Марија Захарова је на редовном брифингу 8. априла одговорила на новинарско питање о покушају украјинских служби да минирају гасовод Турски ток у Србији и о могућим последицама таквих акција. БРАТСТВО из званичног стенограма преноси цео текст питања и одговора Захарове.
Питање: Украјинске обавештајне службе покушале су да минирају гасовод Турски ток у Србији. Како би такве акције могле да утичу на односе Русије са европским партнерима у сфери енергетике? Постоји ли ризик ескалације сличних акција у другим регионима где пролази руска енергетска инфраструктура?
Одговор: Наши односи са Европском унијом су прекинути. Не мислим само на званичне односе, већ на везе у целини. За то је одговорна управо ЕУ.
Наша принципијелна позиција се није променила. Нисмо ми започели ту прљаву игру. Није био наш избор да одустанемо од заиста добрих, великих и битних резултата које смо постигли претходних година. Ми одговарамо, бранећи своје националне интересе и животно важне позиције, у вези са правим хибридним ратом који против наше земље воде Европска унија као институција и њене државе чланице. Ако они промене своје понашање, ми ћемо одредити наш одговор. Засад више шта да се коментарише.
У вези са вашим питањем о томе може ли та дестабилизација да прошири свој обим и хоће ли се наносити удари или терористички напади на руску цивилну енергетску инфраструктуру, хтела бих да разјасним једну ствар. Зашто само на руску?
Кијевски режим напада све што га тренутно занима, полазећи од сопствених циљева и наређења која добија од својих главних спонзора. Ако им је потребно да дестабилизују ситуацију на Балкану, учиниће то. Ако им је потребно да угрозе билатералне односе Русије са другим земљама у енергетској сфери, циљаће и на те енергетске објекте.
А зашто Ви ограничавате своје питање само на нашу земљу? Добро је познато да чим политичка група крене путем тероризма, даље се отвара Овертонов прозор, стварајући црну рупу у коју је све усисано. То почиње неконтролисано, без ограничења, без икакве логике осим једне – апсолутног терористичког хаоса.
Како се на то може утицати? Пружањем одговарајућег отпора кроз мере безбедности и спровођењем антитерористичких мера. Пружањем политичког отпора. Али, уз пар изузетака, нико у Европској унији не пружа такав отпор кијевском режиму. Неки се ослањају на кијевски режим као на алат којим су се служили амерички ултралиберали, од којих многи у европским престоницама очекују да постану њихови нови господари или сизерени. А неки се просто плаше. Неки и немају такве могућности због губитка суверенитета, без обзира што се ради о европским „демократијама“.
Али главно је нешто друго. То није Украјина као држава, већ је кијевски режим као неонацистички ентитет тај који спроводи своје терористичке активности пуном снагом.
Много пута смо говорили, укључујући и током овог брифинга, о многим нападима украјинских оружаних снага на објекте руске енергетске инфраструктуре. На пример, на нафтовод “Дружба”. Подсећам да је 27. јануара ове године кијевски режим зауставио транзит руске нафте преко своје територије преко нафтовода “Дружба” у Словачку и Мађарску, позивајући се на његова оштећења. Мађарски премијер Виктор Орбан је то 17. марта прокоментарисао овако: „Ситуација је јасна. Ако има нафте, има и новца… Овај нафтовод се кварио 22 пута. И свих 22 пута је поправљен. А сада, неколико недеља пре наших избора, из неког разлога, нема поправке по 23. пут. Зато ми не верујемо у те бајке.“
Сем тога, само у првој недељи априла, бандеровски режим је предузео нови напад са три дрона на компресорску станицу “Рускаја” — почетну тачку гасовода “Турски ток”. То се догодило 2. априла. Напад су одбиле снаге руског Министарства одбране. Рад објекта није био нарушен.
Кијевски режим је 6. априла извршио масовни напад, користећи ударне дронове, на објекте међународне компаније за транспорт нафте “Каспијски нафтоводни конзорцијум” у луци Новоросијск. Цивилна инфраструктура града је такође претрпела озбиљну штету: оштећене су десетине стамбених зграда, а према последњим извештајима, 10 цивила је повређено у нападу.
Наш принципијелни став по овом питању остаје непромењен: ми категорички не прихватамо нападе на прекограничну енергетску инфраструктуру. Такве акције подривају стабилност снабдевања енергијом, штете социјално-економској ситуацији многих земаља и негативно утичу на регионалну, а некад и на глобалну енергетску безбедност. У контексту енергетске кризе која се развија, такви напади могу само погоршати растуће проблеме, укључујући и у самој Европи.
