Широм Српског света и у свим главним медијима обележен је 17. јул – дан Светих царских страстотерпаца — цара Николаја, царице Александре, царевића Алексеја и великих кнегиња: Олге, Татјане, Марије и Анастасије.
Молебан крај споменика у Бањалуци и премијера филма на РТРС
Код споменика руском цару Николају Другом Романову у Бањалуци данас је служен молебан и положени вијенци поводом 108 година од погубљења царске породице Романов.
Предсједник Императорског православног палестинског друштва Републике Српске свештеник Миладин Митровић изјавио је Срни да култура сјећања на свету царску породицу свједочи о колективној љубави и поштовању српског народа према жртвеном подвигу светога Цара Николаја.
“Цар Николај је у једном тешком историјском тренутку, руковођен мотивом љубави према Србији, заступао наш народ пред аустроугарским окупатором”, подсјетио је Митровић.
Он је напоменуо да обиљежавање годишњице погубљења Романових, које је већ постало традиција у граду на Врбасу, потврђује искрени пријатељски однос српског и руског народа и јасну опредељеност да ће се те везе још више учвршћивати.
Митровић је најавио да ће вечерас на Радио-телевизији Републике Српске бити премијерно приказан документарни филм “Царски мученици” познате руске режисерке Ирине Вдовине.
“Филм је посвећен проналаску светих моштију царске породице. Искрено се надам да ће приказивање документарног филма, у чије стварање је наше Друштво уложило велики труд и љубав, допринијети ширењу култа светих мученика међу нашим народом”, истакао је Митровић.
Почели „Дани породице Романов“ у Никшићу
Град Никшић и цијела локална заједница се кроз „Дане породице Романов“ узвисују и откривају своју праву природу, поручено је вечерас на отварању те четвородневне манифестације.
Говорећи у порти Саборног храма Светог Василија, др Драго Перовић рекао је да су ови дани прилика да као град прогледамо друкчијим очима, након деценија у којима је „чамио у тами своје невиђелице и чак прикривао вјечни вид Светога Василија — вид од кога се никако не можемо сакрити.“
„Кроз ове дане, можда сасвим и несвјесни тога, ми сами, свако од нас лично и град као заједница, узрастамо, узвисујемо се кроз ону мартиријумску светост Романових. Њихова мученичка смрт нас враћа, неизоставно, на ону смрт која је била смрт саме смрти — на оног који је слетио међу нас и свједочио да човјек, овакав какав је на земљи, не може да влада собом, а камоли другима. Он нам је открио нашу палу природу и нашу огрезлост у овоземаљском муљу самољубља и васкрсење као једини избор“, казао је Перовић.
Протојереј-ставрофор Слободан Јокић подсјетио је да су Романови једни од ктитора никшићког храма, због чега им се овим догађајем покушавамо на неки начин и одужити.
„Да никада не заборавимо шта су нам чинили други, колико су нам добра донијели, јер у смутним временима најприје се заборављају добра дјела. Али наш живот и наша служба је управо у томе да се сјећамо и да памтимо,“ нагласио је Јокић.
Након уводних говора, усљедио је први догађај четвородневне манифестације – промоција романа „Кишна писма Фјодору из сунчаног Каракаса”, аутора Момчила Трифуновића.
„Дани породице Романов 2026” трајаће до недеље, уз пригодан културни и спортски програм.
Помен на Старом војничком гробљу у Петроварадину
На дан Светих царских новомученика Романова, код спомен-обележја на Старом војничком гробљу у Петроварадину одржан је помен руским царским војницима који су своје животе положили далеко од своје отаџбине.
Помен је организовао Српско-руски центар „Мајак“, са циљем очувања сећања на руске војнике и њихову жртву.
Молитвени помен служио је свештеник Бранислав Керечки, који је у беседи подсетио на страдање руских царских војника и нагласио значај духовних и историјских веза српског и руског народа.
Поред бројних грађана и представника удружења, помену су присуствовали представник одбране Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, као и представник Руског историјског друштва у Србији Бојан Вулин.
Учесници скупа положили су цвеће и одали пошту руским царским војницима, истичући значај неговања културе сећања и очувања заједничког историјског наслеђа српског и руског народа.
Из Српско-руског центра „Мајак“ поручили су да оваква окупљања представљају важан допринос очувању успомене на претке и вредности које су вековима повезивале српски и руски народ.
Парастос на Руском гробљу у Билећи
На Руском гробљу у Билећи служен је парастос члановима царске породице Романов, који су убијени 1918. године, као и војницима Донског кадетског корпуса који су након револуционарних превирања и грађанског рата у Русији уточиште пронашли у овом херцеговачком граду.
Обележавање је организовао Завичајни клуб „Освит” из Билеће, а церемонији су присуствовали представници Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини.
Учесници су поручили да је историја српског и руског народа испреплетена страдањима, али и вековима пријатељства, те да је обавеза нових генерација да чувају сећање на важне историјске догађаје и негују везе два народа.
Завичајни клуб „Освит” већ две деценије организује обележавање страдања царске породице Романов и руских емиграната који су после Октобарске револуције нашли уточиште у Билећи.
