Празник српско-руског братства: у част великог руског и светског писца Максима Горког мосту на Врњачкој реци у Врњачкој Бањи свечано је додељено његово име, на иницијативу и ангажовањем Друштва српско-руско-белоруског пријатељства и посебно Слободана Дишовића и Николе Џамића.
Није постојао бољи начин да Врњачка Бања покаже и укаже поштовање према великом руском писцу, Максиму Горком, него постављањем и откривањем спомен плоче и давањем назива мосту по овом врсном ствараоцу. Врњчани, представници локалне самоуправе, гости из Русије, и остали гости су уз пригодан пратећи програм, на тачно сто година од боравка Максима Горког у Врњачкој Бањи, писцу одали почаст и указали на појам поноса, радости и настојања да се традиција културе и поштовања и даље негују.
Спомен-плочу плочу са називом моста су открили председник општине Бобан Ђуровић и заменик директора Руског дома Александар Бељченко.
Свечаности је присуствовао велики број грађана и гостију Врњачке бање. Тим поводом је такође засађено и стабло брезе као знак сећања на великог писца и знак трајног пријатељства српског и руског народа.
Одржан је пригодни музички и културно-уметнички програм. Стихове Јесењина читала је Наташа Станковић. Присутним грађанима на свечаности обратио се Јевгениј Филатов, директор Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Он је рекао:
„Поштовани становници Врњачке Бање, драги гости, уважени званичници!
Данас смо се окупили поводом догађаја испуњеног дубоким симболизмом – отварања моста који носи име великог руског писца, хуманисте и мислиоца Максима Горког.
Зашто управо овде, у Врњачкој Бањи? Одговор се налази у историји. Пре тачно сто година, у лето 1925. године, Врњачка Бања је гостољубиво дочекала Алексеја Максимовича Пешкова, широм света познатог као Максим Горки. Он је дошао овде на лековите изворе у потрази за здрављем и снагом. У овом прелепом месту је одмарао, лечио се и настављао свој титански књижевни рад. Србија је за њега тада постала острво мира и добродушности.
Назвати мост именом Горког није само израз поштовања према великом књижевнику. То је мост ка прошлости: он нас повезује са оним летом 1924. године, када је Врњачка Бања угостила великог сина Русије. То је мост између култура: он симболизује чврсто вековно пријатељство, узајамно поштовање и дубоке духовне везе између народа Србије и Русије. То је мост ка будућности: као што су дела Горког прожета вером у човека и његове могућности, тако ће и овај мост служити новим генерацијама, подсећајући на вредности дијалога, гостољубивости и културне размене.
Горки је писао: “Човек, како то поносно звучи!” Нека овај мост, који носи његово име, постане симбол поноса на нашу заједничку историју, на гостољубивост Врњачке Бање и на трајну снагу културе која уједињује народе.“
Алексеј Максимович Пешков (1868-1936), познатији као Максим Горки, био је руски писац, „највећи прлетерски писац“, оснивач књижевног правца социјалистичког реализма и политички активиста. Рођен је у Нижњем Новгороду, а умро је у Москви. Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. је живео у иностранству, а након повратка у Совјетски Савез, прихватио је културну политику тога времена. Био је номинован пет пута за Нобелову награду за књижевност. Пре књижевног успеха, путовао је широм Руског царства често мењајући посао, стичући разна искуства која ће касније утицати на његово писање. Агитовао је против царизма, тражио друштво револуционара народњака и бранио интересе сиромашних. Године 1905. пише прогласе против војске, полиције, цара и бива затворен, а ослобођен је после протеста интелектуалаца многих земаља, укључујући и Радоја Домановића. У својим првим приповеткама описује егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказује своје непријатељство према фашизму и малограђанској себичности. Смисао уметности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човечних односа међу људима.
Врњачке новине – Српски телеграф – БРАТСТВО
