Добротворна фондација Светог Серафима Саровског Руске Православне Цркве дели грантове за организације које спроводе праксу успешног духовно-моралног васпитања заснованог на православним вредностима. То је шанса за нашу браћу у Србији и надам се и верујем да је неће пропустити – оптимистична је Наталија Максанцева после своје прве мисије у Београду током које је, са тимом експерата из Русије, радила на успостављању нових и обнови старих веза између Универзитета у Нижњем Новгороду и Универзитета у Београду.
Максанцева, доктор педагошких и кандидат филолошких наука, саветник је ректора за промоцију руског језика у иностранству на Нижњеновгородском државном лингвистичком универзитету „Доброљубов“ и експерт је добротворне фондације Светог Серафима Саровског.
На готово лаички постављено питање о томе „шта се нуди“, она даје импресиван одговор:
Желимо да сарађујемо у различитим областима: образовној, научној, културној, духовно-моралној. Желимо сарадњу са Богословским факултетом, Филолошким факултетом, Факултетом организационих наука и Универзитетом у Београду уопште, јер некада смо имали сарадњу, а сада смо је обновили и проширићемо је. Постигнут је договор о потписивању споразума између Нижњеновгородског лингвистичког универзитета и Универзитета у Београду.
У овом споразуму су наведени различити правци сарадње, међу којима је припрема заједничких уџбеника, размена студената и гостовања професора предавача.
Академска мобилност студената ће после потписивања споразума омогућити да ваши студенти и наши студенти долазе на студије, а само студирање ће бити бесплатно!
На Нижњеновгородском лингвистичком универзитету смо отворили интердисциплинарни програм „IT лингвистика и превод“ и увидели смо да Факултет организационих наука има сјајан потенцијал за сарадњу кроз размену предавача.
Даље, предвиђене су и заједничке активности: пројекат „Актуелна питања славистике и русистике“, међународни семинар „Дијалог словенских култура“ и слични. Желимо да заједно обележавамо дане словенске писмености и културе!
Правац сарадње је и унапређење квалификација предавача руског језика као страног језика и организација летњих школа. Наша летња школа има велику популарност. Њен академски програм је прилагођен нивоу знања језика, интересовањима и преференцијама. Али, она има и веома богат културни програм!
Наиме, Нижњи Новгород је град у коме се спаја древност и савременост. Основан 1221. године и за ових осам векова познат је по културним традицијама и великим личностима. Код нас је био Пушкин, Чехов, а то је и град Горког.
Наш богат културни програм подржава основне курсеве, и нама ће бити веома драго да видимо српске студенте на овом програму!
Посебно истичем да у оквиру програма који носи име преподобног Серафима Саровског имамо разне конкурсе, као што су „Серафимовски учитељ“, волонтерски конкурс преподобног Серафима Саровског, медицински конкурс „Серафимовски лекар“ и „Серафимовска школа служења“ који дели грантове за организације које спроводе праксу успешног духовно-моралног васпитања заснованог на православним вредностима.
Припреме за успостављање званичне сарадње са Богословским факултетом су у току, али представници Србије су већ позвани да буду почасни гости на једном од конкурса…
Да, сарадња са Богословским факултетом је планирана у оквиру заједничког пројекта са Митрополијом Нижњег Новгорода. На пример, позивали бисмо предаваче из Србије. На сусрету који смо имали на Богословији, отац декан је рекао да би можда он лично могао доћи са још неким.
На овом факултету има и предавача руског језика и први конкурс на коме би могли да учествују је „Серафимовски учитељ“, педагошки конкурс. Али, и пре него што буде објављен тај конкурс, Фондација преподобног Серафима Саровског је позвала представнике Србије да дођу као почасни гости у септембру, датум је познат и само чекамо имена да пошаљемо позивнице за сусрет који ће се одржати на благодатној дивејевској земљи.
Из Вашег угла, шта је предуслов за побољшање сарадње у наведеним, али и свим другим областима на којима се темеље српско-руски односи?
