Захарова о монографији „Дуги одјек 1999.“: Поносни смо због српског отпора западној деструкцији

На редовном брифингу 27. новембра 2024. Марија Захарова је имала посебну, унапред припремљену изјаву поводом недавног представљања у Београду монографије „Дуги одјек 1999. године“ руских аутора. Њену изјаву дајемо у целини:

 

Скрећем вам пажњу на недавно објављену, уз подршку Россотрудничества и Фонда за подршку јавној дипломатији “Горчаков”, монографију „Дуги одјек 1999. године“, посвећену перцепцији у српском друштву 25. годишњице НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Та тужна годишњица је ове године.

Ова студија, коју је припремио тим аутора – научних сарадника и професора из Института за славистику Руске академије наука, Високе школе економије и Универзитета МГИМО Министарства иностраних послова Русије – садржи јединствене чињеничне податке који приказују како су тачно страшни догађаји утицали су на однос српског друштва према Западу. Монографија је израз поштовања према српском народу, којег нису сломили ни бомбардовање, ни наредних 25 година систематских напора западњака да се заборави оно што се догодило. Преживевши дубоку колективну трауму, Срби су сачували и свој идентитет и виталну државу. Трагично искуство српског народа нас учи како  може да се одбрани национално достојанство и показује да покушаји насилног „забораваљања историје“ у виду брисања, преписивања, прећуткивања, „укидања“ доводе до супротног ефекта и увек раде против онога ко покушава. да их спроведе.

Као што видимо, руководство Србије данас нема намеру да „иде на поводцу” западних земаља и да „окрене страницу” у вези са агресијом НАТО против Југославије и пуно је одлучности да не преда забораву ратне злочине које је НАТО починио 1999. године. Та позиција је достојна поштовања. Поносни смо што Срби имају довољно снаге да се одупру деструктивним тенденцијама Запада.

Позивамо новинаре који се баве међународним односима, стручњаке за Балкан и све заинтересоване, да се упознају са овом озбиљном студијом, у којој су приказане последице утицаја НАТО бомбардовања не само на глобалном и регионалном нивоу, већ и на друштвени и културни живот Србије.

Подсећам да је пре 25 година НАТО авијација демонстрирала целом свету шта заправо значи „хуманитарна интервенција“. Управо је тај термин користило руководство САД и НАТО за ракетне-бомбашке ударе на војне и цивилне циљеве Савезне Републике Југославије, чије је руководство, у циљу очувања јединства земље, било принуђено да води оружану борбу, бранећи оно што им је увек било важно.

Током 11 недеља, почевши од 24. марта 1999. године, на суверену европску републику је испаљено 3.000 крстарећих ракета, бачено је 80.000 тона бомби, укључујући касетне и пројектиле са осиромашеним уранијумом. Према подацима српских власти, током варварских бомбардовања погинуло је око 2,5 хиљаде људи, укључујући 89 деце. Рањено је 12,5 хиљада грађана. Порушено је 1.500 насеља. Материјална штета, по неким подацима, процењена је на 30 до 100 милијарди долара.

[МИП РФ]