На редовном брифингу 4. фебруара Марија Захарова се осврнула на скоре поновљене председничке изборе у Српској (унапред припремљена тема) и одговорила је на новинарско питање о погоршаном стању на КиМ после недавних „парламентарних“ избора. Она је дала недвосмислену подршку „патриотском руководству“ Републике Српске и изнела оштру осуду понашања Запада и њиховог штићеника Куртија. Као и увек БРАТСТВО доноси пун стенограм излагања Захарове.
О одржавању делимичних поновљених избора председника Републике Српске (Босне и Херцеговине)
Делимични поновљени избори председника Републике Српске у саставу Босне и Херцеговине заказани су за 8. фебруар. То је најновија фаза кампање дестабилизације Републике Српске, инспирисане од стране Запада, која представља очигледно изругивање над изборним правима њених грађана.
Изборима је претходила оставка легитимног председника Републике Српске, Милорада Додика, изазвана незаконитим мешањем у правосудни и систем спровођења закона БиХ. Када је његов блиски савезник Синиша Каран победио на ванредним председничким изборима које су наметнуле спољне силе у новембру 2025. године, то је такође изазвало незадовољство земаља Запада. Као резултат грубих манипулација и притиска на Централну изборну комисију БиХ, онемогућено је утврђивање резултата гласања. Под измишљеним изговорима, резултати гласања су делимично поништени у нади да ће поновљено гласање додатно закомпликовати ситуацију и посејати раздор у српским редовима.
Јасно је да Запад прибегава вештачком изазивању унутрашњих политичких тензија, кршењу суверенитета Босне и Херцеговине и мешању у унутрашње послове земље у нади да ће некако спасити своју умирућу колонијалну власт, засновану на принципу „завади па владај“.
Солидарни смо са патриотским руководством Републике Српске, које чврсто и достојанствено одолева спољним притисцима и води праведну борбу за једнака права Срба у Босни и Херцеговини као једног од три конститутивна народа земље, у складу са принципима Дејтонског мировног споразума.
О ванредним „парламентарним“ изборима на Косову
Питање: Како оцењујете ситуацију у српској покрајини Косово након ванредних „парламентарних“ избора одржаних тамо 28. децембра 2025. године?
Одговор: Упркос покушајима косовских „власти“ да демонстрирају неку врсту демократског процеса, ситуација наставља да се погоршава. Користећи успех владајуће врхушке на недавним „парламентарним“ изборима, приштинска администрација убрзава своје напоре да „очисти“ покрајину од српског становништва. То је тачан опис онога што се тамо дешава. Политичкој странци Српска листа, кршећи све важеће процедуре, одузет је један посланички мандат и дат је марионетској фигури која ће наводно представљати права српског становништва у тамошњој „скупштини“. То је изругивање над правима Срба.
Вршилац дужности „премијера“ ултранационалиста Курти, кога је Запад размазио, или боље речено „подмитио“, сведозвољеношћу, најавио је примену од 15. марта тзв. „закона о странцима“ који забрањује свима без косовског „држављанства“ или неке друге дозволе да бораве у покрајини дуже од три дана. Тиме се Срби који живе на својим историјским територијама, а раде или студирају на Косову фактички проглашавају туђинцима.
Још једна иницијатива је дискриминаторни „закон о возилима“, који удара на цео возни парк српских медицинских, образовних и социјалних установа: аутомобили морају бити пререгистровани према прописима косовских Албанаца. Где је икада виђена таква демократија? Где је цео „колективни Брисел“, који је толико наобећавао Београду и тако примамљиве сликао европске перспективе, да не види проблем који се сада ствара српском народу? Тако се грубо крше права неалбанског становништва на кретање, приступ здравственој заштити и образовању, а игноришу се основни међународноправни документи и норме које регулишу процес помирења на Косову.
Упоредо са тим, косовске снаге безбедности систематски упадају у подручја са већинском српском заједницом, под измишљеним изговорима хапсе њене представнике и против њих на брзину фабрикују кривичне поступке.
Не чује се никаква сувисла реакција од стране европских посредника. Више их није брига за људска права. Спремни су да се боре на међународним платформама, на пример, против Русије, укључујући и Србију, када се измишљају непостојеће оптужбе, и када се суди по измишљеним оптужбама, а када је у питању патња људи којима су обећали светлу будућност, за свим њиховим напорима за заштиту људских права одједном престају. Европска унија, која се обавезала да ће координирати дипломатске напоре у решавању косовског проблема, не примећује дивљање национализма, које распирује лично Курти, или је или неспособна или невољна да делује. Очигледни су непоштење, преварантске намере и, рецимо отворено, обмана у коју се упустила Европска унија, да би, с једне стране, увукла Србију у орбиту својих интереса, а с друге стране, да не би испунила ниједно од својих обећања.
Притом истичемо уравнотежене и одговорне реакције Београда на антисрпске провокације. Они су усредсређени на заштиту својих сународника у оквиру политичких и правних механизама, иако је то све теже, и остављају отворену могућност за дијалог са Приштином на основу Резолуције 1244 СБ УН.
Одлуке Савета безбедности дају све могућности за нормализацију ситуације у покрајини, обезбеђивање стабилног мира и права свих народа који тамо живе. Само када би постојала жеља других учесника у процесу, који вичу и вриште на све стране о „универзалном инструменту европских интеграција“ као начину за решавање свих тих проблема, а до сада су хронично били јалови. Сва њихова обећања се просто показују као лажна.
