При крају данашњег редовног брифинга, последњег у овој години, Марија Захарова је одговорила на чак два питања у вези са Србијом. Доносимо комплетан стенограм.
Питање: У сегменту интернета на албанском језику објављен је документ који је представљeн као нацрт Статута Заједнице српских општина – баш онај који су Београду и Приштини уручили представници ЕУ и САД пре два месеца. Како бисте могли прокоментарисати његов садржај?
Одговор: Упознали смо се са том публикацијом. Ако је текст заиста аутентичан, онда је ситуација са западним посредовањем у решавању косовског питања жалосна. У њему видимо апсолутну немоћ САД и ЕУ, које нису у стању да проблем суштински реше и присиљавају Србију на очигледно неприхватљив расплет по цену одрицања од темељних националних интереса.
Поменути „нацрт“ чисто номинално је у вези са основним бриселским споразумима Београда и Приштине из 2013. и 2015. године, које је потписала ЕУ и негира принципе садржане у њима, без чијег поштовања су безбедност и добробит косовских Срба недостижни. Документ садржи позивања на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и „устав“ Косова, који се међусобно искључују и прописује поштовање „независности“ самопроглашене републике. Међутим – или Резолуција 1244 СБ УН (обавезујућа за све), или „устав“ Косова и независност самопроглашене републике. Те ствари се међусобно искључују.
Предлаже се да се заједница српских општина интегрише у систем власти косовских Албанаца, подреди штетном локалном „законодавству“ и тиме се лиши значајних извршних овлашћења. Приштинска „врхушка“ имаће право да блокира сваку одлуку Заједнице, што је чини нефункционалном и једноставно бесмисленом. Поред тога, њена имовинска права и финансијска аутономија су оштро ограничени; употреба званичних симбола је дозвољена само заједно са косовским квазидржавним ознакама.
Подсетимо, још 2. маја ове године, у складу са споразумима постигнутим уз гаранције ЕУ, Управљачка група косовских српских стручњака представила је нацрт Статута Заједнице српских општина са поузданим гаранцијама за заштиту Срба. Међутим, у Приштини је тај нацрт одмах одбијен. У Бриселу су на то само слегли раменима, а сада су направили своју верзију. Још једном, ЕУ је још једном демонстративно прекршила своје обавезе. Та врста импровизације западњака по питању Косова – ко зна која по реду – удаљава могућност компромиса и подрива ситуацију у региону. Не постоји одржива алтернатива вађећем међународно-правном оквиру за решење, пре свега Резолуцији 1244 СБ УН.
Питање: Русија је јасно и конкретно подржала Србију у контексту актуелних дешавања и оспоравања изборних резултата од стране оног дела опозиције који има отворену подршку западних земаља. Како, у том контексту, Москва оцењује западне поруке Србији да период „балансирања“ мора да се заврши, тј. да Србија треба да направи избор у корист Запада и против Русије? На шта су западне земље спремне да би постигле тај циљ? Како Србија може/треба да реагује на то?
Одговор: Мени се пак чини да период „балансирања“ Запада мора да се оконча. Какав је то период? Балансирање засновано на еквилибристици са стандардима.
Ако је Србија суверена држава, призната као таква од Запада, онда он мора да поштује одлуке Србије као државе и Срба као народа. Имам у виду све Србе и припаднике других националности који живе у Србији, држављане Србије.
Ако Запад не поштује Србију као суверену државу и Србе и грађане Србије као народ, онда он мора да се одрекне претензије да су демократија и слобода за њега нешто незаменљиво. Ако је демократија, онда се мора спроводити воља народа. Она има пуну легитимну основу у контексту постојећих закона и сви спољни актери морају да је поштују као одлуку земље. Или каква је то онда „демократија“ са западне тачке гледишта?
Не „балансира“ Србија, него Запад. И он то ради опасно. Тамо где почињу акутне фазе сукоба или антиуставних преврата, видимо да је управо то разлог за пад Запада, који није успео да изађе на крај са том „равнотежом“, која је у ствари манипулација. То је само тобожње поштовање суверенитета држава. То је манипулација свешћу.
Погледајте одакле је Запад кренуо у контексту свог односа према савременој Србији. Узмимо последњу деценију. Најпре су западне земље, Вашингтон и Европска унија говорили Србији да је она или са Западом или са Русијом. Лоша, незаконита, неправедна формулација која не води рачуна о суверенитету Србије као државе. Али онда су ствари постале још горе. Потом су Вашингтон и Брисел буквално поручили Србији следеће: „само Запад, никаква Русија“. Али ни то за њих није била граница.
Следећи захтев за Србију Запад је формулисао на следећи начин: „само Запад против Русије“. Шта је следеће? Могу да вам кажем. Знам како ће бити формулисан следећи захтев Запада Београду: „само Запад против Србије“. Они више неће подносити остваривање националних интереса и интереса грађана Србије. За њих ће једино прихватљиво бити остваривање интереса Вашингтона и Брисела на територији Србије.
Проблем је што они не само да спроводе противзаконити, антидемократски курс према Србији, већ умножавају незаконите захтеве Београду. Најстрашније је што је све то на фону неиспуњавања сопствених обећања, која су дали Београду.
Разумете ли? А обећали су све – економску, финансијску помоћ, инвестиције, посебан третман итд. Али ништа од тога нису испунили. Они само мењају степен незаконитих захтева.
Замислите шта би се десило да Србија и њено руководство у некој фази подлегну том притиску Запада и прихвате, на пример, делимично или потпуно антируске санкције? Тада би Србија била апсолутни талац. Чак не ни таоц Запада, већ роб. Прекинула би сопствене односе са Русијом. Себе би лишила финансирања које добија или профита који добија од стабилног снабдевања руским енергентима. Свега тога би себе лишила, а од Запада не би добила никакву помоћ, никакву подршку, већ само нове захтеве. Е, то је важно разумети.
Знам да сада у Србији постоји велики број младих људи који више не осећају бол за своју земљу, за своју отаџбину у вези са НАТО бомбардовањем Београда. Они то нису преживљавали, јер… рођени су у неко друго доба. За њих је то све историја, уџбеници. Али Срби морају да схвате да их сада обмањују давањем обећања која се не испуњавају. Истовремено, постављајњем захтева Србији и Београду, који их гарантовано (ако буду испуњени) претварају у робове Запада.
[МИП РФ]