„Срби су народ који најбоље зна шта значи жртвовати се за другога, дати све своје за пријатеља и брата. Управо је то Русија учинила за српски народ 1914. и 1916. године, а посебно цар Николај Други, последњи православни хришћански цар и цар мученик” – рекао је Миодраг Хрњез Љумо.
Начелник општине Билећа Миодраг Парежанин истакао је да је „Освит” препознао значај очувања историјског сећања и пренео га будућим генерацијама.
„Општина Билећа ће увек подржати оваква обележавања” – поручио је Парежанин.
Саветник за културу Канцеларије Амбасаде Руске Федерације у БиХ Георги Енгелхарт нагласио је да Билећа за Русе представља важно место сећања.
„Ми то памтимо и увек се сећамо веза између наших народа, братских веза које трају и у добру и у злу. Управо та помоћ у тешким временима много значи нашем народу и нашој земљи” – навео је Енгелхарт.
Манастир Светих царствених мученика Романових у општини Бајина Башта
Манастир Светих царствених мученика Романових – Стрмово, јединствена православна светиња посвећена последњој руској царској породици, данас свечано прославља своју храмовну славу.
Свечаност је започела дочеком архијереја у 8.30 часова, док је Света архијерејска литургија, коју је служило више архијереја Српске православне цркве, почела у девет часова. По завршетку литургије обављено је освећење славских дарова, а потом је за све присутне приређена трпеза љубави.
Иначе, манастир Светих царствених мученика Романових се налази у засеоку Јасика, насељеног места Бачевци у општини Бајина Башта и припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.
Манастир посвећен великомученицима Романовима је, након трогодишњег боравка у Манастир Свете Тројице (Бјеле Воде), подигао уз благослов Епископа шабачког Лаврентија, подвижник и монах, дугогодишњи мисионар православља у Америци, данас архимандрит игуман Сергије (Федоров), родом из Русије, док је ктитор Вјачеслав Заренков, оснивач хуманитарног фонда „Ствараоци света”.
Градња манастирског комплекса започета је 2010. године, на земљишту који је поклонио Милојко Милосављевић. Темељи цркве су освештани 2012. године, а градња је завршена 2014. године. Елементи за градњу цркве стигли су из Архангелска у Русији, а звона из Почајевске лавре. Црква је живописана од стране руских уметника у аутентичном руском стилу.
Поред цркве, у саставу комплекса, налази се и првопостављена црква брвнара, конак и пратећи објекти. Ту се налази необична крстионица подигнута на извору живе воде у коју се погружава онај ко треба да се крсти.
Прослављена слава манастира Дајбабе
У петак, 17. јула 2026. године, на дан Светих царских страстотерпаца — цара Николаја, царице Александре, царевића Алексија и великих кнегиња: Олге, Татјане, Марије и Анастасије — манастир Успења Пресвете Богородице у Дајбабама молитвено је прославио своју славу.
Тим поводом у манастирској цркви служена је свечана Божанска Литургија, на којој се сабрао вјерни народ из Подгорице и околних крајева.
Божанском Литургијом началствовао је протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски. Њему су саслуживали: протојереј Јован Пламенац, парох барски; протојереј Бојан Радуновић, парох зетски; протојереј Блажо Божовић, парох подгорички; протосинђел Евстатије, игуман манастира Светог Николаја на Ободу Црнојевића, и јереј Крсто Пламенац, парох црмнички.
Пригодном бесједом вјерном народу обратио се отац Јован Пламенац, који је богонадахнуто говорио о страдању Светих мученика Романових.
Отац Јован је нагласио да је пророк Достојевски руску револуцију предвидио у свом роману „Зли дуси“, посебно истакавши шигаљевштину — онај страшни програм по коме се, полазећи од безграничне слободе, завршава у безграничном деспотизму — као продукт западне либералне демократије која жели да ослободи човјека и људско друштво од свих божанствених, трансцендентних оквира.
Тамо гдје се човјек „ослободи“ Бога, подсјетио је бесједник, не рађа се слобода, него ропство горе од сваког дотадашњег — што је руска голгота двадесетога вијека потврдила крвљу милиона.
Говорећи о подвигу царске породице, отац Јован је истакао да Романови нијесу били само жртве револуционарног безумља, него свјесни исповједници: они су жртвовали себе за Бога, кротко и без мржње према својим мучитељима, а то је највећа жртва коју човјек може принијети — дати живот за Бога. Зато их Црква и прославља као страстотерпце, који су, по угледу на Христа, незлобиво претрпјели страдање и смрт.
Слава манастира Дајбаба сваке године изнова подсјећа и на дубоку, историјску везу Светих царских мученика са Црном Гором. Дом Романових био је вијековни покровитељ и добротвор православне Црне Горе, а Свети цар Николај II и његов отац, император Александар III, остали су уписани као ктитори величанственог Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, подигнутог њиховим приложништвом крајем XIX вијека. Тако се царска ктиторска љубав према нашем народу и данас узноси ка небу куполама никшићке саборне цркве, а Дајбабе, славећи царске мученике као своје небеске заштитнике, чувају живи спомен те свештене везе двају братских народа.
Након заамвоне молитве свештенство и народ прославили су славу резањем славског колача, а молитвено сабрање настављено је за трпезом љубави у манастирској порти.
Свети царски мученици Романови, молите Бога за нас!
