овој уваженој организацији, говоримо о својим проблемима, неретко се обрачунавамо са стварним и замишљеним непријатељима, удварајући се сопственом јавном мњењу, причајући бајке из будућности, уз недовољно реалног сагледавања ствари. Каква је будућност света? Иако смо сви чули генералног секретара, мало ко га је слушао, и готово ниједан светски дневник није пренео његове упозоравајуће речи. У ери доминације социјалних мрежа у којој је важно добити само што више лајкова, у ери у којој се сваком кућном љубимцу посвећује више пажње него деци,није ни чудно што не препознајемо опасности које су пред нама. Као председник једне не тако велике земље, не могу да говорим о односима између великих сила. Нити је мој посао, нити бих успео. Али хоћу да говорим о томе како непоштовање међународног јавног права може да доведе до великих последица. Покупај распарчавања моје земље, започет форрмално 2008. године, једностраним проглашењем независности Косова и Метохије, још увек траје. Управо гажење Повеље УН у случају Србије била је једна од видљивих претеча бројних проблема са којима се данас сви суочавамо, а који увелико превазилазе границе моје земље, или оквире региона из ког долазим. Шире посматрано – откад смо се прошли пут овде срели – свет није ни боље, ни безбедније место.

Напротив, глобални мир и стабилност су и даље угрожени. И даље се суочавамо са проблемима енергетске безбедности, финансијске нестабилности, као и поремећајима у ланцима снабдеваља хране и лековима. Решење за многе проблеме не само да нисмо пронашли, него су они постали бројнији, а неки од њих су постали и сложенији. Говорио сам и о томе како овде нико никога не слуша и не тежи стварним договорима, а у међувремену смо почели све мање и мање да разговарамо, као да су сви, водећи се искључиво сопственим интересима, заглављени у сосптвеним позицијама, одустали од тражења компромисних решења. 

Даме и господо, док последња три дана са ове говорнице сви заклињемо на поштовање принципа и правила Повеље УН, управо је кршење истих у корену већине проблема у међународним односима, а примена двоструких аршина отворена позиција за све оне који газећи норме међународног права, али и базичне људске моралности, ратом и насиљем остварују своје интересе. Сви говорници до сада, а верујем и сви после мене, говорили су о неопходности промена у свету истичући своју земљу као пример моралности и послећености праву и светској правди. Данас нећу много говорити у суперлативу о својој земљи, о расту плата и пензија, стотинама хиљада изграђених километара ауто-путева и железничких пруга, новоизграђеним болницама и школама, научно-технолошким парковима, институту за вештачку интелигенцију, пошто се подразумева да штитим њене интересе и да је волим највише на свету. Али ћу говорити о принципима који су гажени и који су нас довели у данашњу ситуацију, и то не од стране малих, који су неретко мета напада, већ од стране најмоћнијих земаља света, посебно оних које су себи дале за право, да читавом свету, свака из свог угла, држе политичке и моралне лекције. Овде у овој сали, пре само два дана, могли смо да чујемо од председника Америке, да је најважнији принцип у односима између држава поштовање њиховох територијалног интегритета и суверенитета, а тек као трећи фактор по значају, поменута су људска права. И чинило ми се да су сви у овој сали то подржали. Ја као председник Србије сам то поздравио са нескривеним одушевљењем. Једини проблем у свему томе, била је чињеница што сам неколико сати после његовог говора морао да видим председницу такозваног Косова, коју највећи део Запада сматра председницом независне државе, која је иначе настала сецесијом територије Републике Србије. 

Истовремено, само неколико метара даље од ове сале, немачка министарка је рекла да се Немачка држи чврсто Повеље УН, и одлука и аката УН и да никада неће одустати од тога. Све би то било лепо када би било истинито. Готово све велике западне силе брутално су погазиле и Повељу УН, и Резолуцију 1244 УН, донету у овом Високом дому, негирајући и газећи баш све оне принципе које данас бране, а то се догодило пре 24 и пре тачно 15 година. 

Пре 24 године њих 19 најмоћнијих и највећих није имало милости према једној малој Србији, а смејали су се када је Путин користио исти изговор као и они. Онда им је 2008. године пало на памет да подрже независност тзв. Косова. Та одлука је донета када је Србија имала владу опредељену за евроинтеграције, и била пуноправна чланица свих међународних организација.

Mноги Срби морали да избегну са КиМ, а нама данас држе придике, као да ми не подржавамо територијални интегритет Украјине. Ми своје принципе не мењамо, нама је свако насиље исто. Свако кршење Повеље УН је исто. Без обзира на силу, и без обзира на изговоре. Али када их питамо о ономе што је урађено мојој земљи, одговор је онај који сте сви ви председници мањих земаља чули милион пута: “Не враћајте се у прошлост”.

