Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова поручила је, осврћући се на протест заказан у Новом Саду поводом годишњице пада надстрешнице на Железничкој станици, да Србима саветује да никада не дозволе да их користе за туђе интересе.
“Унутрашњи процеси у Србији су унутрашњи. Србија, као и свака држава, има своју унутрашњу политику, своје унутрашње проблеме и да би они требало да се решавају унутрашњим инструментима и могућностима. Дозволићу себи да дам један савет. Не дозволите да вас користе за туђе интересе, од стране других земаља за њихове западне интересе а против интереса Србије, српског народа и историје. Право је искушење то што сада пролазе Срби.“
„Србија је толико страдала током 20. вела и сада видимо монструозне примере манипулисања Србима од стране Запада, да се не сме дозволити да сва та страдања, и током Другог светског рата и 90-тих година, постану део преваре и туђих игара“, рекла је Захарова новинарима на форуму „Дијалог о фејковима 3.0“.
Србију покушавају да окрену против историјски корисне сарадње са Русијом, али јој не показују стварну корист од приближавања Европској унији, већ се ограничавају на празна обећања, сматра званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
„С једне стране, Срби чују обећања о некаквој светлој будућности унутар ЕУ. С друге стране, никакве практичне кораке ка приступању (ЕУ) нити за привилегије које ЕУ обећава – Србија не види. А при томе их још покушавају окренути против Русије и сарадње која је увек обезбеђивала Србији реални потенцијал за развој“, рекла је она новинарима на форуму „Дијалог о фејковима 3.0“.
РТ Балкан је такође поставио питање Захаровој да прокоментарише најаве председника Србије Александра Вучића да се могу очекивати неке новости по питању НИС-а крајем ове или следеће недеље. На питање да ли постоји неки напредак и да ли је Русија укључена у те преговоре Захарова је одговорила: “Управо сте цитирали Вучића, па претпостављам да је то питање за њега”.
Чудовишна злоупотреба деце од стране Запада
Заговорници екстремног либерализма који промовишу родну идеологију, укључујући и међу децом, слични су нацистичким мучитељима у концентрационим логорима, изјавила је Захарове у свом главном иступању на форуму. Она је подсетила и на страдања српске деце током бомбардовања Југославије.
„Ако је пре 85 година деци у концентрационим логорима вађена крв, убијана су, скидана им је кожа, вршени су експерименти са новим лековима и речено им је да је то нормално, данас, под маском неке врсте родне различитости, људи са слично болесном психом спроводе исте експерименте на деци коју сматрају својом и којој наводно желе добро“, рекла је она, говорећи на форуму „Дијалог о лажима 3.0“.
Захарова је нагласила да су свет до овог стања довели заговорници екстремног либерализма.
По њеним речима, Запад по ко зна који пут “манипулише и жонглира” дечијим животима и учинио је сурови покушај да заспе Русију измишљеним и бесрамно надуваним оптужбама. Цитирамо:
„Још један пример застрашујуће информационе кампање, или боље речено, дезинформационе кампање, где није био само један фејк. Била је то серија застрашујућих инсинуација и лажи, које су, између осталог, пронашле нова технолошка средства за ширење.
То је прича о такозваној деци киднапованој од стране Русије, одвезеној или украденој, како они још кажу, са територије Украјине.
Та прича се једноставно укоренила у традиционалним медијима. Ништа није стављено под наводнике, ни уз шта нису додаване фусноте, и нигде није написано да је та информација само из једног извора и да није потврђена неколико година. Не, пред нашим очима, то је постајало мејнстрим, чудовишни по својој циничности. У свим културама, код свих народа, деца су најрањивији, најзаштићенији део друштва. Коришћење деце у политичким играма, жонглирање њиховим животима, је табу. Табу за сваку нормалну особу и, сходно томе, за свако нормално друштво. Али се сећамо да нам се нуди нова нормалност у замену за праву.
Та теза је убацивана свуда, оптужујући нашу земљу, оптужујући руководство наше земље. Дошло је до најсрамније тачке. Почели су да емитују своје лажи на платформама УН, уз – и то је заиста катастрофа – медијску подршку Секретаријата УН. Пуке лажи им нису биле довољне. А шта им је још требало?