Мора се више изучавати руски језик у Србији, а српски у Русији. На нашем универзитету већ пет година предајемо српски и студенти су веома заинтересовани. Зашто баш изучавати језике? Зато што се језик не може изучавати одвојено од културе. Једнога нема без другог. Култура је одређени свет смислова, свет значења, то су духовне вредности. И лакше ћемо изградити дијалог ако познајемо језик и културу оног другог. Дијалога нема без разумевања. Он је бесмислен ако се узајамно не обогаћујемо. Зато је наше данашње стање, наша реалност, кључ успешне будућности и конструктивног дијалога, којим ћемо доћи до сарадње у различитим областима.
Који је значај младих људи у том контексту?
Студенти су будућност у свакој земљи. Како студенти процењују свет за себе? Спрам самореализације и успешности будућности. Али, шта савремена омладина у Србији зна о Русији и обратно? За то су потребни заједнички пројекти како би наше земље биле спојене не само прошлошћу, већ и садашњошћу и будућношћу и ја оптимистично гледам на то питање.
Поменули сте вредности. Како видите морал и уопште систем вредности руског и српског народа? Колико смо блиски у цивилизацијском смислу?
Блискост народа је резултат словенских корена, блискост језика, писмености и култура. Срби и Руси су у духовном и културном смислу веома блиски и то може бити објашњење негативног понашања Запада према нама. Ми смо веома блиски савезници!
Спајају нас православне вредности. Србија је била крштена 640. године и остала верна православљу. Русија је такође била крштена. Ова два важна момента у судбини наших народа су одредили блискост наших култура. Срби и Руси су аксиолошки одредили своје вредности прихватањем Православља. Што се тиче вредности и морала руског и српског народа, ако говоримо генерално, то су Бог, нација, породица. Овде, наравно, постоји много компоненти. Духовна компонента је доминантна код оба народа и овде спадају мир, правда и вера. Све ове вредности спајају оба народа.
А тичу ли се слободе, јунаштва и заштите ближњег?
Слобода је безусловно важна, нарочито у смислу развоја и уједињења Словена на овом словенском простору. Не мислимо да треба да се уједињујемо против некога, него да се уједињујемо једни са другима како бисмо се боље упознали. Ово уједињење је нормална форма интеграције.
Када смо били на Филолошком факултету, видели смо студенстске новине са паролом – „Словени свих земаља – уједините се“. Другим речима: јединствена словенска цивилизација нам даје сигурност и снагу у будућности.
То нас води закључном питању: у чему је разлика између западног начина живота и православног начина?
Западни свет – то је практицизам, индивидуализам, претерана потрошачка сфера. Православље – укорењеност у православном начину живота, православне традиције. Ако, не дај Боже, дође до спољне интервенције, то је борба за веру и отаџбину. И, наравно, све што носи у себи те традиционалне вредности. Хајде да их се подсетимо: то су колективизам и саборност. Саборност је уопште камен-темељац руског света, она одређује све. То је и љубав према ближњем и неопходност жртвовања себе ради општег добра када је то потребно. То је веома важно!
У руској књижевности су те вредности биле познате већ у 19. веку. Свиђа ми се шта је рекао наш филозоф Николај Берђајев: „Сва велика руска књижевност 19. века била је рањена хришћанском темом“. И у њој сва та борба добра и зла, ослобођење човека од патње и зла, при чему човека, народа, па чак и целог човечанства, све је то заправо – глобално. Зато кажу да је наша књижевност прво била православна, а потом руска. Ако узмемо Пушкина, Достојевског и друге писце, то су и милосрђе, част, дужност. Овде постоји одређени стуб: православни стуб. И, ми градимо живот у складу са тим традиционалним вредностима! Тако већ долазимо до светског саосећањa, као што је говорио велики Достојевски. И мислим да те традиционалне вредности уједињују и руски и српски народ.
Шта је наша будућност? Која је ваша порука нашем народу?
Желим напредак српској земљи и Србима. Желим да наш савез остане чврст као и до сада. Србија је једина европска земља која нам није увела санкције. Србија је поуздан и искрен савезник и желим да тако остане и у будућности. Благостања и успеха! Добро дошли у Русију, добро дошли у Нижњи Новгород. Биће нам веома драго да вас угостимо!
Диана Милошевић