Принципи се не мењају од прилике до прилике, принципи не важе само за јаке. Ако се мењају тако лако, онда то нису принципи. Сва правила морају да важе за све, или ћемо као свет завршити у најтежим сукобима. Још једна битна ствар је да је мир постао забрањена реч. Сви имају своје фаворите и кривце. Велике силе имају само лажне принципе.

Данас се на КиМ одиграва огољено насиље које над Србима примењују сепаратисти Аљбина Куртија. Само прошле недеље је Аљбин Курти у Бриселу поручио да ће Срби да плате и да пате. Да ли је могуће горе ругање људскости и међународном поретку. Само дан касније, управо сада, одведен је нови контингент Срба, ухапшених у његовој кампањи терора. Цинизам Куртијевог режима иде толико далеко, да иако су ЕУ и Америка издали саопштење којим осуђују насиље власти у Приштини, скочио број напада на Србе.

Милош и Стефан Стојановић, српски дечаци, упуцани су на Бадње вече од стране илегалних припадника снага безбедности. Иако сви знају да је само постојање КБС илегално по Резолуцији 1244. Забрана гласања за Србе, економска блокада, то је део тужне свакодневице за Србе. А многи само слежу раменима. Али увек кажу да ће све бити кривица обе стране. Ми нисмо мењали принципе зарад дневне политике. Онако како чувамо интегритет Србије, тако бранимо интегритет сваке чланице УН. Само је тужно што се они велики, који одлучују, позивају на своје принципе, који им у том тренутку одговарају. Јасно је по томе да улазимо у еру великих сукоба.

Баш у таквој ситуацији УН остаје једини фактор који нас окупља. Пружамо пуну подршку свим реформским процесима УН, укључујући иницијативе генералног секретара УН за јачање ове организације. Да не бисмо сви нестали, морамо се сви ујединити на том послу. Неопходно је поштовати територијални интегритет Украјине, и поновићу да Србија подржава интегритет свих држава чланица УН. Зато ми је тешко да схватим зашто неки не желе да поштују територијални интегритет Србије. Ипак, желим да се од срца захвалим глобалној већини. Већина чланица поштује Повељу УН. За вас дупли стандарди не постоје, и дубоко вам хвала што подржавате наше напоре. Чувајући наше границе чувате и своје границе.

Приштина ни читаву деценију после потписивања Бриселског споразума није омогућила формирање ЗСО. Дисбаланс по коме Србија вечито мора да попушта не води ка решењу. Разговор са Куртијем је више монолог, него дијалог. Тешко је објаснити зашто више од 10 година од потписивања споразума није створена ЗСО. Србија је на европском путу, спремна да се промени, и спремна је за реформе. Имамо добре односе са САД, и верујем да ће наши односи бити још бољи.

Али чуваћемо и традиционална пријатељства, укључујући и земље Азије, Африке и Латинске Америке. Нећемо прекинути традиционално пријатељство са Русијом. Дијалог је једино решење. Мир и стабилност немају алтернативу, и тако наступамо у свим разговорима са ЕУ. Верујем у будућност и да имамо капацитет да уз заједничке напоре превазиђемо разлике. Желим да градимо мостове, а не зидове.

Имамо важну иницијативу каква је Отворени Балкан, а такав приступ имамо према свим нашим суседима. Ови процеси су нераздвојни део нашег пута да постанемо чланица ЕУ. Имамо овакав приступ зато што желимо да градимо нова пријатељства, и да чувамо она традиционална. Дух пријатељства осетићете у Београду, који ће бити домаћин Експо.

Након много времена усвојена је и агенда 2030. Постоји трачак наде да испуно сва обећања, иако је много разлога за забринутост. Сви се и даље суочавамо са проблемима као што су сиромаштво и глад. Србија даје све од себе, и неки од резултата Србије су учешће у глобалним иницијативама и њихова примена. Доживели смо четврту индустријску револуцију, и трудимо се да пронађемо нове изворе раста. Србија је прва земља у региону која се прикључила глобалном партнерству за вештачку интелигенцију, и усвојила агенду још 2019. године.

Знање и наука су кључни за имплементацију агенде 2030. Зато сам поносан што је на иницијативу Србије проглашена декада за одрживи развој. Све то радимо за будуће генерације. Верујем да смо сви овде свесни да нема развоја без мира. Како је рекао Нелсон Мандела: “Мир је најбоље оружје за развој које ико може да има”. Морамо веровати у то. Морамо да слушамо и разумемо једни друге. Мир нема алтернативу. (аплауз)

Дођите у Београд на Експо 2027 да заједнички славимо људскост. Знам да сам говорио дуже него што су ми тражили, али сам дао себи исто право које су велике силе дале саме себи. (аплауз)