Легитимизација. Гурали су ту причу не само кроз традиционалне новине, часописе и телевизију. Били су им потребни саучесници. То је била завера.
Објавили смо посебан, веома медијски пропраћен чланак против лажних објава на ову тему. Препоручујем вам да га прочитате и ви. Обавезно ћемо организаторима послати линкове како бисмо то довели и до ваше пажње, можда поново.
Ништа од тога – како су говорили, прво су биле стотине хиљада, затим милиони, затим десетине хиљада, па десетине – стотине хиљада. Ништа од тога није било. Чак није било ни хиљада. А ако говоримо о отмицама – уопште их није било. Била су деца која су постала жртве западних авантура за смену режима у Украјини.
Да ли је ово било први пут да је Запад манипулисао и жонглирао животима деце? Шта су они радили са децом у Сирији? Како су експлоатисали њихове слике? Из неког разлога, тада се нису питали како ће сиријска деца живети даље.
А Либија, када је држава уништена, да ли је неко на Западу говорио о томе колико је деце страдало у Либији?
А Југославија? Да ли је неко сада, у том истом Секретаријату УН, одржао конференцију оне деце која су била сведоци бомбардовања Београда, оне деце чији су родитељи касније умрли од рака? Зато што је у тим бомбардовањима коришћен осиромашени уранијум. Можда постоје спискови деце убијене током НАТО бомбардовања Југославије, бивше Југославије. Никога није брига.
Али овај мит о деци која су наводно украдена из Украјине се раширио. Да, постоје деца која су раздвојена од породица као резултат ратних дејстава. И систематски рад је у току. И за разлику од других поменутих случајева, где тај рад није спроведен, наша земља проналази времена и прилике да размишља о деци других земаља. Имамо целу институцију, Комесара за права деце, који томе посвећује колосалне напоре. Иако имамо посла на домаћем терену и имамо децу којој треба обратити пажњу, мислимо и на друге.
И сви, Зеленски и сва та компанија, добро су свесни тога.
Колико су деце именовали када смо их већ натерали на то, када је, седећи за столом, тим истим преговарачким столом, руска делегација захтевала да дају барем нешто на тему деце. А онда, када се не десетине, већ стотине — чак и хиљаде — новинара окупило у Истанбулу да гледају, а да не помињемо онлајн преносе; стотине хиљада новинара су гледале, и милиони људи широм света су гледали. Онда, под објективима камера, када је то било немогуће избећи, дали су списак. Колико је имена деце било на њему?
- Можете ли замислити степен обмане, степен лажи, степен дезинформација? Пре тога, било је преко милион, иако без имена, датума или године рођења. Дали су 339 имена, а испоставља се да око трећине имена нису потврђена. Одговор Русије на тај списак је дат још 23. јула, и одговарајући рад је у току. Да ли је ико писао о томе?
Да ли су људи који се баве хуманитарним питањима у Секретаријату УН нација посветили томе било какво време или било какву акцију? Наравно да нису.
Штавише, до почетка октобра, вратило се 115 малолетника. Спојили су се са рођацима у Украјини или у трећим земљама. А и у Русију су се такође вратила деца. 28 деце се вратило нама. Да ли ико о томе говори или пише? Не, али ви имате моћ да говорите и пишете о томе, јер имамо комесара за права деце, Марију Љвову Белову, јер имамо цео апарат, они стално држе ово питање под контролом, имамо наше сталне представнике у Њујорку при УН, у Женеви, у ОЕБС-у, и тако даље. И делимо те информације буквално онлајн.
Узгред, ево питања за све нас. Ја о томе редовно говорим, али можда можете да разрадите ту тему. Шта се дешава у земљама Европске уније, где су милиони украјинских грађана побегли из Украјине након мобилизације? Шта се дешава са децом? Сећате се како су представници земаља Северне Европе, Централне Европе и њихови министри унутрашњих послова, говорили да немају појма где се налазе десетине хиљада украјинске деце – и навели су стварне бројке – јер су наводно прешли границу, али нико не зна шта се са њима десило после. И тамо нема никаквог мониторинга те ситуације. Можда ово може постати део вашег рада и ваше истраге.
Да, то неће бити лако, али и то треба да се уради.“
