На северној страни Петроварадина, у сенци старе тврђаве, налази се старо војничко гробље познато као Транџамент. Ово место представља немог сведока трагичних догађаја из Првог светског рата и чува сећање на стотине војника различитих националности који су овде сахрањени. Међу њима посебно место заузимају руски заробљеници који су своје животе окончали далеко од отаџбине, остављајући за собом дирљиву причу о патњи, али и људском достојанству. Према званичним информацијама, на овом месту почива 99 руских војника.
Кратка историја гробља Транџамент
Гробље Транџамент настало је током ратних година као место сахрањивања војника страдалих на бојиштима или првенствено у заробљеничким логорима који су се налазили у близини Петроварадина. Овај простор, смештен на тадашњој периферији општине, постао је вечна кућа за припаднике различитих армија и националности, укључујући Аустроугаре, Србе, Италијане, Немце и Русе.
Највећи број сахрањених је у периоду између 1914. и 1918. године, када је велики број војника страдало у ратним сукобима или услед тешких услова живота у радним логорима. Посебно тежак положај имали су руски војници, који су као заробљеници Аустроугарске монархије били изложени нељудским условима рада и живота.
Руски заробљеници у Петроварадину
Руски војници доведени су у Петроварадин као ратни заробљеници са Источног фронта. Њихова судбина била је обележена тешким физичким радом, гладовањем и болестима, које су углавном биле кобне по живот. Многи од њих радили су на изградњи инфраструктуре, укључујући пруге и мостове.
Званични подаци указују на то да је већи број руских заробљеника преминуо услед епидемија које су харале казаматима, попут тифуса и дизентерије. Сахрањени су на Транџаменту, често без одговарајућих обележја, остављајући истраживачима да реконструишу њихове животне приче и трагедије.
Данас на гробљу постоје појединачна обележја која сведоче о присуству руских војника. Многе од ових споменика поставили су њихови сународници током каснијих деценија као чин сећања и поштовања. Нека од обележја носе натписе на руском језику, подсећајући на дубоку везу између два народа која је изникла из трагедије рата.
Споменик руским војницима
Један од најзначајнијих корака у очувању сећања на руске заробљенике на гробљу Транџамент био је обнова споменика руским војницима 2013. године. Овај споменик је резултат заједничких напора локалних власти, руске заједнице у Србији и Руске православне цркве.
Споменик се истиче својом једноставношћу и достојанственим изгледом. На њему се налази натпис на руском и српском језику. Централни елемент споменика је православни крст, симбол вере и наде. На споменику стоји натпис: «Руским војницима умрлим у заробљеништву овде 1915-1918».
Српско-руски центар „Мајак“ из Новог Сада, од оснивања, сваке године обележава православни празник Светих Царских Новомученика Романова одавањем почасти руским војницима који су страдали у Првом светском рату. Чланови центра том приликом посећују Старо војничко гробље у Петроварадину, где се уз присуство свештеника јереја Бранислава Керечког служи парастос.
„До 27. октобра 2013. године ово гробље је било запуштено, али је те године споменик обновљен и освештан у присуству епископа Сремског Василија и епископа Бачког Иринеја, као и амбасадора Руске Федерације Александра Чепурина, представника власти и бројних чланова српско-руских друштава,“ каже директор центра „Мајак“ Владимир Пребирачевић.
Обновом споменика који је иначе откривен сада већ далеке 1929. године, не само да је врећено достојанство руским страдалницима, већ је и продубљена културна и историјска веза између српског и руског народа.
Гробље Транџамент данас има велики историјски и културни значај. То је место сећања на жртве рата и симбол страдања и патње свих оних који су изгубили животе у казаматима Аустроугарске. То је споменик једне епохе, али и опомена на ужасе које ратови доносе.
Душан Опачић – Братство